ZBORNIK ZA JEZIKE I KNJIŽEVNOSTI FILOZOFSKOG FAKULTETA U NOVOM SADU

МЕХАНИЗАМ ПРЕВАРЕ У ДРЖИЋЕВОЈ НОВЕЛИ ОД СТАНЦА И ПРИЧИ КАРУЗО АНТЕ ТОМИЋА

2024-12-11T04:33:13+00:00

Драмско дело Новела од Станца Марина Држића и прича „Карузо“ Анте Томића, објављена у збирци Погледај што је мачка донијела (2017), биће сагледане у компаративном кључу, имајући у виду превару као њихову заједничку тематско-мотивску нит. Премда смештена у различитим временским тачкама, ова дела су у специфичном виду детерминисана карневалским духом. Постепеном интерпретацијом биће указано на низ подударности у спровођењу шале/преваре у Држићевом и Томићевом делу. У фокусу анализе биће ликови преварених, сплитски питур Марин и херцеговачки сељак Станац, као и група ликова који спроводе шалу. У различитом степену грубости реализована превара, успоставља механизам који је идентичан, што потврђује универзалну природу дела Држића и Томића, као и присуство духа Држићевог стваралаштва у нашем времену. Овим радом настојимо да укажемо на могућност нових читања Држићевог дела, као и савремене прозе.

РЕФЛЕКСИ ВОЛТЕРОВЕ ПОЕТИКЕ У ПРОЗИ АТАНАСИЈА СТОЈКОВИЋА

2024-12-11T04:33:33+00:00

У раду се, компаративном анализом два најзначајнија Волтерова романа (Кандид и Задиг) и два романа Атанасија Стојковића (Кандор и Аристид и Наталија), тежи успостављању аналогија у мотивским комплексима европског просветитељства и српског класицизма. Ради што илустративнијег приказивања садржинских сличности, приступићемо појединачној интерпретацији сваког дела у ком је запажено присуство заједничког мотива. Истовремено, уз осврт на историјски контекст и једновековно за- кашњење просветитељских идеја на нашем простору, пратићемo разлике при њиховим наратолошким трансформацијама.

TUMAČENJE BAJKE PRINC DRAGOLJUB ŽANE MARI LEPRENS DE BOMON PREMA AKTANCIJALNOM MODELU

2024-12-11T04:33:45+00:00

Oslanjajući se na Propova (Пропп) istraživanja strukture narodnih bajki, tokom šezdesetih godina XX veka Gremas (Greimas) razvija svoj aktancijalni model, koji ima za cilj dubinsku analizu određenog teksta, a zasnovan je na prepoznavanju šest nepromenljivih činilaca radnje – aktanata. Proširujući saznanja o odnosima među aktantima, An Ibersfeld (Anne Ubersfeld) primenjuje Gremasov aktancijalni model na dramske tekstove (ostavljajući mogućnost primene i na nedramske tekstove). Predmet ovog rada jeste analiza bajke Princ Dragoljub (Le Prince Charmant) francuske spisateljice i pedagoškinje iz doba prosvetiteljstva, Žane Mari Leprens de Bomon (Jeanne-Marie Leprince de Beaumont). Princ Dragoljub je moralizatorska bajka izdvojena iz autorkinog najpoznatijeg dela – Zabavnika za decu (Le Magasin des enfants), objavljenog 1756. godine. Kroz tumačenje ove bajke prema aktancijalnom modelu An Ibersfeld, u ovom radu prepoznaju se i razvrstavaju aktanti u šest utvrđenih polja (subjekat, objekat, pošiljalac (adresant), primalac (adresat), pomoćnik i protivnik), nakon čega se analizira nekoliko mogućih aktancijalnih modela.

ФОЛКЛОРНЕ ПРЕДСТАВЕ О ВАМПИРУ У ПРИПОВЕТКАМА ПОСЛЕ ДЕВЕДЕСЕТ ГОДИНА И БРАТА МАТА МИЛОВАНА Ђ. ГЛИШИЋА

2024-12-11T04:33:57+00:00

У раду се проучавају фолклорне представе вампира у приповеткама После деведесет година и Брата Мата Милована Глишића. Поетика стваралаштва Милована Глишића посматрана је у додиру са гогољевским типом фантастике, кроз паралелне везе, али и одређене поетичке разлике, а доведена је у везу и са поетиком српске реалистичке приповетке, у којој се конституише као извесна прекретница, у духу фолклорне фантасти- ке. Представљене су и специфичне архетипске опозиције у сликама света, прецизније у поимању добра и зла, произашлим из народних веровања, а које су неопходне за правилно разумевање приказаних приповедака. Анализа приповетке После деведесет година при- казана је тројако: кроз постулате бајке и путем народног предања, одакле се преузимају и све карактеристике вампира Саве Савановића, као и повезивањем са народном причом Вампир Лисибрада. Приповетка Брата Мата представља хумористичку варијацију истог мотива, односно својеврсну злоупотребу (фабриковање) приче о вампиру (аналогно усме- ним анегдотама), те је било потребно прво представити детаљнији увид у фабулу припо- ветке, а затим истаћи вампирске мотиве и њихов литерарни третман.

ПОЛА ВЕКА КАСНИЈЕ: АДАПТАЦИЈА РОМАНА БОЖЕ, ДА Л’ СИ ТУ? ЈА САМ, МАРГАРЕТ. ЏУДИ БЛУМ

2024-12-11T04:34:11+00:00

Роман Боже, да л’ си ту? Ја сам, Маргарет. (1970) америчке ауторке за децу и младе, Џуди Блум, добио је своју адаптацију 2023. године, педесет година након што је први пут објављен. Истраживачка пажња биће усмерена на анализу транспозиције две кључне теме романа – религије и менструације. С једне стране, филм не подлеже актуе- лизацији, што процес адаптације не чини само поступком прилагођавања дела за други медиј већ га чини и пољем преиспитивања и детектовања промена које су се догодиле у размаку од педесет година. Насупрот томе, однос према религији, као и јунакињина идеја Бога, услед специфичности превођења књижевне на филмску нарацију, резултирали су одређеним померањима у значењу. Циљ рада јесте да критички приступи кључним еле- ментима адаптације, као и да сагледа досадашњи јавни домен у оквиру ког је адаптација остварила утицај.

ПРЕОБРАЖАЈ ГРАДА ПОСРЕДСТВОМ МУЗИКЕ У РОМАНУ ВЛАДИМИРА ТАСИЋА КИША И ХАРТИЈА И СЛОБОДАНА ТИШМЕ ЖИВОТ ПЕСНИКА

2024-12-11T04:34:21+00:00

У раду ћемо покушати да покажемо постојање два града, спољашњег и уну- трашњег или видљивог и невидљивог, те прелазак јунака из једног у други, а посред- ством музике и перформанса. Анализом романа Владимира Тасића Киша и хартија и Слободана Тишме Живот песника долазимо до увида у моћ музике и перформанса који битно утичу на доживљај града, затим трансформишу град из видљивог у невидљиви, тј. у трансцендентални, лични град. Видљиви, спољашњи град представља простор--време са свим одликама Мегалополиса у ком јунаци нису слободни, а невидљиви, унутрашњи, трансцендентални и лични град представља место освајања слободе и очувања идентите- та за субјекте који се по њему крећу. До освајања простора и преображаја Мегалополиса у лични град долази се посредством музике, њеног доживљаја, и перформанса и његовог извођења.

УМЕТНОСТ ИСПОД ВЕШАЛА: ВИЈОН, РЕМБО И ДАВИЧО КАО АЛТЕРНАТИВНИ ГЛАСОВИ ЕПОХЕ

2024-12-11T04:34:32+00:00

Када је реч о стваралаштву Франсоа Вијона, Артура Рембоа и Оскара Давича, аспект који им је заједнички не само у песничком већ и културолошком смислу јесте њи- хов однос према друштвеној пракси која је колико поетичка толико и политичка. Сродни са тим су проблеми литерарног језика/израза, семантике форме, а тиме и, више филозоф- ско питање, однос мисли (свести) и језика. Учествујући директно у социјалним преви- рањима својих епоха, и спајајући изразито иноваторски књижевни израз са својом субвер- зивном оријентацијом у оквиру тих дешавања, тројица песника представљају својеврсну песничку вертикалу. У раду ћемо се, компаративном анализом, пре свега бавити делом Оскара Давича у светлу двојице старијих песника као његових историјских аналогона или претходника. То би се учинило кроз три основна аспекта: поменуто питање језика, свести и књижевне форме; потом, питање концепције тела и телесног; и најзад, као спој претходна два аспекта, питање актуелне друштвене стварности и положаја песничког „ја“ у њиховом стваралаштву.

КЕНООВЕ СТИЛСКЕ ВЕЖБЕ У ПРЕВОДУ ДАНИЛА КИША: МЕТАПЛАЗМЕ

2024-12-11T04:34:42+00:00

У раду ће бити представљена традуктолошка анализа превода једне групе тек- стова у оквиру дела Стилске вежбе Ремона Кеноа, и то оних у којима доминирају стилске фигуре обухваћене називом метаплазме, према класификацији стилских фигура коју је Група μ дала у Општој реторици (Groupe μ, Rhétorique générale, 1970, Paris: Larousse). Метаплазме представљају фигуре које делују на звучни и графички аспект речи, те мењају утврђени облик речи као скупа фонема или слогова. Анализа српског превода који је начинио Данило Киш, а који до данас остаје једини превод овог дела на српски језик, полази од теорије еквиваленције Питера Њумарка, посебно са становишта његових појмова семантичког превода (semantic translation) и еквивалентног ефекта (equivalent effect). Резултати анализе посматрани су са аспекта теоријских начела Антоана Бермана и Валтера Бенјамина о дословном превођењу, како би се утврдило у којој мери је могућ, али и остварен принцип дословног превођења. Резултати традуктолошке анализе најпре потврђују да је преводилачки метод прилагођен експресивној функцији текста, те да се ради о семантичком преводу, који, истовремено, остварује еквивалентни ефекат. Принцип дословног превођења препознат је у примењивању истог стилског поступка на дословно преведен основни текст.

PREVOĐENJE LEKSIČKIH SLIVENICA IZ ENGLESKOG JEZIKA NA SRPSKI: TEORIJSKI I PRAKTIČNI ASPEKTI

2024-12-11T04:34:56+00:00

U radu se istražuje prevođenje leksičkih slivenica iz engleskog jezika na srpski tvorbenim postupkom slivanja. Osnovni ciljevi rada jesu podsticanje adaptacije reči iz engleskog jezika prevođenjem, kao i utvrđivanje produktivnih tvorbenih modela kojima raspolaže srpski jezik pri kreiranju ekvivalentnih slivenica. Analiza tvorbenih modela u srpskom zasniva se na novoj strukturnoj tipologiji slivenica u engleskom koju predlaže Lalić-Krstin (2022). Korpus čini 40 engleskih slivenica i 40 autorskih prevodnih rešenja. Rezultati istraživanja ukazuju na činjenicu da je slivanje izvodljiv tvorbeni postupak s višestrukim tvorbenim obrascima. Poseban doprinos rada jeste kratko praktično uputstvo za prevođenje slivenica zasnovano na autorskim iskustvima iz prve ruke.

MANIPULACIJA U PREVOĐENJU GRIMOVE BAJKE IVICA I MARICA SA NEMAČKOG NA SRPSKI JEZIK

2024-12-11T04:36:41+00:00

Bajke braće Grim stekle su veliku popularnost još u vreme svog objavljivanja, a njihovoj popularnosti doprineli su i njihovi prevodi na skoro sve svetske jezike. Budući da je prevođenje složen proces koji uključuje brojne faktore, strategije i znanja kojima prevodilac treba da raspolaže, treba uzeti u obzir i kakve izmene prevodioci unose u sam prevod i koja je njihova funkcija. Cilj ovog rada je analiza manipulacije u prevodima Grimove bajke Ivica i Marica sa nemačkog na srpski jezik na osnovu teorije skoposa i deskriptivnih studija, te da se na taj način pokaže koliko su bajke pogodne za manipulaciju njihovim sadržajem. U ovom radu primenjene su komparativno-kontrastivna metoda i deskriptivna metoda.

KONTRASTIVNA ISTRAŽIVANJA VOJVOĐANSKE SLOVAKISTIKE U PERIODU OD 1961. DO 1981. GODINE

2024-12-11T04:35:14+00:00

U ovom radu je dat pregled članaka o vojvođanskoj slovakistici koji imaju kontrastivni fokus i koji su objavljeni u dvadesetogodišnjem vremenskom rasponu, od 1961. do 1981. godine. Svaki članak navodimo koncizno i stručno sa naznakom zbornika ili časopisa u kome je objavljen. Kao osnov poslužila nam je publikacija Bibliografia jazykovedných príspevkov vojvodinskej slovakistiky ((Makišová et al. 2021), iz koje smo crpli materijal. Radi veće preglednosti članke smo razvrstali po decenijama, tačnije u dva perioda: od 1961. do 1971. godine i od 1971. do 1981. godine.

IDEOLOGIJA STANDARDNOG JEZIKA: POJAM, NEGATIVNE POSLEDICE I DUŽNOST LINGVISTA

2024-12-11T04:35:34+00:00

Ovaj rad prikazuje pojam ideologije standardnog jezika, opisuje njene karakteristike, kao i njen negativni uticaj na pojedince i društvo u celini. Prvi deo teži da sažeto objasni postupak standardizacije jezika, a zatim i proces mistifikacije tog postupka oličen u pojavama kao što su preskriptivizam i purizam u jeziku, koji pod okriljem ideologije standardnog jezika prerastaju u „zdravorazumski“ stav o tome kako jezik (treba da) funkcioniše. Nakon toga se ukazuje na različite posledice ove ideologije: jezičku anksioznost i šizoglosiju kod govornika, jezičko nasilje među govornicima i konačno – isključivanje govornika iz javnog diskursa. U poslednjem delu rada upućuje se poziv na odgovornost lingvista i njihov etički angažman u procesu ublažavanja i prevazilaženja štetnih posledica ideologije standardnog jezika.