ZBORNIK ZA JEZIKE I KNJIŽEVNOSTI FILOZOFSKOG FAKULTETA U NOVOM SADU

ЛИНГВОКУЛТУРОЛОШКА СЛИКА СЕЛА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ

Александра С. Шекеровић — 2025-12-26

Рад представља покушај да се подаци из различитих речника српскога језика употребе у лингвокултуролошке сврхе. У раду се на основу анализе речничког чланка лексеме село у три општа речника српског језика, два асоцијативна речника српског језика и паремија са лексемом село – тежи успостављању лингвокултуролошке слике села у српској културној заједници. Одабрани језички материјал пружио је увиде о томе које су се културне информације током времена наталожиле у семантичком садржају лексеме село, тј. како се представа о селу градила и мењала. Уочено је да су постојеће слике села –традиционална и, у великој мери различита, савремена слика села. Као доминантнуособеност могуће је издвојити померање ка негативној скали вредности у савременојслици села.

KONCEPTUALIZACIJA BOGA U BAPTISTIČKIM PROPOVEDIMA: KOGNITIVNOLINGVISTIČKI PRISTUP

Jelena V. Zivlak — 2026-02-18

Ovo istraživanje bavi se konceptualizacijom Boga u baptističkim propovedima na srpskom jeziku, oslanjajući se na teoriju pojmovne metafore. Korpus čine tri propovedi iz kojih su ekscerpirane 24 pojmovne metafore u kojima je Bog ciljni domen. Najzastupljeniji su domeni autoriteta i pozitivne uloge, dok su manje prisutni domeni sudstva, porodice, finansija, rata i simetričnih odnosa. Prva hipoteza, ona da će biti najzastupljenije metafore iz domena porodice i vlasti, delimično je potvrđena jer je vlast zaista učestao domen, dok je porodica zastupljena u manjoj meri. Druga hipoteza, da će Bog biti predstavljen u asimetričnom odnosu prema čoveku, potvrđena je. Treća hipoteza, da će Bog biti konceptualizovan kao živo biće, takođe je potvrđena. U većini metafora Bog je prikazan kao čovek. Uočen je i izvestan stepen kontradiktornosti: Bog je prikazan i kao milostiv i kao destruktivna sila, što ukazuje na kompleksnost pojma. Većina metafora oslanja se na tradicionalni religijski diskurs, ali su prisutne i kreativne metafore. Buduća istraživanja mogla bi uključiti raznolikiji korpus i kontrastivnu analizu između religijskog i sekularnog diskursa.

ASOCIJACIJE REČI: STATUS MATERNJEG JEZIKA I JEZIKA SREDINE U MENTALNOM LEKSIKONU

Petra P. P. Juszkán — 2026-02-18

Procena veličine leksičkog fonda predstavlja relevantnu istraživačku temu već više vekova, posebno unutar oblasti psiholingvistike. Dosadašnja istraživanja fokusirala su se prvenstveno na proces usvajanja maternjeg jezika i na promene koje nastupaju tokom njegovog razvoja, pri čemu je metoda asocijacija reči često korišćena kao osnovno istraživačko sredstvo. Cilj ovog istraživanja jeste određivanje statusa jezika sredine u mentalnom leksikonu u odnosu na maternji jezik, kao i identifikacija potencijalnih sličnosti i razlika koje se javljaju između potpuno bilingvalnih ispitanika (koji podjednako govore mađarski i srpski) i ispitanika kod kojih dominira mađarski jezik. Studija se zasniva na eksperimentu tokom kog su ispitanici naizmenično gledali projektovane reči na mađarskom (maternjem) i srpskom (jeziku okoline), te su beležili asocijacije koje su se u njima javile. U prvoj fazi eksperimenta prikazivane su reči na mađarskom i srpskom jeziku, dok su u drugoj fazi prikazivani njihovi prevodi – srpski, odnosno mađarski – kako bismo za iste pojmove prikupili asocijacije na oba jezika. Polazna hipoteza istraživanja pretpostavlja da će broj asocijacija zabeleženih na srpskom jeziku biti veći kod ispitanika iz severnih i jugoistočnih delova Vojvodine (banatski region, karakterističan po slabijoj zastupljenosti mađarske zajednice i većoj dominaciji srpskog jezika), u poređenju sa ispitanicima iz severnih i jugozapadnih područja (bačka oblast, gde su mađarske zajednice brojnije i jezički dominantnije).

О ПОЛИФУНКЦИОНАЛНОЈ ПРИРОДИ РЕЧИ ИНАЧЕ И ЊЕНИМ ФРАНЦУСКИМ ПРЕВОДНИМ ЕКВИВАЛЕНТИМА

Анђела Д. Васиљевић — 2026-02-18

У раду се представља полифункционална природа речи иначе и пружа увид у инвентар њених француских преводних еквивалената. Грађа на којој се истраживање спроводи укључује аутентичне примере ексцерпиране из књижевноуметничког функционалног стила, до којих се дошло претрагом електронских корпуса предметних језика. Рад има за циљ да укаже на разгранату мрежу значења коју образује ова јединица, оличену у бројним интрапредикацијским и екстрапредикацијским употребним вредностима. Средишњи део доноси резултате контрастивне анализе осмишљене тако да истакне сличности и разлике на плану морфосинтаксичких, семантичких и функционално-прагматичких својстава речи иначе и француских еквивалената, груписаних према критеријуму функционално-прагматичке сродности. Уз то, у тексту се указује на значај исправног идентификовања свих ко(н)текстуалних појединости које прате и условљавају употребу ове јединице и њених преводних решења у обухваћеном језичком узорку.

УМЕТНИЧКЕ ОДЛИКЕ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ СТРИПСКЕ АДАПТАЦИЈЕ ПРИПОВЕТКЕ ХАЏИ МУРАТ Л. Н. ТОЛСТОJA

Никита В. Доронкин — 2026-02-18

У чланку се разматрају предуслови за настанак и фазе развоја руског стрипа у европском и глобалном контексту. Посебна пажња поклоњена је јединственом феномену стрипа руске емиграције у Краљевини Југославији, који је настао захваљујући активностима уметника Београдског круга. У раду се представљају запажене специфичности развоја руског стрипа у Југославији тридесетих и четрдесетих година 20. века, чија је најупечатљивија одлика била тенденција ка адаптацији делâ руске класичне књижевности. Користећи пример стрипа Хаџи Мурат К. К. Кузњецова, насталог на основу истоимене приче Л. Н. Толстоја, у датом раду покушавамо да опишемо његову уметничку специфичност у поређењу са оригиналним делом. Истраживачко поље обухвата разматрање система ликова, начина њихове портретне карактеризације, као и заплета, композиционих и графичких карактеристика и језика адаптације стрипа. Као резултат упоредне анализе, откривено је да су све главне компоненте традиционалне приче у адаптацији претрпеле значајне промене, које се, пре свега, огледају у минимизацији и динамизацији оригиналног наратива, што је последица како датог жанровског оквира стрипа тако и индивидуалне ауторске визије уметника. Осим тога, предложени су и неки правци за даља истраживања на ову тему.

SLIKA ŽENE U NOVELI O SNU ARTURA ŠNICLERA

Jovana M. Subošić — 2026-02-18

Rad se bavi analizom prikaza ženskih likova u Noveli o snu Artura Šniclera, s posebnim fokusom na način na koji autor problematizuje tradicionalne rodne uloge i dekadentne stereotipe s kraja 19. veka i početka 20. veka. Kroz analizu likova Albertine, Marijane, Mici, Pjerete i tajanstvene žene sa maskenbala, pokazuje se kako Šnicler briše stroge granice između tipova poput „dobre supruge“, „fatalne žene“ i „prostitutke“, nudeći složen i humanizovan prikaz ženskog identiteta. Veoma je bitan odnos Albertine i Fridolina kao ogledala transformacije ličnih i bračnih identiteta. U radu se tumači kako novela, kroz motiv sna i fantazije, nudi kritiku građanske seksualne etike i anticipira savremeni, psihološki dublji pristup ženskom subjektu. Zaključuje se da Šnicler kroz fluidnost svojih ženskih likova ruši dekadentne i patrijarhalne obrasce, otvarajući prostor za emancipovanije i složenije poimanje žene u modernoj književnosti i društvu.

BLANŠ DUBOA: DVOSTRUKI SIMBOL JUŽNJAČKOG PROPADANJA I MODERNE ŽENSKE SEKSUALNOSTI U TRAMVAJU ZVANOM ŽELJA

Romana S. S. Vuletić — 2026-02-18

Drama Tramvaj zvani želja iz 1947. godine jedno je od najznačajnijih dela 20. veka, a smeštena je u ambijent propadajućeg američkog Juga, prostora gde se tradicionalne vrednosti suočavaju s modernizacijom i društvenim promenama. Glavni lik, Blanš Duboa, često se tumači kao simbol tog nestalog sveta. Ona je bivša južnjačka dama koja pokušava da očuva dostojanstvo kroz iluzije o sopstvenoj prošlosti. Međutim, ovaj rad analizira Blanš kao predstavnicu savremenih, suprotstavljenih vrednosti: ženske seksualnosti, unutrašnje slobode i odbacivanja patrijarhalnih uloga. Nasuprot Blanš stoji njena sestra Stela, koja prihvata život u skladu sa zahtevima patrijarhalnog društva. Kroz ovo poređenje prikazuju se dva modela ženstvenosti: jedan koji je društveno prihvaćen i drugi koji izaziva osudu i nelagodnost. Upravo ta suprotnost čini Blanš relevantnom iz feminističke perspektive. Iako je njena prošlost obeležena gubitkom i kontroverzama, njeno ponašanje otkriva emancipatorske potencijale koji najavljuju ideje seksualne slobode i ženskog subjektiviteta karakteristične za drugi talas feminizma.

VELIKI GETSBI, AMERIČKI SAN IZMEĐU REDOVA I KADROVA

Milan B. Radoičić — 2026-02-18

Predmet rada biće razmatranje načina na koji je Frensis Skot Ficdžerald neke od ključnih simbola tehničke i tehnološke ekspanzije u Sjedinjenim Američkim Državama dvadesetih godina XX veka inkorporirao i literarno oblikovao na stranicama romana Veliki Getsbi (The Great Gatsby, 1925). Nakon predočavanja sažetih istorijskih podataka o trećoj deceniji XX veka, nastojaćemo da razmotrimo u kojoj meri semantički potencijal statusa automobila, telefona i reklama doprinosi strukturi radnje romana. Pažnja će biti usmerena na strategiju kojom pisac postiže to da tehnološki izumi doprinose supstancijalnosti junaka i dezintegrišu je, te kako utiču na njihove postupke i doživljaje. Pokušaćemo da odgovorimo i na pitanje u kojoj meri Ficdžerald kroz svoj roman pokazuje ambivalentni odnos prema „dobu džeza“. Zaseban deo rada odnosiće se na razmatranje dve ekranizacije Ficdžeraldovog romana. Analizom istoimenih filmova Džeka Klejtona (1974) i Baza Lurmana (2013) pokušaćemo da pokažemo u kojoj meri su se dva reditelja držala književnog predloška, odnosno pomoću kojih rediteljskih sredstava je gledaocu predočena osnovna narativna strategija romana Veliki Getsbi.

ПОЕТСКА СЛИКА БЕОГРАДА У БЕЗДНУ СВЕТЛАНЕ ВЕЛМАР-ЈАНКОВИЋ

Марија М. Шљукић — 2026-02-18

У раду се проучава знаменити период развитка Београда у доба владавине кнеза Михаила Обреновића, по много чему почетак модернизацијског процеса и претварања оријенталне вароши у град у савременом смислу. Временски интервал, делимично суженог оптикума, пружа увид у модерне модификације испољене у друштвеном, културном и политичком слоју града. Бездно се разбокорава сложеношћу породичних, пријатељских и владарских односа на индивидуалном (Михаило, Јулија, Милош, Анастас), а пуноћа доживљајности изражава се формирањем карактеристичних колективних слика Београда у контексту преломних историјско-друштвених дешавања. Романескна структура остварује се сублимацијом историјског, политичког, културног и друштвеног памћења израженог односом према језику, фотографијама, све до наративних техника (дневник, бележница, писма), чиме се изграђује интегрална фреска Београда проматране епохе. Аналитичка метода у садејству са поетиком простора представља примарни начин конфигурације градског амбијента, док се потпунија запажања, како на нивоу ликова и њихових релацијских односа тако и на домену корелације центар–периферија, особито специфичних микрохронотопа (егзистенцијални простори ликова, Лицеј, соба, башта), остварују сплетеношћу психоанализе, фолклорног кода и феноменологије имагинације Гастона Башлара. Циљ истраживања представља конституисање Београда на два нивоа: као престонице обухваћене трансформацијом и улоге и значаја града и шире преламања утицаја државе унутар европских оквира.

ПРЕД СИНКРЕТИЧНИМ ПОЗОРЈЕМ

Јелена Б. Огњеновић — 2026-02-18

Ђорђе Д. Перић. 2024. Огледи из историје српског позоришта.
Нови Сад: Српско народно позориште, 210 стр.