УМЕТНИЧКЕ ОДЛИКЕ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ СТРИПСКЕ АДАПТАЦИЈЕ ПРИПОВЕТКЕ ХАЏИ МУРАТ Л. Н. ТОЛСТОJA

Apstrakt

У чланку се разматрају предуслови за настанак и фазе развоја руског стрипа у европском и глобалном контексту. Посебна пажња поклоњена је јединственом феномену стрипа руске емиграције у Краљевини Југославији, који је настао захваљујући активностима уметника Београдског круга. У раду се представљају запажене специфичности развоја руског стрипа у Југославији тридесетих и четрдесетих година 20. века, чија је најупечатљивија одлика била тенденција ка адаптацији делâ руске класичне књижевности. Користећи пример стрипа Хаџи Мурат К. К. Кузњецова, насталог на основу истоимене приче Л. Н. Толстоја, у датом раду покушавамо да опишемо његову уметничку специфичност у поређењу са оригиналним делом. Истраживачко поље обухвата разматрање система ликова, начина њихове портретне карактеризације, као и заплета, композиционих и графичких карактеристика и језика адаптације стрипа. Као резултат упоредне анализе, откривено је да су све главне компоненте традиционалне приче у адаптацији претрпеле значајне промене, које се, пре свега, огледају у минимизацији и динамизацији оригиналног наратива, што је последица како датог жанровског оквира стрипа тако и индивидуалне ауторске визије уметника. Осим тога, предложени су и неки правци за даља истраживања на ову тему.