МОТИВ ОЧИЈУ У „ЧУДУ У СИЛОАМУ“ БОРИСЛАВА ПЕКИЋА

  • Милош Д. Михаиловић Универзитет у Новом Саду Филозофски факултет
Ključne reči: Борислав Пекић, очи, Библија, чудо, житије, интертекстуалност, Леонид Андрејев

Apstrakt

Време чуда Борислава Пекића, засновано на полемици са јеванђељским наративом о животу и посланству Исуса Христа, спада у ред књижевних остварења која почивају на густој интертекстуалној мрежи која повезује векове и културе. У овом раду, анализирајући повест „Чудо у Силоаму“, елаборираћемо на који начин Пекић ступа у интеракцију са традицијом читања Библије и како његово дело није само директна реакција на прототекст, већ и на његову доминантну интерпретацију. Упоредићемо „Чудо у Силоаму“ са Цамблаковим житијем Стефана Дечанског и указати на бројне подударности у житијном наративу и Пекићевом античуду, које говоре да је своју повест формирао према моделу хагиографије. На крају, успоставићемо паралелу између Пекића и његовог претходника Леонида Андрејева, чије су приче „Елеазар“, „Јуда Искариотски“ и „Бен-Товит“ поставиле образац по ком ће Борислав Пекић градити повести Времена чуда.

##submission.authorBiography##

##submission.authorWithAffiliation##

Студент докторских студија

Reference

ИЗВОРИ

Андрејев, Л. (2017). Елеазар. Сатанин дневник: изабрана дела. Књ. 2, прев. са руског Грбић, М., Вујичић, П. & Дреновац, Ј. (стр. 238‒257). Београд: Логос.

Даничић, Ђ. & Караџић, В. (1945). Свето писмо Старога и Новога завјета, прев. Даничић, Ђ. & Стефановић Караџић, В. Лондон, Њујорк: Савет библијских друштава.

Милтон, Џ. (1989). Изгубљени рај I, прев. са енглеског Болфан, Д, преп. Косановић, Д. Београд: Филип Вишњић.

Milton, J. (1992). Paradise Lost. Salt Lake City: Project Gutenberg. Преузето 24.1.2023, са www.gutenberg.org/cache/epub/26/pg26-images.html

Пекић, Б. (1965). Време чуда: повест. Београд: Просвета.

Цамблак, Г. (1968). Житије краља Стефана Дечанског. У Старе српске биографије, прир. Богдановић, Д. (стр. 203‒[228]). Београд: Просвета.

ЛИТЕРАТУРА

Бахтин, М. (1989). Раблеовски хронотоп. У О роману, прев. са руског Бадњаревић, А. (стр. [286]‒330). Београд: Нолит.

Марјановић Душанић, С. (2017). Свето и пропадљиво: тело у српској хагиографској књижевности. Београд: Балканолошки институт САНУ, Издавачко предузеће Клио.

Милошевић, Н. (1996). Борислав Пекић и његова митомахија. У Књижевност и метафизика: Зиданица на песку II (стр. 105‒158). Београд: „Филип Вишњић“.

Ораић Толић, Д. (1990). Теорија цитатности. Загреб: Графички завод Хрватске, ООУР Издавачка дјелатност.

Пијановић, П. (1991). Поетика романа Борислава Пекића. Београд: Просвета, Досије; Горњи Милановац: Дечје новине; Титоград: Октоих.

Поповић, Ј. (1989). Тумачење светог Еванђеља по Јовану. Ваљево: Манастир Ћелије.

Стивенс, Е. (2005). Аријаднино клупко: водич кроз симболе човечанства, прев. са енглеског Ковачевић, Б. Нови Сад: Stylos.

Шмеман, А. (2014). Литургија смрти и савремена култура, прев. са енглеског и руског Недић, И. & Недић, Ј. Крагујевац: Каленић.
Objavljeno
23. 05. 2024.
Sekcija
Članci