О ПОЛИФУНКЦИОНАЛНОЈ ПРИРОДИ РЕЧИ ИНАЧЕ И ЊЕНИМ ФРАНЦУСКИМ ПРЕВОДНИМ ЕКВИВАЛЕНТИМА
Ključne reči:
иначе, прилог, партикула, везник, дискурсни маркер, преводни еквиваленти
Apstrakt
У раду се представља полифункционална природа речи иначе и пружа увид у инвентар њених француских преводних еквивалената. Грађа на којој се истраживање спроводи укључује аутентичне примере ексцерпиране из књижевноуметничког функционалног стила, до којих се дошло претрагом електронских корпуса предметних језика. Рад има за циљ да укаже на разгранату мрежу значења коју образује ова јединица, оличену у бројним интрапредикацијским и екстрапредикацијским употребним вредностима. Средишњи део доноси резултате контрастивне анализе осмишљене тако да истакне сличности и разлике на плану морфосинтаксичких, семантичких и функционално-прагматичких својстава речи иначе и француских еквивалената, груписаних према критеријуму функционално-прагматичке сродности. Уз то, у тексту се указује на значај исправног идентификовања свих ко(н)текстуалних појединости које прате и условљавају употребу ове јединице и њених преводних решења у обухваћеном језичком узорку.
Reference
КОРПУСНИ ИЗВОРИ
Andrić, I. (1997). La chronique de Travnik (traduit du serbo-croate par Pascale Delpech). Paris: Belfond.
ParCoLab: Miletic, A., Stosic, D., & Marjanović, S. (2017). ParCoLab: A Parallel Corpus for Serbian, French and English. In Ekštein, K. & V. Matoušek (Eds.), Text, Speech, and Dialogue. 20th International Conference, TSD 2017, Prague, Czech Republic, August 27–31, 2017, Proceedings (pp. 156–164). Cham: Springer. Грађа преузимана у периоду 1. 3 – 10. 4. 2025, са http://parcolab.univ-tlse2.fr/sr/
SrpFranKor: Vitas, D., & Krstev, C. (2006). Literature and Aligned Texts. In Slavcheva, M., Angelova, G. & Simov, K. (Eds.), Readings in Multilinguality (pp. 148–155). Sofia: Institute for Parallel Processing, Bulgarian Academy of Sciences. Грађа преузета 16. 4. 2025, са http://www.korpus.matf.bg.ac.rs/prezentacija/paralelni.html
SrpKor2013: Utvić, M. (2013). Izgradnja referentnog korpusa savremenog srpskog jezika (neobjavljena doktorska disertacija). Beograd: Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu. Грађа преузета 15. 4. 2025. са http://www.korpus.matf.bg.ac.rs/prezentacija/korpus.html
ЛЕКСИКОГРАФСКИ ИЗВОРИ
Dubois, J., Mitterand, H., & Dauzat, A. (2007). Dictionnaire étymologique & historique de la langue française. Paris: Larousse.
Le Fur, D. (dir.) (2005). Dictionnaire des synonymes, nuances et contraires. Paris: Dictionnaires Le Robert.
Skok, P. (1971–1974). Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, I–IV. Zagreb: JAZU.
РМС: Стевановић, М. (уред.) (1967–1976). Речник српскохрватскога књижевног језика, I‒VI. Нови Сад: Матица српска.
РСАНУ: Речник српскохрватског књижевног и народног језика, I–. Београд: Институт за српски језик САНУ, 1959–.
РСЈ: Николић, М. (уред.) (2011). Речник српскога језика (друго издање). Нови Сад: Матица српска.
TLFi: Trésor de la langue Française informatisé. ATILF – CNRS & Université de Lorraine. Доступно на: http://atilf.atilf.fr
ЛИТЕРАТУРА
Abeillé, A., & Godard, D. (dirs.) (2021). Grande Grammaire du Français. Arles – Paris: Actes du Sud – Imprimerie nationale Éditions.
Алановић, М. (2018). Речнички чланак – извор података о функционалној употреби речи. Научни састанак слависта у Вукове дане, 47(1), 61–71.
Bugarski, R. (2003). Uvod u opštu lingvistiku (drugo izdanje). Beograd: Čigoja štampa, XX vek.
Vanderbauwhede, G., & Lamiroy, B. (2020). On two French discourse markers and their Dutch equivalents: d’ailleurs and par ailleurs. Journal of Pragmatics, 156, 168–175.
Васиљевић, А. (2022). О прилозима узгред и успут у савременом српском језику. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 65(2), 35–52.
Vasiljević, A. (2024). L’analyse sémantico-pragmatique de l’adverbe français autrement et de ses équivalents serbes. Philologia Mediana, 16, 771–789.
Гортан-Премк, Д. (2004). Полисемија и организација лексичког система у српскоме језику (друго, неизмењено издање). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Grevisse, M., & Goosse, A. (2008). Le Bon Usage (14e édition). Paris: De Boeck. Duculot.
De Sosir, F. (2004). Spisi iz opšte lingvistike, prev. Točanac Milivojev, D., Gudurić, S., & Graovac, N. Sremski Karlovci – Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.
Ивић, М. (1978). О српскохрватским реченичним прилозима. Јужнословенски филолог, 34, 1–17.
Ковачевић, М. (2025). Везници као морфолошке, синтаксичке, стилистичке и текстуалне јединице. Српски језик: студије српске и словенске, 30, 5–41.
Kordić, S. (2002). Riječi na granici punoznačnosti. Zagreb: Hrvatska sveučilišna naklada.
Ломпар, В. (2015). Кад се употребљава ионако, а кад и иначе у савременом српском језику. У Станојчић, Ж. и др. (уред.), Путевима српског језика, књижевности и културе: Скуп слависта: предавања 1 (стр. 193–195). Београд: Филолошки факултет, Међународни славистички центар.
Милосављевић, Б. (2011). Још о феноменима говореног језика (дескриптивна форма оговарања). Наш језик, 42(1–2), 41–46.
Moderc, S. (2015). Su un modo di tradurre l’avverbio serbo „inače“ in italiano: il caso dell’equivalente „altrimenti“. Italica Belgradensia, 1, 61–79.
Mongi, K. (2009). Autrement : un connecteur autrement polyfonctionnel. Langue française, 161(1), 147–163.
Mrazović, P. (2009). Gramatika srpskog jezika za strance (drugo, prerađeno i dopunjeno izdanje, u saradnji sa Zorom Vukadinović). Novi Sad – Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.
Orešković Dvorski, L. (2021). Tekstna vezna sredstva u hrvatskom i francuskom znanstvenom diskursu. Zagreb: Filozofski fakultet u Zagrebu – FF-press.
Пипер, П. (1988). Заменички прилози у српскохрватском, руском и пољском језику (семантичка студија). Београд: Институт за српскохрватски језик.
Piper, P. (2001). Jezik i prostor (drugo izdanje). Beograd: Biblioteka XX vek – Čigoja štampa.
Пипер, П. (2005). Модалност. У Ивић, М. (уред.), Синтакса савременог српског језика: проста реченица (стр. 636–649). Београд – Нови Сад: Институт за српски језик САНУ – Београдска књига – Матица српска.
Пипер, П., & Клајн, И. (2017). Нормативна граматика српског језика (друго, измењено и допуњено издање). Нови Сад: Матица српска.
Половина, В. (2018). Појам „функције“ у лингвистици текста/дискурса у јужнословенској лингвистици. У Драгићевић Р., & Брборић, В. (уред.), Српска славистика : колективна монографија. Радови српске делегације на XVI међународном конгресу слависта. Том 1, Језик (стр. 259–267). Београд: Филолошки факултет Универзитета у Београду – Међународни славистички центар.
Ристић, С. (1993). Партикуле и њихови функционални еквиваленти (лексичко-семантичке и функционалне карактеристике), Јужнословенски филолог, 49, 75–93.
Ристић, С. (2004). Партикуле као јединице семантичке кохезије, Српски језик: студије српске и словенске, 9(1–2), 505–514.
Stepanov, S. (2024). Ogledi iz jezika u primeni: od tekstualne do kritičke analize. Novi Sad: Filozofski fakultet.
Traugott, E. C. (1995). The role of the development of discourse markers in a theory of grammaticalization. Paper presented at the International Conference of Historical Linguistics XII, Manchester, 1995 (version of 11/97). Преузето 3. 5. 2025, са https://www.researchgate.net/publication/228691469_The_role_of_discourse_markers_in_a_theory_of_grammaticalization
Fagard, B., & Blumenthal, P. (2020). Ways to change the subject in French and German. Journal of Pragmatics, 156, 206–222.
Flament-Boistrancourt, D. (2011). Sinon vs. Autrement : si proches, si loin….. Langages, 184, 129–146.
Corteel, C. (2019). De l’adverbe de manière au marqueur discursif : le cas de autrement. Studii de lingvistică, 9(2), 59–75.
Чудомировић, Ј. (2017). О конекторима којима се сигнализира промена предмета дискурса. Научни састанак слависта у Вукове дане, 46(3), 175–194.
Чутура, И. (2020). Међуоднос прилога и прилошких израза у савременом српском језику. Јагодина: Факултет педагошких наука Универзитета у Крагујевцу. Преузето 15. 4. 2025, са https://pefja.kg.ac.rs/wp-content/uploads/2020/05/Medjuodnos-priloga-i-priloskih-izraza-20.pdf
Andrić, I. (1997). La chronique de Travnik (traduit du serbo-croate par Pascale Delpech). Paris: Belfond.
ParCoLab: Miletic, A., Stosic, D., & Marjanović, S. (2017). ParCoLab: A Parallel Corpus for Serbian, French and English. In Ekštein, K. & V. Matoušek (Eds.), Text, Speech, and Dialogue. 20th International Conference, TSD 2017, Prague, Czech Republic, August 27–31, 2017, Proceedings (pp. 156–164). Cham: Springer. Грађа преузимана у периоду 1. 3 – 10. 4. 2025, са http://parcolab.univ-tlse2.fr/sr/
SrpFranKor: Vitas, D., & Krstev, C. (2006). Literature and Aligned Texts. In Slavcheva, M., Angelova, G. & Simov, K. (Eds.), Readings in Multilinguality (pp. 148–155). Sofia: Institute for Parallel Processing, Bulgarian Academy of Sciences. Грађа преузета 16. 4. 2025, са http://www.korpus.matf.bg.ac.rs/prezentacija/paralelni.html
SrpKor2013: Utvić, M. (2013). Izgradnja referentnog korpusa savremenog srpskog jezika (neobjavljena doktorska disertacija). Beograd: Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu. Грађа преузета 15. 4. 2025. са http://www.korpus.matf.bg.ac.rs/prezentacija/korpus.html
ЛЕКСИКОГРАФСКИ ИЗВОРИ
Dubois, J., Mitterand, H., & Dauzat, A. (2007). Dictionnaire étymologique & historique de la langue française. Paris: Larousse.
Le Fur, D. (dir.) (2005). Dictionnaire des synonymes, nuances et contraires. Paris: Dictionnaires Le Robert.
Skok, P. (1971–1974). Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, I–IV. Zagreb: JAZU.
РМС: Стевановић, М. (уред.) (1967–1976). Речник српскохрватскога књижевног језика, I‒VI. Нови Сад: Матица српска.
РСАНУ: Речник српскохрватског књижевног и народног језика, I–. Београд: Институт за српски језик САНУ, 1959–.
РСЈ: Николић, М. (уред.) (2011). Речник српскога језика (друго издање). Нови Сад: Матица српска.
TLFi: Trésor de la langue Française informatisé. ATILF – CNRS & Université de Lorraine. Доступно на: http://atilf.atilf.fr
ЛИТЕРАТУРА
Abeillé, A., & Godard, D. (dirs.) (2021). Grande Grammaire du Français. Arles – Paris: Actes du Sud – Imprimerie nationale Éditions.
Алановић, М. (2018). Речнички чланак – извор података о функционалној употреби речи. Научни састанак слависта у Вукове дане, 47(1), 61–71.
Bugarski, R. (2003). Uvod u opštu lingvistiku (drugo izdanje). Beograd: Čigoja štampa, XX vek.
Vanderbauwhede, G., & Lamiroy, B. (2020). On two French discourse markers and their Dutch equivalents: d’ailleurs and par ailleurs. Journal of Pragmatics, 156, 168–175.
Васиљевић, А. (2022). О прилозима узгред и успут у савременом српском језику. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 65(2), 35–52.
Vasiljević, A. (2024). L’analyse sémantico-pragmatique de l’adverbe français autrement et de ses équivalents serbes. Philologia Mediana, 16, 771–789.
Гортан-Премк, Д. (2004). Полисемија и организација лексичког система у српскоме језику (друго, неизмењено издање). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Grevisse, M., & Goosse, A. (2008). Le Bon Usage (14e édition). Paris: De Boeck. Duculot.
De Sosir, F. (2004). Spisi iz opšte lingvistike, prev. Točanac Milivojev, D., Gudurić, S., & Graovac, N. Sremski Karlovci – Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.
Ивић, М. (1978). О српскохрватским реченичним прилозима. Јужнословенски филолог, 34, 1–17.
Ковачевић, М. (2025). Везници као морфолошке, синтаксичке, стилистичке и текстуалне јединице. Српски језик: студије српске и словенске, 30, 5–41.
Kordić, S. (2002). Riječi na granici punoznačnosti. Zagreb: Hrvatska sveučilišna naklada.
Ломпар, В. (2015). Кад се употребљава ионако, а кад и иначе у савременом српском језику. У Станојчић, Ж. и др. (уред.), Путевима српског језика, књижевности и културе: Скуп слависта: предавања 1 (стр. 193–195). Београд: Филолошки факултет, Међународни славистички центар.
Милосављевић, Б. (2011). Још о феноменима говореног језика (дескриптивна форма оговарања). Наш језик, 42(1–2), 41–46.
Moderc, S. (2015). Su un modo di tradurre l’avverbio serbo „inače“ in italiano: il caso dell’equivalente „altrimenti“. Italica Belgradensia, 1, 61–79.
Mongi, K. (2009). Autrement : un connecteur autrement polyfonctionnel. Langue française, 161(1), 147–163.
Mrazović, P. (2009). Gramatika srpskog jezika za strance (drugo, prerađeno i dopunjeno izdanje, u saradnji sa Zorom Vukadinović). Novi Sad – Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.
Orešković Dvorski, L. (2021). Tekstna vezna sredstva u hrvatskom i francuskom znanstvenom diskursu. Zagreb: Filozofski fakultet u Zagrebu – FF-press.
Пипер, П. (1988). Заменички прилози у српскохрватском, руском и пољском језику (семантичка студија). Београд: Институт за српскохрватски језик.
Piper, P. (2001). Jezik i prostor (drugo izdanje). Beograd: Biblioteka XX vek – Čigoja štampa.
Пипер, П. (2005). Модалност. У Ивић, М. (уред.), Синтакса савременог српског језика: проста реченица (стр. 636–649). Београд – Нови Сад: Институт за српски језик САНУ – Београдска књига – Матица српска.
Пипер, П., & Клајн, И. (2017). Нормативна граматика српског језика (друго, измењено и допуњено издање). Нови Сад: Матица српска.
Половина, В. (2018). Појам „функције“ у лингвистици текста/дискурса у јужнословенској лингвистици. У Драгићевић Р., & Брборић, В. (уред.), Српска славистика : колективна монографија. Радови српске делегације на XVI међународном конгресу слависта. Том 1, Језик (стр. 259–267). Београд: Филолошки факултет Универзитета у Београду – Међународни славистички центар.
Ристић, С. (1993). Партикуле и њихови функционални еквиваленти (лексичко-семантичке и функционалне карактеристике), Јужнословенски филолог, 49, 75–93.
Ристић, С. (2004). Партикуле као јединице семантичке кохезије, Српски језик: студије српске и словенске, 9(1–2), 505–514.
Stepanov, S. (2024). Ogledi iz jezika u primeni: od tekstualne do kritičke analize. Novi Sad: Filozofski fakultet.
Traugott, E. C. (1995). The role of the development of discourse markers in a theory of grammaticalization. Paper presented at the International Conference of Historical Linguistics XII, Manchester, 1995 (version of 11/97). Преузето 3. 5. 2025, са https://www.researchgate.net/publication/228691469_The_role_of_discourse_markers_in_a_theory_of_grammaticalization
Fagard, B., & Blumenthal, P. (2020). Ways to change the subject in French and German. Journal of Pragmatics, 156, 206–222.
Flament-Boistrancourt, D. (2011). Sinon vs. Autrement : si proches, si loin….. Langages, 184, 129–146.
Corteel, C. (2019). De l’adverbe de manière au marqueur discursif : le cas de autrement. Studii de lingvistică, 9(2), 59–75.
Чудомировић, Ј. (2017). О конекторима којима се сигнализира промена предмета дискурса. Научни састанак слависта у Вукове дане, 46(3), 175–194.
Чутура, И. (2020). Међуоднос прилога и прилошких израза у савременом српском језику. Јагодина: Факултет педагошких наука Универзитета у Крагујевцу. Преузето 15. 4. 2025, са https://pefja.kg.ac.rs/wp-content/uploads/2020/05/Medjuodnos-priloga-i-priloskih-izraza-20.pdf
