ПОЕТСКА СЛИКА БЕОГРАДА У БЕЗДНУ СВЕТЛАНЕ ВЕЛМАР-ЈАНКОВИЋ

Apstrakt

У раду се проучава знаменити период развитка Београда у доба владавине кнеза Михаила Обреновића, по много чему почетак модернизацијског процеса и претварања оријенталне вароши у град у савременом смислу. Временски интервал, делимично суженог оптикума, пружа увид у модерне модификације испољене у друштвеном, културном и политичком слоју града. Бездно се разбокорава сложеношћу породичних, пријатељских и владарских односа на индивидуалном (Михаило, Јулија, Милош, Анастас), а пуноћа доживљајности изражава се формирањем карактеристичних колективних слика Београда у контексту преломних историјско-друштвених дешавања. Романескна структура остварује се сублимацијом историјског, политичког, културног и друштвеног памћења израженог односом према језику, фотографијама, све до наративних техника (дневник, бележница, писма), чиме се изграђује интегрална фреска Београда проматране епохе. Аналитичка метода у садејству са поетиком простора представља примарни начин конфигурације градског амбијента, док се потпунија запажања, како на нивоу ликова и њихових релацијских односа тако и на домену корелације центар–периферија, особито специфичних микрохронотопа (егзистенцијални простори ликова, Лицеј, соба, башта), остварују сплетеношћу психоанализе, фолклорног кода и феноменологије имагинације Гастона Башлара. Циљ истраживања представља конституисање Београда на два нивоа: као престонице обухваћене трансформацијом и улоге и значаја града и шире преламања утицаја државе унутар европских оквира.