КЕНООВЕ СТИЛСКЕ ВЕЖБЕ У ПРЕВОДУ ДАНИЛА КИША: МЕТАПЛАЗМЕ

Apstrakt

У раду ће бити представљена традуктолошка анализа превода једне групе тек- стова у оквиру дела Стилске вежбе Ремона Кеноа, и то оних у којима доминирају стилске фигуре обухваћене називом метаплазме, према класификацији стилских фигура коју је Група μ дала у Општој реторици (Groupe μ, Rhétorique générale, 1970, Paris: Larousse). Метаплазме представљају фигуре које делују на звучни и графички аспект речи, те мењају утврђени облик речи као скупа фонема или слогова. Анализа српског превода који је начинио Данило Киш, а који до данас остаје једини превод овог дела на српски језик, полази од теорије еквиваленције Питера Њумарка, посебно са становишта његових појмова семантичког превода (semantic translation) и еквивалентног ефекта (equivalent effect). Резултати анализе посматрани су са аспекта теоријских начела Антоана Бермана и Валтера Бенјамина о дословном превођењу, како би се утврдило у којој мери је могућ, али и остварен принцип дословног превођења. Резултати традуктолошке анализе најпре потврђују да је преводилачки метод прилагођен експресивној функцији текста, те да се ради о семантичком преводу, који, истовремено, остварује еквивалентни ефекат. Принцип дословног превођења препознат је у примењивању истог стилског поступка на дословно преведен основни текст.