ZBORNIK ZA JEZIKE I KNJIŽEVNOSTI FILOZOFSKOG FAKULTETA U NOVOM SADU
https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik
ZBORNIK ZA JEZIKE I KNJIŽEVNOSTI FILOZOFSKOG FAKULTETA U NOVOM SADUFILOZOFSKI FAKULTET, NOVI SADsr-RS@latinZBORNIK ZA JEZIKE I KNJIŽEVNOSTI FILOZOFSKOG FAKULTETA U NOVOM SADU2217-7221МОТИВ ПРЕЉУБЕ У РОМАНУ ГОРСКИ ЦАР СВЕТОЛИКА РАНКОВИЋА
https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2252
<p>Овај рад бави се мотивом прељубе у роману <em>Горски цар </em>Светолика Ранковића. У роману <em>Горски</em> <em>цар </em>Светолик Ранковић тематизује морално посрнуће описане сеоске средине, као и дезинтеграцију патријархалних норми. Дезинтеграцију патријархалних норми Светолик Ранковић приказује успостављањем низа мушких и женских ликова чије се особине, у односу на очекивања патријархалне заједнице, налазе у инверзији. Читањем романа <em>Горски цар </em>уочава се да је Ђурица Дражовић као главни мушки лик носилац свих оних особина које се у патријархалној заједници сматрају непожељним за мушкарца, док је Станка Радоњић носилац оних особина које се у патријархалној средини сматрају мушким особинама. Поред тога, у овом роману описано је и неколико, за патријархално друштво, великих преступа, као што је бег девојке од куће, живот у ванбрачној заједници, одбојност жене према концепту мајчинства итд. Сви ови преступи у уској су вези са мотивом моралног посрнућа описаног друштва, као и са мотивом порушених идеала. Овај рад бави се одговором на питање, каква је веза између ових мотива и мотива прељубе у роману <em>Горски цар </em>Светолика Ранковића.</p>Наташа Д. Катић
##submission.copyrightStatement##
2023-01-182023-01-181212132610.19090/zjik.2022.12.13-26ТРАГИКА МУШКОГ У КОШТАНИ
https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2253
<p>У домену родних студија, последњих деценија отвара се питање равноправности полова, где се под утицајем феминистичке теорије углавном истиче обесправљеност жена и њихов подређени друштвени положај. Међутим, уколико се анализира однос патријархалне средине и појединца, губи се представа о родним разликама, због чега се и мушкарци неретко налазе у улози жртве и трпе различите видове насиља. У овом раду анализираће се ликови Митке, хаџи-Томе, Стојана и Арсе са аспекта пробуђеног, оживљеног и потиснутог еротског са циљем да се покаже да без обзира на године и на друштвени статус ни мушкарци у патријахалној култури нису поштеђени. Притисак утемељен на друштвеним улогама и потреба да се потврде у систему доводе до насилних иницијација, због чега они остају у лиминалној фази – „рањави и жељни“, емоционално окрњени, дубоко несрећни, у раскораку између жеља и могућности. Стављајући у исти амбијент и пред исто искушење јунаке који припадају различитим генерацијама, јунаке са различитим судбинама и са различитим понашањем, Станковић показује неминовност трагичности.</p>Јована М. Копања
##submission.copyrightStatement##
2023-01-182023-01-181212274410.19090/zjik.2022.12.27-44СИНЕСТЕЗИЈА ТАКТИЛНОГ, ВИЗУЕЛНОГ И АУДИТИВНОГ У РОМАНУ ЂАКОН БОГОРОДИЧИНЕ ЦРКВЕ ИСИДОРЕ СЕКУЛИЋ
https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2254
<p>Суштинска инстанца овог истраживања подразумева критичко-аналитички приказ и опис појединих (тактилних, визуелних и аудитивних) мотива романа <em>Ђакон Богородичине цркве</em> Исидоре Секулић, како би се, посредством њих, у делу издвојиле ауторкине представе љубави у религији и религиозног у љубави. Поступци плетења и преплитања издвојени су као основна начела композиције романа, те је и фокус истраживања усмерен ка оним романескним сензацијама произведеним различитим облицима синестетичког прожимања. У том контексту, изнађени су уметнички чворови у тексту из којих се пробија тематизовање другости и другачијости главне јунакиње у односу на друштвену средину којој припада, као и радикалне последице њеног одступања од нормираног и очекиваног. Поред тога, при овој анализи поједини одломци романа доведени су у везу са великим музичким и ликовним остварењима, те је изведена и кратка мотивацијска подлога за такав компаративни приступ.</p>Јована С. Анђелковић
##submission.copyrightStatement##
2023-01-182023-01-181212455710.19090/zjik.2022.12.45-57ЖЕНСКО-МУШКИ ПОЕТСКИ ДИЈАЛОГ: НАЧИНИ КОНСТИТУИСАЊА ИДЕНТИТЕТА У ЗБИРЦИ ГЛАВА ИЗНАД ВОДЕ НАЂЕ ЛАЗАРЕВИЋ
https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2255
<p>Основна намера рада јесте анализа специфичног поетског дијалога уоченог у збирци песама <em>Глава изнад воде </em>Нађе Лазаревић. Након маркирања иницијалне тачке из које дијалог израста, фокус истраживања биће усмерен ка праћењу динамике којом се он одвија. Истовремено пажња ће бити посвећена и учесницима, лирским јунацима, као и начинима помоћу којих се разоткривају њихове идентитетске особености. Неопходност комуникације, исказана посредством принципа дијалогичности, долази у додир са неопходношћу интроспекције, повезаности са самим собом подједнако добро као и са спољним светом. Из овог споја пројављује се једна од централних тема читаве збирке.</p>Милица Б. Мојсиловић
##submission.copyrightStatement##
2023-01-182023-01-181212597110.19090/zjik.2022.12.59-71ПОЈАМ СТРУКТУРЕ И РАЗВОЈ ЛИНГВИСТИЧКОГ СТРУКТУРАЛИЗМА
https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2256
<p>Предмет овог рада јесте представљање појма <em>структуре</em> и приказ развоја лингвистичког структурализма, почевши од Аристотеловог поимања <em>суштине</em> и Платоновог тумачења <em>система знакова</em>. Главни део текста посвећен је лингвистичком структурализму и најзначајнијим доприносима његовог утемељивача Фердинанда де Сосира, као и развоју европског (Женевска, Прашка и Копенхашка лингвистичка школа) и америчког структурализма (антрополошка лингвистика и епоха дистрибуционализма). У раду је језгровито описан и однос између структуралне лингвистике и генетског структурализма, чији је главни представник Лисјен Голдман. На крају су изнети и основни постулати на којима почива генеративна граматика Ноама Чомског, који, према мишљењу великог броја лингвиста, радикално раскида са првобитним структуралистичким периодом.</p>Марко М. Милошевић
##submission.copyrightStatement##
2023-01-182023-01-181212738710.19090/zjik.2022.12.73-87ROMAN KUĆA U ULICI MANGO SANDRE SISNEROS: UPOREDNA ANALIZA PRIČA PREVEDENIH SA ENGLESKOG JEZIKA NA SRPSKI
https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2257
<p>Rad se bavi analizom prevoda priča iz romana <em>Kuća u ulici Mango</em> američke spisateljice meksičkog porijekla Sandre Sisneros<a href="#_ftn1" name="_ftnref1"><sup>[1]</sup></a>. Roman je na srpski jezik prevela Marija Stamenković 2003. godine, a dvije godine kasnije Mirjana Radovanov Matarić prevela je pet priča iz romana, te su one objavljene u domaćem književnom časopisu <em>Polja</em>. Na osnovu uporedne analize priča za koje postoje dva prevoda na srpski jezik, u radu se razmatraju prevodilačke strategije i tehnike koje su prevodioci koristili, kao i rješenja za pojedine prevodilačke nedoumice, poput transkripcije stranih imena i naziva, te upotrebe anglicizama u prevodu. S obzirom na to da se prevodi odnose na djelo iz domena multikulturne književnosti, u radu se razmatra i način na koji prevodioci uspijevaju čitaocima prevoda prenijeti kulturološke aspekte originalnog teksta. Oba prevodioca postižu zavidan nivo jezičke, semantičke i stilske ekvivalencije u prevodima, ali se zbog činjenice da Sisnerosina književnost odražava svijest o multikulturnom ambijentu prevod Mirjane Radovanov Matarić ovdje smatra adekvatnijim, za šta je zaslužna upravo strategija postranjivanja, kojom se češće služi.</p> <p> </p> <p><a href="#_ftnref1" name="_ftn1">[1]</a> Sandra Sisneros je rođena 1954. godine u Čikagu. Popularnost i šire priznanje za književnost stekla je objavom romana <em>Kuća u ulici Mango</em>, u čijem se tematskom središtu nalazi život meksičkih Amerikanaca, a posebno životi čikanskih žena u Americi. Napisala je još nekoliko romana i autor je više zbirki poezije i kratkih priča.</p>Mirna M. Ćurić
##submission.copyrightStatement##
2023-01-182023-01-1812128911010.19090/zjik.2022.12.89-110ANALIZA SINTAKSIČKIH ELEMENATA NEOSTANDARDNOG ITALIJANSKOG JEZIKA U DVA SAVREMENA ITALIJANSKA ROMANA: IO E TE, N. AMANITIJA I ESCO A FARE DUE PASSI, F. VOLA
https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2258
<p>Ako standardni italijanski predstavlja referentni model za ispravno korišćenje jezika, budući da podleže normativnoj kodifikaciji, onda neostandard predstavlja nov i neformalan varijetet italijanskog jezika, decenijama prisutan u govornom jeziku, ali cenzurisan u gramatikama. Predmet rada je analiza dva savremena italijanska romana u cilju pronalaženja osnovnih sintaksičkih karakteristika neostandarda. Izabrana su dva autora koji, premda su u trenutku objavljivanja romana pripadali mlađoj generaciji italijanskih pisaca, predstavljaju svojevrsne antipode, te njihovi tekstovi pružaju idealan okvir za istraživanje. Bez obzira na činjenicu da se radi o dva potpuno različita književna ostvarenja, analiza tekstova pokazuje učestalo prisustvo sintaksičkih elemenata neostandarda u oba dela, što govori u prilog tvrdnji da je neostandard toliko prisutan u savremenom italijanskom književnom jeziku, da se više ne može ignorisati kao nepravilni jezički varijetet koji odstupa od gramatičke norme.</p>Marija N. Vujović
##submission.copyrightStatement##
2023-01-182023-01-18121211113110.19090/zjik.2022.12.111-131VYJADROVANIE ĽUDSKÝCH VLASTNOSTÍ V SLOVENSKEJ A SRBSKEJ ZOONYMICKEJ FRAZEOLÓGII (NA PRÍKLADE FRAZÉM S LEXÉMOU POMENÚVAJÚCOU DOMÁCE ZVIERA)
https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2260
<p>Predmetom výskumu opísaného v tomto príspevku sú slovenské a srbské frazémy s lexémou pomenúvajúcou domáce zviera. Cieľom príspevku je uplatnením opisnej metódy a kontrastívnej analýzy zoonymických frazém zistiť tak podobnosti, ako i rozdiely vyskytujúce sa v tejto skupine frazém v slovenčine a srbčine. Zoonymická frazeolόgia predstavuje tú časť frazeolόgie, v ktorej motivačným základom je zoonymické podstatné meno (zooapelatívum). Vychádzame z predpokladu, že sa domácim zvieratám častejšie pripisujú negatívne vlastnosti, ktoré možno vnímať aj ako stereotypy. Cieľom práce je poukázať aj na častý výskyt frazém porovnávacej štruktúry tak v slovenskej, ako <br> i v srbskej frazeolόgii. Frazémy so zoonymickým komponentom klasifikujeme do sémantickej makroskupiny: o mentálnych/charakterových vlastnostiach človeka, v rámci ktorej vyčleňujeme ďalšie sémantické mikroskupiny. Vychádzame z tvrdení lingvistky <br> I. Vidovićovej Boltovej o dvojitej metaforizácii vo frazeolόgii pri pripisovaní ľudských vlastností zvieratám, ktoré sa používajú na charakterizáciu človeka. Budeme rozlišovať konkrétne motívy, asociatívne motívy, nelogické alebo absurdné motívy, nereálne motívy, biblické motívy a národno-kulturologické motívy. Východiskovou literatúrou boli aj vedecké príspevky A. Bunkovej a M. Opašićovej, R. Hansenovej-Kokorušovej atď.</p>Nina J. Chalupová
##submission.copyrightStatement##
2023-01-182023-01-18121213314610.19090/zjik.2022.12.133-146МИХАИЛО МАКСИМОВИЋ, ПРВИ СРПСКИ САТИРИЧАР
https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2261
<p>Рад ће се бавити делом <em>Мали буквар за велику децу</em> Михаила Максимовића као примером хумористично-дидактичке прозе. Посматрајући Максимовића најпре као првог сатиричара, а потом и као једног од просветитеља, тежићемо да сместимо његов рад у контекст епохе. На тај начин сагледаваћемо значење његовог стваралаштва двојако, подразумевајући при томе поспешивање развоја критичке свести и обликовање грађанског друштва у настајању. Имајући у виду целовитост просветитељске идеје у српској књижевности осамнаестог века, тежићемо да протумачимо дело већински са становишта утилитарности. На тај начин показаћемо да и књижевност са конкретизованом друштвеном функцијом може остати на високом естетском нивоу. Сатирични аспект <em>Малог буквара за велику децу</em> тумачићемо такође у светлу поучности коју нуди, будући да се та димензија чини елементарном последицом критичког дела. Учење на туђим, стилски уобличеним манама даје сатири на додатном значају, а Максимовићевом делу могућност припадности српској и европској просветитељској сувремености.</p>Ленка С. Настасић
##submission.copyrightStatement##
2023-01-182023-01-18121214715810.19090/zjik.2022.12.147-158ШАЉИВА ПРИЧА, АНЕГДОТА И ПРЕДАЊЕ КАО МИКРОСТРУКТУРЕ У ВУКАДИНУ СТЕВАНА СРЕМЦА
https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2262
<p>Рад се бави функцијама приповедне микроструктуре или најједноставнијих облика у роману <em>Вукадин</em> Стевана Сремца. У роману су нарочито присутни жанрови усмене књижевности као што су шаљива прича, анегдота и предање. Овакви жанрови углавном чине основу Сремчевог дела, а поготово такву улогу имају анегдоте из стварног живота док су шаљиве приче у <em>Вукадину</em> уметнуте у комични дискурс и у блиској су повезаности са анегдотом. Предање као микроструктура је посебно значајна због самог начина приповедања Стевана Сремца и који кроз главног јунака не слика само једну комичну и крајње гротескну личност у многобројним анегдотама, него представља Вукадина као носиоца једне традиције, а једино кроз предање главни јунак истиче свој идентитет. Овај рад има задатак да докаже да је овакав тип јунака и даље могућ, јер се његова актуелност огледа у непрекидном сукобу модерног и традиционалног, моралног и неморалног, али и урбаног и руралног. Кроз анализу одређених микроструктура које потичу из усмене књижевности потребно је одредити функцију коју оне врше и како утичу на грађење фабуле, стварање комике и дигресивних момената у роману. Поред овога потребно је истражити присуство кратких усмених жанрова током описивања паланачког простора, али и коју улогу имају у одређивању типова јунака у <em>Вукадину</em>.</p>Александар Б. Чегар
##submission.copyrightStatement##
2023-01-182023-01-18121215917310.19090/zjik.2022.12.159-173СИМА ПАНДУРОВИЋ КАО КРИТИЧАР У ЧАСОПИСУ КЊИЖЕВНА НЕДЕЉА
https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2263
<p>Од почетка излажења часописа <em>Књижевна недеља</em>, Сима Пандуровић редовно се јављао чланцима из области књижевне и, у мањој мери, позоришне критике, као и својим поетским саставима. Присутност Пандуровића у часопису, међутим, подразумевала је три важна одређења, од којих је прво, улога уредника, вероватно мање познато у односу на његов песнички и критичарски рад.Ta су поља деловања својим садејством заправо учинила да његова књижевна делатност буде проширена и додатно сложенија, чиме је и Пандуровићев лик у историји српске књижевности могуће сагледати целовитије, а радом ће се оно покушати осветлети.</p>Јована Л. Војводић
##submission.copyrightStatement##
2023-01-182023-01-18121217518710.19090/zjik.2022.12.175-187PROSTOR KOJI PAMTI. POTRAGA ZA IDENTITETOM U ULICI MRAČNIH DUĆANA PATRIKA MODIJANA
https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2264
<p>U ovom radu analiziram način prikazivanja drugogeneracijskog sećanja na Holokaust u Francuskoj kao i pitanje sećanja u korelaciji s prostorom u romanu <em>Ulica mračnih dućana</em> Patrika Modijana. Metodološke osnove rada u okviru kulture sećanja čine dela Marijen Hirš, Morisa Albvaksa i Todora Kuljića, a u okviru istraživanja prostora radovi Valtera Benjamina i Mišela de Sertoa. Povezanost problematike identiteta, sećanja, vremena i prostora u romanu čini mrežu neodvojivih tačaka u kojoj se jedni pojmovi određuju i tumače uz pomoć drugih.</p>Nadja Čahovska-Aleksić
##submission.copyrightStatement##
2023-01-182023-01-18121218920110.19090/zjik.2022.12.189-201BELEŽNICA POVRATKA U ZAVIČAJ: NADREALISTIČKA REVOLUCIJA JEZIKA ILI NADREALISTIČKI JEZIK REVOLUCIJE
https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2265
<p>Ovaj rad se bavi revolucionarnom dimenzijom poeme <em>Beležnica povratka u zavičaj </em>Emea Sezera, frankofonog pesnika poreklom sa Martinika. Budući da je ta revolucionarna dimenzija poeme dvostruka, poetička i politička, analiza teksta dotiče se kako njegovog istorijskog konteksta, tako i njegovih jezičkih aspekata. Rad pruža uvid u istorijski i kolonijalni kontekst Martinika koji je neophodan za bavljenje političkim aspektom poeme, dok su za potrebe interpretacije poetičkog aspekta u radu objašnjena autorova inspiracija evropskim nadrealizmom i njegovim revolucionarnim i avangardističkim odnosom prema jeziku. Oslanjajući se na različite odlomke iz poeme, rad pokazuje u kojoj je meri autor blizak marksističkom poimanju (dekolonijalne) revolucije i kako su nadrealističke književne strategije i shvatanja jezika primenjeni u tekstu. Nakon analize tih dvaju aspekata poeme rad nastoji da, oslanjajući se na koncepte Žaka Deride, dokaže kako se oni – politički i poetički aspekt – stapaju kroz pitanja identiteta i drugosti u kolonijalnom kontekstu kojima se poema bavi. Kroz spajanje tih dvaju aspekata, ona postaje istovremeno jedna nadrealistička revolucija jezika i nadrealistički jezik jedne revolucije.</p>Aleksa P. Nikolić
##submission.copyrightStatement##
2023-01-182023-01-18121220321510.19090/zjik.2022.12.203-215СЛИКА ПОРЕМЕЋЕНОГ СИСТЕМА ЈЕДНЕ ДРУШТВЕНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ‒ ОДНОС ОЧЕВА И СИНОВА У ДРАМИ МАРАТОНЦИ ТРЧЕ ПОЧАСНИ КРУГ
https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2266
<p>У овом раду представићемо алегоричну слику поремећеног система једне друштвене заједнице кроз односе очева у синова у породици Топаловић, главних ликова у драми <em>Маратонци трче почасни круг</em> Душана Ковачевића. Специфични односи шест генерација ове породице обележени су гротескном дуговечношћу, која произилази из аривизма, себичности и злобе свих њених чланова. Нико од њих није позитивна личност, нити би се могло рећи да је било који однос у овој драми недвосмислено позитиван. Трагедија драме не заснива се на физичком страдању, већ на моралном посртању и потпуној негативној трансформацији најмлађег члана породице (Мирка), који није пронашао начин да се избори са затрованим и изопаченим друштвом које га окружује.</p>Светозар М. Марчета
##submission.copyrightStatement##
2023-01-182023-01-18121221722710.19090/zjik.2022.12.217-227BIBLIOGRAFIJA DUŠANA KOVAČEVIĆA SA HRONOLOŠKI UREĐENIM PODACIMA O POZORIŠNIM PREMIJERAMA
https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2267
<p>Počev od sedamdesetih godina prošlog veka pa do danas teško je zamisliti pozorišni repertoar ijednog srpskog teatra na kome se ne nalaze naslovi Dušana Kovačevića. U pogledu satire i komike njegovo sveprisutno crnohumorno prikazivanje degradiranog društva poprima skoro normativni karakter. Stoga se cilj ovog rada ogleda u tome da ponudi pregled obimnog Kovačevićevog dela uključujući u to i podatke o pozorišnim premijerama do danas. Prvi deo rada biće posvećen bibliografskim podacima, dok će se u drugom delu rada naći pozorišne premijere sa podacima o gradovima i pozorištima u kojima su odigrane, uključujući u to i gradove na teritoriji cele bivše Jugoslavije.</p>Jovana N. Ranđelović
##submission.copyrightStatement##
2023-01-182023-01-18121222925310.19090/zjik.2022.12.229-253POSTHUMANI PROMETEJ: FRANKENŠTAJN MERI ŠELI I BLEJD RANER RIDLIJA SKOTA
https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2268
<p>U ovom radu biće razmotrena dva uticajna dela naučne fantastike, <em>Frankenštajn</em> Meri Šeli i kultni film Ridlija Skota <em>Blejd raner</em>. Film će biti sagledan kao interpretacija priče o Frankenštajnu, smeštena u budućnosti u kojoj se genetičkim inženjeringom proizvode artificijelna ljudska bića. Kao što podnaslov romana ukazuje, „moderni Prometej“ predstavlja centralnu figuru u <em>Frankenštajnu</em>, a samim tim i u <em>Blejd raneru</em>. Vremenom figura Prometeja od mitskog titana poprima obličje naučnika, kakvi su Viktor Frankenštajn i Eldon Tajrel, koji se zahvaljujući moći koju im pruža nauka, i sami odvažuju na poduhvat kreiranja ljudskih bića. Ovaj rad ukazaće na to kako ubrzani razvoj nauke i tehnologije utiče na naše razumevanje toga šta je čovek i na koji način likovi Čudovišta i replikanata doprinose podrivanju ograničenog humanističkog viđenja čoveka. Zašto se ova bića smatraju inferiornim, dok istovremeno samim svojim postojanjem predstavljaju opasnost po poredak, biće objašnjeno kroz teoriju posthumanog.</p>Teodora S. Slijepčević
##submission.copyrightStatement##
2023-01-182023-01-18121225526610.19090/zjik.2022.12.255-266UTICAJ JEZIKA NA PERCEPCIJU REALNOSTI LIKOVA U DELU VAVILON 17 SEMJUELA DILEJNIJA
https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2269
<p>Ovaj rad se bavi značajem veštačkih jezika u u romanu Semjuela Dilejnija, <em>Babel-17</em>. Analizirala sam na koji način veštački jezik pod nazivom Babel-17 utiče na likove koji ga razumeju ‒ kako briše njihov lični identitet kroz nepostojanje ličnih zamenica, i kako menja njihovo ponašanje i razmišljanje.</p> <p>Drugi veštački jezici u romanu su takođe bitni za analizu. Oni pokazuju koliko teško može biti uspostaviti komunikaciju između govornika različitih jezika, posebno „vanzemaljskih“. Čak i najjednostavniji izrazi mogu zahtevati mnogo više napora da bi se precizno preveli. Ovo je posebno izraženo u situacijama kada nema ekvivalentnih izraza, pa je potrebno mnogo više opisnih detalja da bi se došlo do razumljive ideje. </p> <p>Takođe, da bi se uspostavila uspešna komunikacija u romanu, likovima nije dovoljno znati jezik ‒ potrebno je poznavati i sopstveni identitet. Samo tada su sposobni da razumeju druge likove, posebno kada postoji velika razlika u kulturi i manjak iskustva sa pripadnicima tih drugih kultura.</p> <p>Kroz analizu veštačkih jezika i njihovih govornika u romanu, možemo doći do zaključka da znati jezik ne podrazumeva samo sposobnost komunikacije sa govornicima tog jezika. Kroz jezik takođe imamo uvid u njihovu percepciju stvarnosti, pa i detalje iz svakodnevnog života.</p>Tamara M. Fodora
##submission.copyrightStatement##
2023-01-182023-01-18121226728110.19090/zjik.2022.12.267-281