ZBORNIK ZA JEZIKE I KNJIŽEVNOSTI FILOZOFSKOG FAKULTETA U NOVOM SADU

МОТИВ ПРЕЉУБЕ У РОМАНУ ГОРСКИ ЦАР СВЕТОЛИКА РАНКОВИЋА

Наташа Д. Катић — Wed, 18 Jan 2023 00:00:00 +0000

Овај рад бави се мотивом прељубе у роману Горски цар Светолика Ранковића. У роману Горски цар Светолик Ранковић тематизује морално посрнуће описане сеоске средине, као и дезинтеграцију патријархалних норми. Дезинтеграцију патријархалних норми Светолик Ранковић приказује успостављањем низа мушких и женских ликова чије се особине, у односу на очекивања патријархалне заједнице, налазе у инверзији. Читањем романа Горски цар уочава се да је Ђурица Дражовић као главни мушки лик носилац свих оних особина које се у патријархалној заједници сматрају непожељним за мушкарца, док је Станка Радоњић носилац оних особина које се у патријархалној средини сматрају мушким особинама. Поред тога, у овом роману описано је и неколико, за патријархално друштво, великих преступа, као што је бег девојке од куће, живот у ванбрачној заједници, одбојност жене према концепту мајчинства итд. Сви ови преступи у уској су вези са мотивом моралног посрнућа описаног друштва, као и са мотивом порушених идеала. Овај рад бави се одговором на питање, каква је веза између ових мотива и мотива прељубе у роману Горски цар Светолика Ранковића.

ТРАГИКА МУШКОГ У КОШТАНИ

Јована М. Копања — Wed, 18 Jan 2023 00:00:00 +0000

У домену родних студија, последњих деценија отвара се питање равноправности полова, где се под утицајем феминистичке теорије углавном истиче обесправљеност жена и њихов подређени друштвени положај. Међутим, уколико се анализира однос патријархалне средине и појединца, губи се представа о родним разликама, због чега се и мушкарци неретко налазе у улози жртве и трпе различите видове насиља. У овом раду анализираће се ликови Митке, хаџи-Томе, Стојана и Арсе са аспекта пробуђеног, оживљеног и потиснутог еротског са циљем да се покаже да без обзира на године и на друштвени статус ни мушкарци у патријахалној култури нису поштеђени. Притисак утемељен на друштвеним улогама и потреба да се потврде у систему доводе до насилних иницијација, због чега они остају у лиминалној фази – „рањави и жељни“, емоционално окрњени, дубоко несрећни, у раскораку између жеља и могућности. Стављајући у исти амбијент и пред исто искушење јунаке који припадају различитим генерацијама, јунаке са различитим судбинама и са различитим понашањем, Станковић показује неминовност трагичности.

СИНЕСТЕЗИЈА ТАКТИЛНОГ, ВИЗУЕЛНОГ И АУДИТИВНОГ У РОМАНУ ЂАКОН БОГОРОДИЧИНЕ ЦРКВЕ ИСИДОРЕ СЕКУЛИЋ

Јована С. Анђелковић — Wed, 18 Jan 2023 00:00:00 +0000

Суштинска инстанца овог истраживања подразумева критичко-аналитички приказ и опис појединих (тактилних, визуелних и аудитивних) мотива романа Ђакон Богородичине цркве Исидоре Секулић, како би се, посредством њих, у делу издвојиле ауторкине представе љубави у религији и религиозног у љубави. Поступци плетења и преплитања издвојени су као основна начела композиције романа, те је и фокус истраживања усмерен ка оним романескним сензацијама произведеним различитим облицима синестетичког прожимања. У том контексту, изнађени су уметнички чворови у тексту из којих се пробија тематизовање другости и другачијости главне јунакиње у односу на друштвену средину којој припада, као и радикалне последице њеног одступања од нормираног и очекиваног. Поред тога, при овој анализи поједини одломци романа доведени су у везу са великим музичким и ликовним остварењима, те је изведена и кратка мотивацијска подлога за такав компаративни приступ.

ЖЕНСКО-МУШКИ ПОЕТСКИ ДИЈАЛОГ: НАЧИНИ КОНСТИТУИСАЊА ИДЕНТИТЕТА У ЗБИРЦИ ГЛАВА ИЗНАД ВОДЕ НАЂЕ ЛАЗАРЕВИЋ

Милица Б. Мојсиловић — Wed, 18 Jan 2023 00:00:00 +0000

Основна намера рада јесте анализа специфичног поетског дијалога уоченог у збирци песама Глава изнад воде Нађе Лазаревић. Након маркирања иницијалне тачке из које дијалог израста, фокус истраживања биће усмерен ка праћењу динамике којом се он одвија. Истовремено пажња ће бити посвећена и учесницима, лирским јунацима, као и начинима помоћу којих се разоткривају њихове идентитетске особености. Неопходност комуникације, исказана посредством принципа дијалогичности, долази у додир са неопходношћу интроспекције, повезаности са самим собом подједнако добро као и са спољним светом. Из овог споја пројављује се једна од централних тема читаве збирке.

ПОЈАМ СТРУКТУРЕ И РАЗВОЈ ЛИНГВИСТИЧКОГ СТРУКТУРАЛИЗМА

Марко М. Милошевић — Wed, 18 Jan 2023 00:00:00 +0000

Предмет овог рада јесте представљање појма структуре и приказ развоја лингвистичког структурализма, почевши од Аристотеловог поимања суштине и Платоновог тумачења система знакова. Главни део текста посвећен је лингвистичком структурализму и најзначајнијим доприносима његовог утемељивача Фердинанда де Сосира, као и развоју европског (Женевска, Прашка и Копенхашка лингвистичка школа) и америчког структурализма (антрополошка лингвистика и епоха дистрибуционализма). У раду је језгровито описан и однос између структуралне лингвистике и генетског структурализма, чији је главни представник Лисјен Голдман. На крају су изнети и основни постулати на којима почива генеративна граматика Ноама Чомског, који, према мишљењу великог броја лингвиста, радикално раскида са првобитним структуралистичким периодом.

ROMAN KUĆA U ULICI MANGO SANDRE SISNEROS: UPOREDNA ANALIZA PRIČA PREVEDENIH SA ENGLESKOG JEZIKA NA SRPSKI

Mirna M. Ćurić — Wed, 18 Jan 2023 00:00:00 +0000

Rad se bavi analizom prevoda priča iz romana Kuća u ulici Mango američke spisateljice meksičkog porijekla Sandre Sisneros^[1]. Roman je na srpski jezik prevela Marija Stamenković 2003. godine, a dvije godine kasnije Mirjana Radovanov Matarić prevela je pet priča iz romana, te su one objavljene u domaćem književnom časopisu Polja. Na osnovu uporedne analize priča za koje postoje dva prevoda na srpski jezik, u radu se razmatraju prevodilačke strategije i tehnike koje su prevodioci koristili, kao i rješenja za pojedine prevodilačke nedoumice, poput transkripcije stranih imena i naziva, te upotrebe anglicizama u prevodu. S obzirom na to da se prevodi odnose na djelo iz domena multikulturne književnosti, u radu se razmatra i način na koji prevodioci uspijevaju čitaocima prevoda prenijeti kulturološke aspekte originalnog teksta. Oba prevodioca postižu zavidan nivo jezičke, semantičke i stilske ekvivalencije u prevodima, ali se zbog činjenice da Sisnerosina književnost odražava svijest o multikulturnom ambijentu prevod Mirjane Radovanov Matarić ovdje smatra adekvatnijim, za šta je zaslužna upravo strategija postranjivanja, kojom se češće služi.

[1] Sandra Sisneros je rođena 1954. godine u Čikagu. Popularnost i šire priznanje za književnost stekla je objavom romana Kuća u ulici Mango, u čijem se tematskom središtu nalazi život meksičkih Amerikanaca, a posebno životi čikanskih žena u Americi. Napisala je još nekoliko romana i autor je više zbirki poezije i kratkih priča.

ANALIZA SINTAKSIČKIH ELEMENATA NEOSTANDARDNOG ITALIJANSKOG JEZIKA U DVA SAVREMENA ITALIJANSKA ROMANA: IO E TE, N. AMANITIJA I ESCO A FARE DUE PASSI, F. VOLA

Marija N. Vujović — Wed, 18 Jan 2023 00:00:00 +0000

Ako standardni italijanski predstavlja referentni model za ispravno korišćenje jezika, budući da podleže normativnoj kodifikaciji, onda neostandard predstavlja nov i neformalan varijetet italijanskog jezika, decenijama prisutan u govornom jeziku, ali cenzurisan u gramatikama. Predmet rada je analiza dva savremena italijanska romana u cilju pronalaženja osnovnih sintaksičkih karakteristika neostandarda. Izabrana su dva autora koji, premda su u trenutku objavljivanja romana pripadali mlađoj generaciji italijanskih pisaca, predstavljaju svojevrsne antipode, te njihovi tekstovi pružaju idealan okvir za istraživanje. Bez obzira na činjenicu da se radi o dva potpuno različita književna ostvarenja, analiza tekstova pokazuje učestalo prisustvo sintaksičkih elemenata neostandarda u oba dela, što govori u prilog tvrdnji da je neostandard toliko prisutan u savremenom italijanskom književnom jeziku, da se više ne može ignorisati kao nepravilni jezički varijetet koji odstupa od gramatičke norme.

VYJADROVANIE ĽUDSKÝCH VLASTNOSTÍ V SLOVENSKEJ A SRBSKEJ ZOONYMICKEJ FRAZEOLÓGII (NA PRÍKLADE FRAZÉM S LEXÉMOU POMENÚVAJÚCOU DOMÁCE ZVIERA)

Nina J. Chalupová — Wed, 18 Jan 2023 00:00:00 +0000

Predmetom výskumu opísaného v tomto príspevku sú slovenské a srbské frazémy s lexémou pomenúvajúcou domáce zviera. Cieľom príspevku je uplatnením opisnej metódy a kontrastívnej analýzy zoonymických frazém zistiť tak podobnosti, ako i rozdiely vyskytujúce sa v tejto skupine frazém v slovenčine a srbčine. Zoonymická frazeolόgia predstavuje tú časť frazeolόgie, v ktorej motivačným základom je zoonymické podstatné meno (zooapelatívum). Vychádzame z predpokladu, že sa domácim zvieratám častejšie pripisujú negatívne vlastnosti, ktoré možno vnímať aj ako stereotypy. Cieľom práce je poukázať aj na častý výskyt frazém porovnávacej štruktúry tak v slovenskej, ako
i v srbskej frazeolόgii. Frazémy so zoonymickým komponentom klasifikujeme do sémantickej makroskupiny: o mentálnych/charakterových vlastnostiach človeka, v rámci ktorej vyčleňujeme ďalšie sémantické mikroskupiny. Vychádzame z tvrdení lingvistky
I. Vidovićovej Boltovej o dvojitej metaforizácii vo frazeolόgii pri pripisovaní ľudských vlastností zvieratám, ktoré sa používajú na charakterizáciu človeka. Budeme rozlišovať konkrétne motívy, asociatívne motívy, nelogické alebo absurdné motívy, nereálne motívy, biblické motívy a národno-kulturologické motívy. Východiskovou literatúrou boli aj vedecké príspevky A. Bunkovej a M. Opašićovej, R. Hansenovej-Kokorušovej atď.

МИХАИЛО МАКСИМОВИЋ, ПРВИ СРПСКИ САТИРИЧАР

Ленка С. Настасић — Wed, 18 Jan 2023 00:00:00 +0000

Рад ће се бавити делом Мали буквар за велику децу Михаила Максимовића као примером хумористично-дидактичке прозе. Посматрајући Максимовића најпре као првог сатиричара, а потом и као једног од просветитеља, тежићемо да сместимо његов рад у контекст епохе. На тај начин сагледаваћемо значење његовог стваралаштва двојако, подразумевајући при томе поспешивање развоја критичке свести и обликовање грађанског друштва у настајању. Имајући у виду целовитост просветитељске идеје у српској књижевности осамнаестог века, тежићемо да протумачимо дело већински са становишта утилитарности. На тај начин показаћемо да и књижевност са конкретизованом друштвеном функцијом може остати на високом естетском нивоу. Сатирични аспект Малог буквара за велику децу тумачићемо такође у светлу поучности коју нуди, будући да се та димензија чини елементарном последицом критичког дела. Учење на туђим, стилски уобличеним манама даје сатири на додатном значају, а Максимовићевом делу могућност припадности српској и европској просветитељској сувремености.

ШАЉИВА ПРИЧА, АНЕГДОТА И ПРЕДАЊЕ КАО МИКРОСТРУКТУРЕ У ВУКАДИНУ СТЕВАНА СРЕМЦА

Александар Б. Чегар — Wed, 18 Jan 2023 00:00:00 +0000

Рад се бави функцијама приповедне микроструктуре или најједноставнијих облика у роману Вукадин Стевана Сремца. У роману су нарочито присутни жанрови усмене књижевности као што су шаљива прича, анегдота и предање. Овакви жанрови углавном чине основу Сремчевог дела, а поготово такву улогу имају анегдоте из стварног живота док су шаљиве приче у Вукадину уметнуте у комични дискурс и у блиској су повезаности са анегдотом. Предање као микроструктура је посебно значајна због самог начина приповедања Стевана Сремца и који кроз главног јунака не слика само једну комичну и крајње гротескну личност у многобројним анегдотама, него представља Вукадина као носиоца једне традиције, а једино кроз предање главни јунак истиче свој идентитет. Овај рад има задатак да докаже да је овакав тип јунака и даље могућ, јер се његова актуелност огледа у непрекидном сукобу модерног и традиционалног, моралног и неморалног, али и урбаног и руралног. Кроз анализу одређених микроструктура које потичу из усмене књижевности потребно је одредити функцију коју оне врше и како утичу на грађење фабуле, стварање комике и дигресивних момената у роману. Поред овога потребно је истражити присуство кратких усмених жанрова током описивања паланачког простора, али и коју улогу имају у одређивању типова јунака у Вукадину.

СИМА ПАНДУРОВИЋ КАО КРИТИЧАР У ЧАСОПИСУ КЊИЖЕВНА НЕДЕЉА

Јована Л. Војводић — Wed, 18 Jan 2023 00:00:00 +0000

Од почетка излажења часописа Књижевна недеља, Сима Пандуровић редовно се јављао чланцима из области књижевне и, у мањој мери, позоришне критике, као и својим поетским саставима. Присутност Пандуровића у часопису, међутим, подразумевала је три важна одређења, од којих је прво, улога уредника, вероватно мање познато у односу на његов песнички и критичарски рад.Ta су поља деловања својим садејством заправо учинила да његова књижевна делатност буде проширена и додатно сложенија, чиме је и Пандуровићев лик у историји српске књижевности могуће сагледати целовитије, а радом ће се оно покушати осветлети.

PROSTOR KOJI PAMTI. POTRAGA ZA IDENTITETOM U ULICI MRAČNIH DUĆANA PATRIKA MODIJANA

Nadja Čahovska-Aleksić — Wed, 18 Jan 2023 00:00:00 +0000

U ovom radu analiziram način prikazivanja drugogeneracijskog sećanja na Holokaust u Francuskoj kao i pitanje sećanja u korelaciji s prostorom u romanu Ulica mračnih dućana Patrika Modijana. Metodološke osnove rada u okviru kulture sećanja čine dela Marijen Hirš, Morisa Albvaksa i Todora Kuljića, a u okviru istraživanja prostora radovi Valtera Benjamina i Mišela de Sertoa. Povezanost problematike identiteta, sećanja, vremena i prostora u romanu čini mrežu neodvojivih tačaka u kojoj se jedni pojmovi određuju i tumače uz pomoć drugih.

BELEŽNICA POVRATKA U ZAVIČAJ: NADREALISTIČKA REVOLUCIJA JEZIKA ILI NADREALISTIČKI JEZIK REVOLUCIJE

Aleksa P. Nikolić — Wed, 18 Jan 2023 00:00:00 +0000

Ovaj rad se bavi revolucionarnom dimenzijom poeme Beležnica povratka u zavičaj Emea Sezera, frankofonog pesnika poreklom sa Martinika. Budući da je ta revolucionarna dimenzija poeme dvostruka, poetička i politička, analiza teksta dotiče se kako njegovog istorijskog konteksta, tako i njegovih jezičkih aspekata. Rad pruža uvid u istorijski i kolonijalni kontekst Martinika koji je neophodan za bavljenje političkim aspektom poeme, dok su za potrebe interpretacije poetičkog aspekta u radu objašnjena autorova inspiracija evropskim nadrealizmom i njegovim revolucionarnim i avangardističkim odnosom prema jeziku. Oslanjajući se na različite odlomke iz poeme, rad pokazuje u kojoj je meri autor blizak marksističkom poimanju (dekolonijalne) revolucije i kako su nadrealističke književne strategije i shvatanja jezika primenjeni u tekstu. Nakon analize tih dvaju aspekata poeme rad nastoji da, oslanjajući se na koncepte Žaka Deride, dokaže kako se oni – politički i poetički aspekt – stapaju kroz pitanja identiteta i drugosti u kolonijalnom kontekstu kojima se poema bavi. Kroz spajanje tih dvaju aspekata, ona postaje istovremeno jedna nadrealistička revolucija jezika i nadrealistički jezik jedne revolucije.

СЛИКА ПОРЕМЕЋЕНОГ СИСТЕМА ЈЕДНЕ ДРУШТВЕНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ‒ ОДНОС ОЧЕВА И СИНОВА У ДРАМИ МАРАТОНЦИ ТРЧЕ ПОЧАСНИ КРУГ

Светозар М. Марчета — Wed, 18 Jan 2023 00:00:00 +0000

У овом раду представићемо алегоричну слику поремећеног система једне друштвене заједнице кроз односе очева у синова у породици Топаловић, главних ликова у драми Маратонци трче почасни круг Душана Ковачевића. Специфични односи шест генерација ове породице обележени су гротескном дуговечношћу, која произилази из аривизма, себичности и злобе свих њених чланова. Нико од њих није позитивна личност, нити би се могло рећи да је било који однос у овој драми недвосмислено позитиван. Трагедија драме не заснива се на физичком страдању, већ на моралном посртању и потпуној негативној трансформацији најмлађег члана породице (Мирка), који није пронашао начин да се избори са затрованим и изопаченим друштвом које га окружује.

BIBLIOGRAFIJA DUŠANA KOVAČEVIĆA SA HRONOLOŠKI UREĐENIM PODACIMA O POZORIŠNIM PREMIJERAMA

Jovana N. Ranđelović — Wed, 18 Jan 2023 00:00:00 +0000

Počev od sedamdesetih godina prošlog veka pa do danas teško je zamisliti pozorišni repertoar ijednog srpskog teatra na kome se ne nalaze naslovi Dušana Kovačevića. U pogledu satire i komike njegovo sveprisutno crnohumorno prikazivanje degradiranog društva poprima skoro normativni karakter. Stoga se cilj ovog rada ogleda u tome da ponudi pregled obimnog Kovačevićevog dela uključujući u to i podatke o pozorišnim premijerama do danas. Prvi deo rada biće posvećen bibliografskim podacima, dok će se u drugom delu rada naći pozorišne premijere sa podacima o gradovima i pozorištima u kojima su odigrane, uključujući u to i gradove na teritoriji cele bivše Jugoslavije.

POSTHUMANI PROMETEJ: FRANKENŠTAJN MERI ŠELI I BLEJD RANER RIDLIJA SKOTA

Teodora S. Slijepčević — Wed, 18 Jan 2023 00:00:00 +0000

U ovom radu biće razmotrena dva uticajna dela naučne fantastike, Frankenštajn Meri Šeli i kultni film Ridlija Skota Blejd raner. Film će biti sagledan kao interpretacija priče o Frankenštajnu, smeštena u budućnosti u kojoj se genetičkim inženjeringom proizvode artificijelna ljudska bića. Kao što podnaslov romana ukazuje, „moderni Prometej“ predstavlja centralnu figuru u Frankenštajnu, a samim tim i u Blejd raneru. Vremenom figura Prometeja od mitskog titana poprima obličje naučnika, kakvi su Viktor Frankenštajn i Eldon Tajrel, koji se zahvaljujući moći koju im pruža nauka, i sami odvažuju na poduhvat kreiranja ljudskih bića. Ovaj rad ukazaće na to kako ubrzani razvoj nauke i tehnologije utiče na naše razumevanje toga šta je čovek i na koji način likovi Čudovišta i replikanata doprinose podrivanju ograničenog humanističkog viđenja čoveka. Zašto se ova bića smatraju inferiornim, dok istovremeno samim svojim postojanjem predstavljaju opasnost po poredak, biće objašnjeno kroz teoriju posthumanog.

UTICAJ JEZIKA NA PERCEPCIJU REALNOSTI LIKOVA U DELU VAVILON 17 SEMJUELA DILEJNIJA

Tamara M. Fodora — Wed, 18 Jan 2023 00:00:00 +0000

Ovaj rad se bavi značajem veštačkih jezika u u romanu Semjuela Dilejnija, Babel-17. Analizirala sam na koji način veštački jezik pod nazivom Babel-17 utiče na likove koji ga razumeju ‒ kako briše njihov lični identitet kroz nepostojanje ličnih zamenica, i kako menja njihovo ponašanje i razmišljanje.

Drugi veštački jezici u romanu su takođe bitni za analizu. Oni pokazuju koliko teško može biti uspostaviti komunikaciju između govornika različitih jezika, posebno „vanzemaljskih“. Čak i najjednostavniji izrazi mogu zahtevati mnogo više napora da bi se precizno preveli. Ovo je posebno izraženo u situacijama kada nema ekvivalentnih izraza, pa je potrebno mnogo više opisnih detalja da bi se došlo do razumljive ideje.

Takođe, da bi se uspostavila uspešna komunikacija u romanu, likovima nije dovoljno znati jezik ‒ potrebno je poznavati i sopstveni identitet. Samo tada su sposobni da razumeju druge likove, posebno kada postoji velika razlika u kulturi i manjak iskustva sa pripadnicima tih drugih kultura.

Kroz analizu veštačkih jezika i njihovih govornika u romanu, možemo doći do zaključka da znati jezik ne podrazumeva samo sposobnost komunikacije sa govornicima tog jezika. Kroz jezik takođe imamo uvid u njihovu percepciju stvarnosti, pa i detalje iz svakodnevnog života.