ЛИВАДИН КРАЈ ПЕСМЕ

Apstrakt

Рад се бави механизмом краја песме у поезији Раше Ливаде, ослањајући се на Агамбенов есеј Крај песме. Ливадине поенте, иронични резимеи или профани савети са краја песме на специфичан начин синтетизују хетерогену и фрагментарну постмодерну грађу песме. Док се централно тело песме бави деконструкцијом стратегија приказивања да би осветлило идеолошки конструктивизам историје, крај песме код Раше Ливаде наноси одлучујући ударац у таквој деконструкцији, отварајући простор за краткотрајну изолацију од интегришућих система моћи.