https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/issue/feed ZBORNIK ZA JEZIKE I KNJIŽEVNOSTI FILOZOFSKOG FAKULTETA U NOVOM SADU 2021-07-12T19:31:36+00:00 Predrag Novakov zbornikjk@ff.uns.ac.rs Open Journal Systems ZBORNIK ZA JEZIKE I KNJIŽEVNOSTI FILOZOFSKOG FAKULTETA U NOVOM SADU https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2228 ГОВОРНИ ЧИН ОБЕЋАЊА У АПОДОЗИ КОНДИЦИОНАЛНИХ РЕЧЕНИЦА 2021-07-12T19:31:36+00:00 Марина Ј. Шафер marina.safer@ff.uns.ac.rs <p>У раду се испитују кондиционалне реченице чија аподоза има вредност говорног чина обећања. Посматра се и комуникативна функција протазе – у неким примерима (1) то је индиректни директив, молба/ предлог/ препорука и сл., и такве конструкције одликује погађање између адресата и адресанта, док се у другим примерима (2) протазом само описује каква ситуација, повољна за остварење обећања (а тиме и за саговорника), односно проблемска ситуација коју ће говорник решити. Даје се осврт и на синтаксичко-семантичке карактеристике овакве кондиционалне реченице. За корпус су одабране домаће телевизијске серије различитих жанрова (хумористички, драмски и криминалистички), а потом и бајке Гроздане Олујић и Десанке Максимовић. Протазни предикат у највећем броју примера оформљен је презентом глагола перфективног вида, док је аподозни предикат најчешће у облику футура првог. Иако протаза препонована аподози одсликава логички условно-последични след, у ексцерпираним примерима прилично је фреквентан и обрнут редослед – аподоза заузима прву позицију.</p> 2021-09-20T02:07:56+00:00 ##submission.copyrightStatement## https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2229 О ГЛАГОЛСКИМ ЛЕКСЕМАМА СА ПРЕФИКСИМА НА-, НАД- И О- У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ И ЊИХОВИМ РУСКИМ И ЕНГЛЕСКИМ ПРЕВОДНИМ ЕКВИВАЛЕНТИМА 2021-07-12T19:31:35+00:00 Катарина Р. Полић katarina.polic94@gmail.com <p>У раду се анализира семантика глаголских лексема у чијој творбеној структури срећемо префиксе <em>на-, над- и о-</em> у српском језику, а затим се они путем контрастивне анализе упоређују са преводним еквивалентима у руском и енглеском језику. Основу рада чине глаголи прикупљени из романа <em>На Дрини ћуприја</em>, а циљ истраживања је утврђивање у којој мери је адекватан превод глагола са поменутим префиксима у руском и енглеском језику у односу на српски језик, односно да ли су преводиоци приликом превода успели да пренесу све компоненте значења одређених глагола. Циљ рада је и указивање на евентуалне преводне еквиваленте који би успешније пренели значење глагола у други језик. На основу резултата добијених контрастивном анализом дошли смо до закључка који је потврдио полазну хипотезу а то је да је у српском и руском језику, као језицима из исте, словенске групе језика, сличност и подударање знатно веће у односу на енглески језик, као језик из германске групе, у коме су глаголске лексеме са поменутим префиксима изражене синтаксичким конструкцијама и фразним глаголима, а ређе глаголима са префиксима.</p> 2021-09-20T02:07:56+00:00 ##submission.copyrightStatement## https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2230 РУKА У РУСKИМ ПОСЛОВИЦАМА: ЛИНГВОKОГНИТИВНИ АСПЕKАТ 2021-07-12T19:31:35+00:00 Наташа Н. Kозомора natasa.kozomora@ff.uns.ac.rs <p>У овом раду се, применом когнитивно‑семантичког метода развијеног у оквиру руске лингвоконцептологије, анализира лексема <em>рука</em> у руским пословицама. Циљ рада је да се, путем семантичке анализе пословица које садрже номинатор концепта <em>рука</em>, утврди традиционална и социокултурна садржина концепта. Све пословице груписане су према семантичкој блискости. Такође, у раду је представљена и структура паремиолошког поља концепта <em>рука. </em>Резултати истраживања показују која су когнитивна обележја концепта <em>рука</em> и у ком степену присутна у руским пословицама, која од њих имају социокултурни и традиционални карактер, као и која од тих обележја учествују у формирању различитих апстрактних значења.</p> 2021-09-20T02:07:56+00:00 ##submission.copyrightStatement## https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2231 KONTRASTIVE ANALYSE DEUTSCHER PHRASEOLOGISMEN IM SEMANTISCHEN FELD „REDEN“ UND „SCHWEIGEN“ UND IHRER ÄQUIVALENTE IM SERBISCHEN 2021-07-12T19:31:34+00:00 Aleksandar S. Nikolić aleksandar.nikolic@ff.uns.ac.rs <p>Der folgende Beitrag behandelt deutsche Phraseologismen aus dem semantischen Feld „reden“ und „schweigen“ und ihre entsprechenden Äquivalente im Serbischen. Ziel der Arbeit ist es, mithilfe der Methode der interlingualen kontrastiven Analyse auf alle morphologischen, morphosyntaktischen und lexikalischen Gemeinsamkeiten und Unterschiede zwischen Phraseologismen beider Sprachen aufmerksam zu machen, welche auf das genannte semantische Feld zurückzuführen sind, wobei Deutsch als Ausgangssprache bzw. L1 und Serbisch als Zielsprache bzw. L2 zu betrachten ist. Dabei kommen nicht nur Beispiele mit den Komponenten „reden“ und „schweigen“ infrage, sondern alle Phraseologismen, aus deren Bedeutung heraus „reden“ und „schweigen“ erschlossen werden können. Das Korpus bilden insgesamt 49 Beispiele, welche verschiedenen einsprachigen und zweisprachigen phraseologischen Wörterbüchern in deutscher, serbischer, serbokroatischer und kroatischer Sprache entnommen wurden. Die Ergebnisse dieser Analyse sollten im Germanistikstudium, DaF-Unterricht und in der Tätigkeit von Übersetzern ihre Verwendung finden.</p> 2021-09-20T02:07:56+00:00 ##submission.copyrightStatement## https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2232 ANALIZA PROBLEMA U PREVOĐENJU SA KINESKOG NA ENGLESKI NATPISA U JAVNOM PROSTORU 2021-07-12T19:31:34+00:00 Darja, P. Sekeruš Hoenn sekerusd@gmail.com <p>Ulice kineskih gradova danas su pune natpisa na engleskom jeziku, uputstava, reklama i informacija namenjenih strancima, prevedenih sa kineskog. Međutim taj engleski jezik je daleko od engleskog jezičkog standarda. Tu činjenicu zapazili su mnogi turisti i stranci koji žive u Kini, koji obavezno fotografišu bar jedan takav natpis na „smešnom engleskom“. Rad je pokušaj analize i uzroka grešaka koje nastaju u prevođenju natpisa u javnom prostoru sa kineskog na engleski. Pored velikih razlika u karakteristikama dva jezika, nedostatak stručnih prevodilaca i prekomerna upotreba softvera za prevođenje, koju ne prati stručna redakcija prevoda, još je jedno od objašnjenja ove pojave. Uostalom, mnogi od natpisa na engleskom jeziku u javnom prostoru u Kini i nisu namenjeni strancima, već „komuniciraju“ sa lokalnim stanovništvom i imaju više dekorativni nego informativni karakter jer stvaraju privid internacionalizacije.</p> 2021-09-20T02:07:56+00:00 ##submission.copyrightStatement## https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2233 OSNOVNE KARAKTERISTIKE SKRAĆENICA KOJE SE KORISTE U KOMUNIKACIJI PREKO APLIKACIJA 2021-07-12T19:31:33+00:00 Marija N. Vujović skolalogosbeograd@gmail.com <p>Zahvaljujući razvoju informacionih tehnologija i digitalnih medija, razmena informacija postaje brža, što se odražava i na pisanje. Korisnici društvenih mreža i aplikacija stvorili su novi jezički trend koji se razlikuje od standardnog jezika. Reč je o neformalnom jezičkom varijetetu čije su odlike uprošćena forma, nepoštovanje normi književnog jezika i upotreba velikog broja skraćenica. Rad se bavi karakteristikama skraćenica koje upotrebljavaju korisnici aplikacija Whatsapp i Viber. U uvodnom delu prikazan je teorijski okvir istraživanja, dok je centralni deo rada posvećen analizi korpusa. Identifikacijom i klasifikacijom najučestalijih skraćenica dobijenih iz korpusa na španskom, italijanskom i srpskom jeziku, pokušali smo da spoznamo koji su njihovi osnovni aspekti i dođemo do zaključka da li među navedenim jezicima postoje sličnosti u mehanizmu građenja i upotrebi skraćenica. Rezultati istraživanja pokazali su da je princip stvaranja skraćenica isti i kod tipološki srodnih jezika (španski i italijanski) i kod jezika koji to nisu (španski i italijanski u odnosu na srpski).</p> 2021-09-20T02:07:56+00:00 ##submission.copyrightStatement## https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2234 МИЛИЦА МИМИ ВУЛОВИЋ И ЧАСОПИС "МИСАО" 2021-07-12T19:31:33+00:00 Валентина В. Генцел valentina.gencel95@gmail.com <p>У раду се анализира целокупни објављени књижевни рад Милице Мими Вуловић, који се састоји од четири песме и једне приповетке, штампан у часопису <em>Мисао</em> (у раздобљу од 1920. до 1922. године). Како текстови припадају у том периоду новонаступајућој епохи, дат је осврт на основна начела авангарде и њено (не)прихватање од стране тадашњих уредника часописа Симе Пандуровића и Ранка Младеновића. О животу Вуловићеве се мало писало, те ће га аутор у уводном делу рада сажето приказати, највише уз помоћ изјава и књижевног стваралаштва списатељкине кћерке Светлане Велмар-Јанковић. Образована у Француској, из буржоаске породице где се књига ценила, Милица Вуловић је имала приступ нашој и европској култури и савременом књижевном стваралаштву. Пажљивом анализом ауторкиних текстова пружа се увид у њен покушај модернистичког писања, који је још увек у дослуху са традицијом и пређашњим епохама, са циљем да се допринесе његовом бољем сагледавању у оквиру српске авангардне књижевности.</p> 2021-09-20T02:07:56+00:00 ##submission.copyrightStatement## https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2235 МОТИВ ИНЦЕСТА У ДРАМИ "НЕДОЗВАНИ" МОМЧИЛА НАСТАСИЈЕВИЋА 2021-07-12T19:31:32+00:00 Емилија А. Поповић emapopovic996@gmail.com <p>У раду се анализира мотив инцеста у драми Момчила Настасијевића <em>Недозвани. </em>Циљ рада јесте да, кроз анализу различитих аспеката мотива инцеста у драми <em>Недозвани</em>, покаже да је овај мотив, односно, родна коб, која наткриљује и целокупан драмски опус овог писца, заправо алегорија уметности, која је послужила овом писцу за обликовање естетског концепта. Иако је у овој драми мотив инцеста метафора за „породичну самодовољност“, категорије кроз које је овај мотив приказан упућују на намеру писца да од овог мотива начини метафору за матерњу мелодију која ће се у другим драмама развити до алегорије за уметничко стварање, тј. естетског концепта. У раду ће бити анализирани ликови чији односи и карактери граде и осветљавају овај мотив.</p> 2021-09-20T02:07:56+00:00 ##submission.copyrightStatement## https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2236 ХРИСТОЛИКИ ЈУНАЦИ У РОМАНИМА "ПРОКЛЕТА АВЛИЈА" ИВЕ АНДРИЋА И "БРАЋА КАРАМАЗОВИ" ФЈОДОРА МИХАЈЛОВИЧА ДОСТОЈЕВСКОГ 2021-07-12T19:31:31+00:00 Љиљана Ж. Никић jovanov.ljiljana@gmail.com <p>У раду се анализирају христолики јунаци у романима <em>Проклета авлија </em>Иве Андрића и <em>Браћа Карамазови </em>Фјодора Михајловича Достојевског. Посебна пажња биће посвећена Турчину Ћамилу, лику у роману <em>Проклета авлија</em>, као и анализи ликова Аљоше Карамазова и старца Зосиме у роману <em>Браћа Карамазови. </em>Циљ овог рада јесте да, применом компаративне методе и критичко-интерпретативног поступка, као и интертекстуалним повезивањем споменутих дела, укаже на међусобну повезаност и сличност између јунака, али и на утицај Фјодора Михајловича Достојевског на стваралаштво Иве Андрића, с обзиром на то да оба аутора долазе из хришћанске традиције и у подтекст својих романа уграђују <em>Јеванђеља, </em>која помажу поентирању текстова и проналажењу универзалних значења.</p> 2021-09-20T02:07:56+00:00 ##submission.copyrightStatement## https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2237 КО ЈЕ УБИО АНДРИЋА?! ГРОТЕСКНА ПРЕДСТАВА И КАРНЕВАЛИЗАЦИЈА СТВАРНОСТИ КАО ПОСТМОДЕРНИСТИЧКА ОБЕЛЕЖЈА РОМАНА "АНДРИЋЕВА ЛЕСТВИЦА УЖАСА" СВЕТИСЛАВА БАСАРЕ 2021-07-12T19:31:31+00:00 Јована М. Копања nikolic.jovana91@gmail.com <p>Роман Светислава Басаре <em>Андрићева лествица ужаса</em> критика је друштвене стварности и идеје колективизма, где се једини српски нобеловац својата и спушта на ниво баналности. Централне теме у роману су приказ друштвене стварности, односно друштвеног неукуса и психолошке кризе балканског човека који је опседнут проблемом југословенства, југоносталгије, национализма, „великосрпског“ шовинизма и „србопаразитизма“. У бошовском маниру Басара у роману представља гротескну слику света са елементима бахтиновске карневализације. Имајући у виду да се Басарина проза везује за ПОСТмодернизам, циљ овог рада је да се карневалистичка представа стварности и гротеска анализирају као постмодернистичке тенденције. Поред тога, у раду су размотрене просторне схеме и положај тела у роману као постмодернистички амблеми.</p> 2021-09-20T02:07:56+00:00 ##submission.copyrightStatement## https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2238 Les jeux dans le roman "Wise Children" par Angela Carter 2021-07-12T19:31:30+00:00 Smiljana D. Rakonjac smiljana.rakonjac@gmail.com <p>Le but de cet article est d’analyser les éléments de la théorie du jeu de Johan Huizinga dans le roman d’Angela Carter <em>Wise Children</em>. Le roman, qui dépeint la vie des sœurs jumelles Dora et Nora Chance, anciennes danseuses et actrices, illustre l’idée de Huizinga que la culture ne provient pas de jeux, mais qu’elle se développe plutôt en eux et à travers eux. Les principaux éléments du jeu qui ont été analysés sont la musique et la danse et l’attitude des protagonistes du roman à leur égard, les costumes et les énergies de vie que les principaux protagonistes du roman ont, malgré leur âge. Ces éléments ont été analysés pour montrer que Huizinga et Carter voyaient les jeux comme un moyen à la fois de légitimer l’illégitime à travers le théâtre, la musique et la danse, mais aussi de redéfinir la subversivité sociale et le concept du carnavalesque.</p> 2021-09-20T02:07:56+00:00 ##submission.copyrightStatement## https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2239 Јулијана, Адамовић. 2018. "Дивље гуске". Београд: Лагуна, 228 стр. 2021-07-12T19:31:30+00:00 Бојана В. Анђелић mala.bonnana@gmail.com 2021-09-20T02:07:56+00:00 ##submission.copyrightStatement##