ZBORNIK ZA JEZIKE I KNJIŽEVNOSTI FILOZOFSKOG FAKULTETA U NOVOM SADU https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik ZBORNIK ZA JEZIKE I KNJIŽEVNOSTI FILOZOFSKOG FAKULTETA U NOVOM SADU sr-RS@latin zbornikjk@ff.uns.ac.rs (Tamara Valčić Bulić) Thu, 23 May 2024 12:44:51 +0000 OJS 3.1.0.1 http://blogs.law.harvard.edu/tech/rss 60 ЈЕДАН ПОГЛЕД НА ЖЕНЕ И ОБРАЗОВАЊЕ: ПАУЛИНА ЛЕБЛ АЛБАЛА https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2270 <p>Овај рад се бави темом образовања и образовања жена у делима Паулине Лебл Албале, конкретно у њеним мемоарима <em>Тако је некад било</em> и у неколико есеја који тематизују како положај жена на универзитету почетком 20. века, тако и феномен кризе књиге, који се данас, у 21. веку, чини и даље актуелним. <em>Тако је некад било</em>, као дело чија је централна тема ауторкино лично искуство школовања, представља сведочанство о неизвесностима и потешкоћама с којима су се сусретале жене тог времена на путу ка вишем образовању. Овај рад проучава и култ учитеља који Лебл Албала доследно успоставља на сваком нивоу школовања, као и ауторкину анализу различитих наставничких приступа са којима се упознала. Лебл Албала нарочиту пажњу посвећује својим славним универзитетским професорима, Богдану и Павлу Поповићу и Јовану Скерлићу, те је ово њено дело драгоцен поглед на те веома значајне личности српске књижевне историје. Овај рад се бави питањима и темама из текстова Паулине Лебл Албале који су значајни савременом проучаваоцу и наставнику књижевности.</p> Татјана Н. Кличковић ##submission.copyrightStatement## https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2270 Thu, 23 May 2024 00:00:00 +0000 ИСИДОРА СЕКУЛИЋ О ЛАЗИ КОСТИЋУ https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2271 <p>У раду се сагледава критичка делатност Исидоре Секулић, с намером да се истакне у којој мери је ова критичарка утицала на ревалоризацију песничког дела Лазе Костића. Фокус је стављен на текст под насловом „Лаза Костић“ (1941), који Исидора Секулић објављује поводом стогодишњице песниковог рођења, а нарочита пажња усмерена је на сегменте у којима се говори о песми <em>Santa Maria della Salute</em>, Костићевој фрагментарности и незавидном положају који је стекао у књижевним круговима почетком 20. века. Циљ рада је да осветли нераскидиву везу између пркосног песника и правдољубиве критичарке, те да покаже да је Исидора Секулић веома заслужна за то што Лазу Костића данас посматрамо као „изузетно песничко биће“ и истичемо као творца „најлепше и најскупље љубавне песме у српској књижевности“.</p> Младен З. Ђуричић ##submission.copyrightStatement## https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2271 Thu, 23 May 2024 00:00:00 +0000 ЖИВОТ НИ ПАОРСКИ НИ ГОСПОДСКИ https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2272 <p>Рад се бави новелом „Булка“ Вељка Петровића. Кратка прича је подешена теми земље, познатој преокупацији овог приповједача војвођанске равнице. Судбину сеоске дјевојке Петровић је приказао у аналогији са пољском биљком булком, коју нико не воли и свако може да је повриједи и уништи. Петровићева антејска поетика огледа се у причи о дјевојци између тежачке и господске средине на непрегледној бачкој равници, која у себи носи обрисе митске приче о страдању и изгнанству. Базирана на сукобу личности и средине, Петровићева новела заузима врх његовог приповједног стваралаштва. У овом раду сагледаћемо новелу из више аспеката и указати на њен митски контекст, везу са ритуалом и обредом, говорићемо о мотиву фине и њежне љепоте као страшног недостатка у атмосфери салашарско-варошког живота, као и мотивима малог раста и љубоморе у непросвећеној средини.</p> Тања П. Којић ##submission.copyrightStatement## https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2272 Thu, 23 May 2024 00:00:00 +0000 HAPPY END ИГОРА БОЈОВИЋА КАО ТРАГЕДИЈА ДЕВОЈЧИЦЕ У ПАТРИЈАРХАЛНОЈ ДИВЉИНИ https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2273 <p>Критичка рецепција драме <em>Happy End</em> Игора Бојовића испрва је била одређена ратним аспектом текста као његовом доминантом. Циљ овог рада јесте да понуди читање драме на другачији начин – кроз призму јунакиње Јефимије, или, како је други називају, Дивче. Читана из Јефимијиног угла, драма се не открива као примарно антиратни комад, већ као трагедија девојчице у патријархалној дивљини, изгубљене у сопственом идентитету девојчице и у егзистенцијалном моделу потлачености. Такође, овакво читање драме отвара и многа далекосежна питања која се тичу њене интерпретације, због чега оно може бити посебно инспиративно за нове реализације значењских потенцијала текста, нарочито оних који се тичу односа међу драмским персонама.</p> Лука З. Николић ##submission.copyrightStatement## https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2273 Thu, 23 May 2024 00:00:00 +0000 ЕРОТИЗАЦИЈА КЊИЖЕВНОСТИ У ПРИЧАМА МИЛОРАДА ПАВИЋА https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2274 <p>У раду се истражују еротске приче Милорада Павића у којима се као специфична одлика препознаје еротизација књижевности. Истраживачка пажња тако је усмерена на приче „Девет киша“, „Љубавна подука са острва Лезбоса“ и „Чекајући такси који нико није позвао“. Премда се Павићево дело већ деценијама показује као чест предмет истраживања, еротски аспект његове прозе остао је занемарен. У овим причама препознајемо тематизовање ероса уз поигравање са самом књижевношћу или пак њеним механизмима – писањем, версификацијом и читањем. У томе видимо јасно еротизацију књижевности, али и постмодернистичку употребу интертекстуалности, односно еротску интертекстуалност. Циљ рада јесте да укаже на присуство еротске интертекстуалности и еротизације књижевности у прозном опусу Милорада Павића, те да осветли значајно присуство ероса у његовој прози и тако допуни историју српске еротске књижевности.</p> Јована Б. Тодоровић ##submission.copyrightStatement## https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2274 Thu, 23 May 2024 00:00:00 +0000 СИГНАЛИ ИРОНИЈЕ У ВОЛТЕРОВОМ КАНДИДУ https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2275 <p>Разматрајући најпре неке од основних одлика ироније као посебне врсте комуникације и инструмента за исказивање неправде, освешћивања друштва и буђења свести, а полазећи од чињенице да сигнали ироније никако нису готова, окамењена језичка и стилска средства, већ да се доводе, пре свега, у везу са стилом писца, односно његовом свешћу и сензибилитетом, овај рад настоји да прикаже Волтерову иронијску свест и начине на које се манифестује у <em>Кандиду.</em> Другим речима, циљ овог рада је да представи Волтерово вешто коришћење стилских средстава која су у основи ефекта ироније. Пародија, сатира, као и разне стилске фигуре омогућавају Волтеру да увијено критикује безумље човечанства и света уопште, и да им упути шифроване, дубоко хуманистичке поруке.</p> Сашка И. Тодоров ##submission.copyrightStatement## https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2275 Thu, 23 May 2024 00:00:00 +0000 О ЕУФЕМИЗМИМА У РУСКОЈ И СРПСКОЈ ШТАМПИ https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2276 <p>Овај рад се бави еуфемизмима у руском и српском језику. На изабраној грађи из руске и српске електронске штампе у раду се утврђују њихове формално-језичкe и лексичко-семантичкe особине. Примењује се контрастивни метод у циљу утврђивања сличности и разлика у поступку еуфемизације у двама језицима. Теоријски оквир представљају истраживања о еуфемизмима Е. П. Сеничкине, као и В. П. Москвина, Д. Н. Шмељова, Л. П. Крисина и др.</p> Наташа Н. Козомора ##submission.copyrightStatement## https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2276 Thu, 23 May 2024 00:00:00 +0000 ПАВИЋ И ПУШКИН: АСПЕКТИ ПОЕТИЧКИХ СРОДНОСТИ https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2277 <p>У раду се полази од више околности које доводе у везу стваралачке опусе Милорада Павића и Александра Сергејевича Пушкина. Павић је преводилац Пушкина, приређивач његових дјела, пише есеје о њему, као и предговоре његовим књигама, Пушкин се појављује као јунак у Павићевој прози, али не само он, већ и људи из Пушкиновог окружења, као и Пушкинов афрички прадјед и ликови из Пушкинових дјела истовремено постоје и као јунаци у Павићевом свијету. Павићева опсесија Пушкином одразила се и на сâму структуру његове прозе, па се у Павићевом дјелу дају сагледати бројне поетичке сродности са руским писцем. Сродности се у раду анализирају кроз различите аспекте и то: однос према жанру, однос према читаоцу, однос према тексту, однос стварности и фикције, однос према игри, коцки, картама, картању, гатању, енциклопедичности.</p> Бојан Р. Рајевић ##submission.copyrightStatement## https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2277 Thu, 23 May 2024 00:00:00 +0000 ИРАЦИОНАЛНОСТ У РУСКОЈ ЈЕЗИЧКОЈ СЛИЦИ СВЕТА https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2278 <p>Рад разматра ирационалност као једну од изражених црта руског националног карактера на примеру глагола <em>осенить</em> и <em>озарить</em>. Дате лексеме одражавају процес у којем логика и закључивање нису елемент разумевања, већ се знање на неки начин „спушта“ у људску свест. Интересовало нас је како се ове лексеме понашају у различитим контекстима, у којим врстама конструкција се појављују и које су основне разлике у њиховој семантици. На истраживање нас је, с једне стране, подстакла неодређеност процеса ирационалног разумевања који се не може тачно лоцирати, за разлику од рационалног разумевања, за које је јасно да се одиграва у уму; али са друге стране, привукла нас је и унутрашња форма ових глагола која указује на потпуно супротну семантику, иако они у руском језику функционишу као синоними. Резултати анализе показују разлике у семантици и говоре о томе да се ирационално разумевање не може тачно лоцирати, иако донекле можемо имати јасну представу о извору информација на основу метафора које су у основи датих глагола.</p> Анжела В. Прохорова ##submission.copyrightStatement## https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2278 Thu, 23 May 2024 00:00:00 +0000 БАРОКНИ ЕП КАО ФАНТАСТИЧНИ РОМАН БОЈ ЗМАЈА СА ОРЛОВИ ЈОВАНА РАЈИЋА https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2279 <p>Кроз рад се тематизују сличности и разлике између епа <em>Бој змаја са орлови</em> и барокног епа као жанра, али и између њега и других књижевних врста. Разматра се ауторов однос према историји, колико је тога веродостојног, као и шта је оно што је субјективно унето у текст. Затим се успостављају сличности између епа и народне културе и традиције, такође се додатно приближавају значења симбола змаја и орла, датих насловом спева. Пратиће се како Јован Рајић гради причу, на који начин користи наслеђе античког мита и који је удео фантастике присутан у свему томе. Настојано је проналажење литерарних веза између епоха које су претходиле, као и оних које су уследиле након настанка овог дела. Коментаришу се и културолошка размимоилажења исламског и хришћанских народа, дата из перспективе ауторовог времена. Биће разложен карактер најистакнутијег лика у спеву, као и опште особине зараћених страна. Важно место у раду заузимају оне стилске фигуре које су значајно допринеле целокупном утиску епа на читаоце, а у најважнијим аспектима говорено је и о другим одликама језика у делу. Посебна пажња посвећена је трећем певању као кулминацији спева, док ће се на крају рада видети како је Јован Рајић завршио дело и који је његов значај за целокупну књижевну традицију.</p> Марија С. Цветићанин ##submission.copyrightStatement## https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2279 Thu, 23 May 2024 00:00:00 +0000 ELEMENTI FANTASTIČNOG U FORMALNIM I STILSKIM OBELEŽJIMA „ORLE“ GIJA DE MOPASANA https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2280 <p>Uzimajući rad <em>Uvod u fantastičnu književnost</em> Cvetana Todorova za osnov definicije pojma fantastičnog, u tekstu istražujemo da li priča „Orla“ Gija de Mopasana ima karakteristike fantastičnog. Komparativnom metodom ispitujemo da li, i u kolikoj meri, i prva verzija „Orle“ iz 1886. godine i druga verzija iz 1887. pripadaju fantastičnoj književnosti, oslanjajući se na odrednice iz rečnika i mišljenja francuske i srpske književne kritike, ograničavajući se na dva područja analize: različitu formalnu strukturu ovih verzija i drugačiji stil koji se u njima javlja. Ovaj tekst može poslužiti u daljim istraživanjima književnog dela Gija de Mopasana, pre svega onim koja se bave njegovim fantastičnim pričama.</p> Jelena D. Janković ##submission.copyrightStatement## https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2280 Thu, 23 May 2024 00:00:00 +0000 РЕЦЕПЦИЈА ДРАМЕ НАХОД СИМЕОН (1938) ТОДОРА МАНОЈЛОВИЋА: КАКО ЈЕ ПРЕДЛОЖАК ПОЈЕО ТЕКСТ? https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2281 <p>У раду се анализирају секундарни извори литературе о драми Тодора Манојловића <em>Наход Симеон</em> из 1938. године. Рад ће бити посвећен студијама, чланцима и есејима који отварају пут за даљу анализу поетике драмског текста овог писца. Такође, у раду ће се критички анализирати и вредновати оне студије које су писане у компаративном кључу (Мустеданагић 2004; Радоњић 2007). Драма се у њима сагледава у односу на традицију драма са мотивом находа у српској књижевности. Предмет рада представљају и аналитичко-интерпретативни текстови, као и текстови са биографским приступом (Тополовачки 1978; Хајдуковић 2000). Прегледни рад Марте Фрајнд о позоришној заоставштини Тодора Манојловића (1997), посматраћемо заједно са есејем насталом на његовим темељима – „Драмски кругови Тодора Манојловића“, из 2019. године, а анализираћемо и рад Бојане Поповић који је објављен у оквиру књиге <em>Тодор Манојловић и позориште </em>(Поповић 2020). Осим тога, биће речи и o есеју „Наход Симеун – драма човечанства“ Милоша Радојичића (1939), који представља једно од оригиналнијих тумачења наше народне легенде, те студији новијег датума која је умногоме базирана на истраживањима Ота Ранка, Клода Леви-Строса и Олге Фрајденберг „Mitologica heroicа (I) – граматика мита о Находу Симеону“ Ђорђа Кебаре (2019).</p> Емилија А. Поповић ##submission.copyrightStatement## https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2281 Thu, 23 May 2024 00:00:00 +0000 МОТИВ ОЧИЈУ У „ЧУДУ У СИЛОАМУ“ БОРИСЛАВА ПЕКИЋА https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2282 <p><em>Време чуда</em> Борислава Пекића, засновано на полемици са јеванђељским наративом о животу и посланству Исуса Христа, спада у ред књижевних остварења која почивају на густој интертекстуалној мрежи која повезује векове и културе. У овом раду, анализирајући повест „Чудо у Силоаму“, елаборираћемо на који начин Пекић ступа у интеракцију са традицијом читања Библије и како његово дело није само директна реакција на прототекст, већ и на његову доминантну интерпретацију. Упоредићемо „Чудо у Силоаму“ са Цамблаковим житијем Стефана Дечанског и указати на бројне подударности у житијном наративу и Пекићевом античуду, које говоре да је своју повест формирао према моделу хагиографије. На крају, успоставићемо паралелу између Пекића и његовог претходника Леонида Андрејева, чије су приче „Елеазар“, „Јуда Искариотски“ и „Бен-Товит“ поставиле образац по ком ће Борислав Пекић градити повести <em>Времена чуда</em>.</p> Милош Д. Михаиловић ##submission.copyrightStatement## https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2282 Thu, 23 May 2024 00:00:00 +0000 SRBSKÉ ĽUDOVÉ PRÍSLOVIA S LEXÉMOU БРАТ/БРАЋА (BRAT/BRATIA) A ICH DERIVÁTMI https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2283 <p>Predložený príspevok má lingvokulturologický charakter. Predmetom tohto príspevku je fond srbských ľudových prísloví s&nbsp;lexikálnym motivantom <em>брат</em>/<em>браћа</em> (brat/bratia) a jeho derivátmi, ktorých zbierku urobil V. Stefanović Karadžić. Pozornosť venujeme aj definíciám prísloví a&nbsp;lexiky, ako i&nbsp;otázke, akú úlohu zohráva jazyk v kultúre. Sústreďujeme sa aj na významy lexémy <em>брат</em> (brat) v&nbsp;slovníku <em>Речник српскога језика<br> </em>a na údaje o lexéme <em>брат</em> (brat) v&nbsp;slovníku <em>Обратни асоцијативни речник српскога језика</em>. Cieľom práce je aplikovať opisnú metódu, aby sme získali nové poznatky o&nbsp;srbských ľudových prísloviach. V&nbsp;práci sa zaoberáme analýzou srbských ľudových prísloví s&nbsp;lexémou <em>брат</em>/<em>браћа </em>(brat/bratia) a&nbsp;ich derivátmi a zisťujeme, že príslovia vyjadrujúce kladný význam sa vyskytujú v&nbsp;práci v rovnakom počte ako príslovia, ktoré majú negatívnu konotáciu. Brat sa chápe v&nbsp;srbskej kultúre ako ambivalentný pojem. Východiskovou literatúrou boli príspevky R. Dragićevićovej, J. Dražićovej, J. Jovanovićovej Simićovej atď.</p> Nina J. Chalupová ##submission.copyrightStatement## https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2283 Thu, 23 May 2024 00:00:00 +0000 ТЕРОР И ТЕРАПИЈА У ЛЕТУ ИЗНАД КУКАВИЧЈЕГ ГНЕЗДA: СЛИКЕ ЕЛЕКТРОКОНВУЛЗИВНЕ ТЕРАПИЈЕ У РОМАНУ КЕНА КИЗИЈА И ФИЛМУ МИЛОША ФОРМАНА https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2284 <p>Роман&nbsp;<em>Лет изнад кукавичјег гнезда</em>, објављен пре више од шест деценија, одавно је стекао статус култног, барем када се говори о шездесетим годинама прошлог века у Сједињеним Америчким Државама. Како због своје књижевне вредности, тако и тематског и културолошког значаја, ово дело и даље поставља питања односа хуманог и механичког тако што преиспитује технолошке промене и њихов утицај на људско тело. Кизијев роман настаје као рефлексија ставова исказаних и у мноштву психијатријске, а посебно социјално-психијатријске литературе, те се стога овај рад бави анализом приказа електроконвулзивне терапије (ЕКТ) у роману <em>Лет изнад кукавичјег гнезда </em>и филмског остварења снимљеног по предлошку овог дела. Како бисмо, у светлу културноисторијског тренутка у коме се појављује најпре роман, а потом и филм, сагледали значај овог феномена, а самим тим и везу између електрошок терапије и поменута два наратива, потребно је најпре се осврнути на неколико значајних друштвених фактора, попут контракултуре шездесетих година, aнтипсихијатрије, ставова самог аутора романа, као и на деловање скупине под називом Веселе Шаљивџије (Merry Pranksters) чији је Кизи предводник. У оваквом теоријском оквиру и на основу анализе представљања примене ЕКТ-а може се закључити да је&nbsp;у приповедном свету романа терапија замењена терором.&nbsp;Другим речима, оно што доминира у оквирима оба наратива јесте борба појединца против ауторитарног поретка чији је основни инструмент управо&nbsp;машина која би требало да омогући опоравак, машина која подстиче развој страха и анксиозности, уместо да донесе оздрављење.</p> Милица Б. Сурла, Владислава С. Гордић Петковић ##submission.copyrightStatement## https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2284 Thu, 23 May 2024 00:00:00 +0000 KONTRASTIVE ANALYSE DER PHRASEOLOGISMEN MIT DEM LEXEM VOGEL IN DER DEUTSCHEN UND SERBISCHEN SPRACHE https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2285 <p>Das Thema der vorliegenden Arbeit stellt die kontrastive Analyse der Phraseologismen mit dem Lexem <em>Vogel</em> (‚ptica‘) in der deutschen und serbischen Sprache dar. Ziel der Arbeit ist, durch diesen Vergleich zu erforschen, inwieweit serbische Äquivalente für die untersuchten deutschen Phraseologismen vorhanden sind, sowie zu ermitteln, welcher Grad der Äquivalenz zwischen diesen Phraseologismen besteht. Das der Untersuchung zugrundeliegende Äquivalenzmodell zur Bestimmung des Äquivalenzgrades ist jenes von Harald Burger. In der Arbeit wird zunächst im Rahmen eines einleitenden theoretischen Teils ein Überblick der Disziplin der Phraseologie und ihrer für die Untersuchung relevanten Grundbegriffe gegeben. Im praktischen Teil folgt der kontrastive Vergleich der serbisch- und deutschsprachigen Phraseologismen mit der Komponente <em>Vogel</em>. Als Ausgangssprache der kontrastiven Analyse dient die deutsche Sprache, während die serbische Sprache die Rolle der Zielsprache innehat. Als Ergebnis dieser Untersuchung lässt sich festhalten, dass im Falle der Phraseologismen mit der Komponente <em>Vogel </em>nur äußerst wenige volläquivalente Wendungen in der serbischen Sprache identifiziert werden konnten. Nichtsdestotrotz konnte zumindest auf semantischer Ebene eine Äquivalenz bei einem gewissen Anteil der untersuchten Phraseologismen ausfindig gemacht werden.</p> Dénes H. Kobetits ##submission.copyrightStatement## https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2285 Thu, 23 May 2024 00:00:00 +0000 РАЗМАТРАЊЕ ПОСТУПКА КОМИЧКЕ АНТРОПОМОРФИЗАЦИЈЕ ЖИВОТИЊА И ПРЕДМЕТА У РОМАНУ ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА (1898) СТЕВАНА СРЕМЦА https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2286 <p>Предмет рада јесте разматрање поступка комичке антропоморфизације животиња и предмета у роману <em>Поп Ћира и поп Спира </em>(1898) Стевана Сремца, уз истицање поетичке сличности са приповетком <em>Кир Герас </em>(1903). Полазећи од претпоставке да Сремац не прави суштинску разлику при портретисању људи и животиња у свом роману <em>Поп Ћира и поп Спира</em>, па и шире у свом хумористичком приповедању, настојали смо да покажемо на који начин је комично обликовање портрета животиња и предмета посредством њихове антропоморфизације и персонификације допринело хумору Сремчеве нарације. Битно место посвећено је релацијама које писац успоставља између ликова и животиња из њиховог непосредног окружења. Размотрени су и механизми којима се обликовао Сремчев доброћудни романескни смех. Успелу употребу стилских фигура, персонификације, поређења и ироније, размотрили смо на примеру најупечатљивијих портрета: патка, мачорâ и зидног сата. У завршном делу рада дат је кратак осврт на особену аутентичност коју доноси реалистичка поетика Стевана Сремца, разликујући овог писца од домаћих стваралаца исте епохе. Сматрамо да су ови стилски поступци допринели сликовитости Сремчевог израза, начинивши га тако једним од писаца најпогоднијих за транспоновање у модерне и савремене медије.</p> Милан Б. Радоичић ##submission.copyrightStatement## https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2286 Thu, 23 May 2024 00:00:00 +0000 ЖИВОТИЊЕ КАО НОСИОЦИ ИНТЕРТЕКСТУАЛНИХ ПОТЕНЦИЈАЛА: ТУГА ЈЕ ПЕРНАТО СТВОРЕЊЕ МАКСА ПОРТЕРА И УХВАТИ ЗЕЦА ЛАНЕ БАСТАШИЋ https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2287 <p>У раду се указује на интертекстуални потенцијал који у књижевним делима имају животиње, а који се може контекстуализовати, односно истраживати са становишта књижевне анималистике. Служећи се интертекстуалном теоријом, пре свега појмовима словеначког теоретичара Марка Јувана, истражује се жанровски хибридно дело <em>Туга је пернато створење</em> британског аутора Макса Портера (1981) и роман <em>Ухвати зеца </em>Лане Басташић (1986). У случају Портеровог дела главни предложак новонасталог текста је дело Теда Хјузa <em>Врана: из живота и певања Вране</em>. У делу Лане Басташић кључне ће бити релације које се успостављају ка <em>Алиси у земљи чуда</em> Луиса Керола и слици „Млади зец“ Албрехта Дирера. У раду настојимо да понудимо пример анализе књижевних текстова у којима улога животиња превазилази сводивост на референцу или предметност, део неког реалитета, већ постаје на сложенији начин срасла са природом текста. Циљ рада је да се таквом анализом додатно осветле интертекстуални потенцијали у одабраним делима, односно да се пружи прилог њиховој интерпретацији.</p> Сара Ж. Матин ##submission.copyrightStatement## https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2287 Thu, 23 May 2024 00:00:00 +0000 "FIRE, WALK WITH ME" https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2288 Милош Д. Михаиловић ##submission.copyrightStatement## https://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2288 Thu, 23 May 2024 00:00:00 +0000