УМЕТНОСТ ИСПОД ВЕШАЛА: ВИЈОН, РЕМБО И ДАВИЧО КАО АЛТЕРНАТИВНИ ГЛАСОВИ ЕПОХЕ

Apstrakt

Када је реч о стваралаштву Франсоа Вијона, Артура Рембоа и Оскара Давича, аспект који им је заједнички не само у песничком већ и културолошком смислу јесте њи- хов однос према друштвеној пракси која је колико поетичка толико и политичка. Сродни са тим су проблеми литерарног језика/израза, семантике форме, а тиме и, више филозоф- ско питање, однос мисли (свести) и језика. Учествујући директно у социјалним преви- рањима својих епоха, и спајајући изразито иноваторски књижевни израз са својом субвер- зивном оријентацијом у оквиру тих дешавања, тројица песника представљају својеврсну песничку вертикалу. У раду ћемо се, компаративном анализом, пре свега бавити делом Оскара Давича у светлу двојице старијих песника као његових историјских аналогона или претходника. То би се учинило кроз три основна аспекта: поменуто питање језика, свести и књижевне форме; потом, питање концепције тела и телесног; и најзад, као спој претходна два аспекта, питање актуелне друштвене стварности и положаја песничког „ја“ у њиховом стваралаштву.