РЕЦЕПЦИЈА ДРАМЕ НАХОД СИМЕОН (1938)  ТОДОРА МАНОЈЛОВИЋА: КАКО ЈЕ ПРЕДЛОЖАК ПОЈЕО ТЕКСТ?

Емилија А. Поповић

doi:10.19090/zjik.2023.13.165-180

Емилија А. Поповић Универзитет у Новом Саду Филозофски факултет

DOI: https://doi.org/10.19090/zjik.2023.13.165-180

Ključne reči: Наход Симеон, Тодор Манојловић, компаративна студија, интерпретација, литература

Apstrakt

У раду се анализирају секундарни извори литературе о драми Тодора Манојловића Наход Симеон из 1938. године. Рад ће бити посвећен студијама, чланцима и есејима који отварају пут за даљу анализу поетике драмског текста овог писца. Такође, у раду ће се критички анализирати и вредновати оне студије које су писане у компаративном кључу (Мустеданагић 2004; Радоњић 2007). Драма се у њима сагледава у односу на традицију драма са мотивом находа у српској књижевности. Предмет рада представљају и аналитичко-интерпретативни текстови, као и текстови са биографским приступом (Тополовачки 1978; Хајдуковић 2000). Прегледни рад Марте Фрајнд о позоришној заоставштини Тодора Манојловића (1997), посматраћемо заједно са есејем насталом на његовим темељима – „Драмски кругови Тодора Манојловића“, из 2019. године, а анализираћемо и рад Бојане Поповић који је објављен у оквиру књиге Тодор Манојловић и позориште (Поповић 2020). Осим тога, биће речи и o есеју „Наход Симеун – драма човечанства“ Милоша Радојичића (1939), који представља једно од оригиналнијих тумачења наше народне легенде, те студији новијег датума која је умногоме базирана на истраживањима Ота Ранка, Клода Леви-Строса и Олге Фрајденберг „Mitologica heroicа (I) – граматика мита о Находу Симеону“ Ђорђа Кебаре (2019).

##submission.authorBiography##

##submission.authorWithAffiliation##

Студенткиња докторских студија

Reference

Видовић, Ж. (1996). Трагедија и литургија: есеј о духовној судбини Европе. Ниш: Византијско огледало.

Вучковић, Р. (2014). Модерна драма. Београд: Службени гласник.

Epštejn, M. (1996). Na raskršću slike i pojma (esejizam u kulturi novog doba). Reč: časopis za književnost i kulturu, 3(18), 64–74.

Ибрајтер, Г. (2019). „Како против силе центрифуге? У Савкић, С. (уред.), Српска драмска баштина на маргинама сцене (стр. 137–150). Нови Сад: Стеријино позорје.

Караџић Стефановић, В. (1845). Српске народне пјесме. Књига друга у којој су пјесме јуначке најстарије. Беч: Штампарија јерменскога манатира. Преузето 9.5.2023 са https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/RukopisiIKnjige/SD_20C96EFC55BDE899E45A8FBB7600D8D6?fullscreen#mode/1up

Кебара, Ђ. (2019). Mitologica heroicа (I): граматика мита о Находу Симеону. Липар: лист за књижевност, уметност и културу, 20(69), 43–63.

Кнежевић, Р. (1994). Поетски дискурс Романа и Магдалене у драми „Код Вечите славине“. Сцена, 30(3/4), 90–96.

Krčmar, V. (2009). Motiv Edipa u srpskoj dramskoj književnosti. POŁUDNIOWOSŁOWIAŃSKIE ZESZYTY NAUKOWE. Język – Literatura – Kultura, 6, 25–40.

Манојловић, Т. (1997). Драме. Прир. Фрајнд, М. Зрењанин: Градска народна библиотека „Жарко Зрењанин“.

Манојловић, Т. (1999). Дијалози или уметност разговора. Прир. Фрајнд, М. Зрењанин: Градска народна библиотека „Жарко Зрењанин“.

Мустеданагић, Л. (2004). Наход Симеон: компаративни приступ. Свеске: књижевност, уметност, култура, 15(74), 81–86.

Поповић, Б. (2020). „Наход Симеон“. Тодор Манојловић и позориште. Ново Милошево, Београд: Банатски културни центар, Службени гласник.

Поповић-Игњатов, И. (2009). Ликови у српској експресионистичкој драми. Нови Сад: Позоришни музеј Војводине.

Radović, M. (1980). Apolonijsko i dionizijsko u „Nahodu Momiru“: „Nahod Momir“ između istočne i zapadne tradicije. Polja: mesečnik za umetnost i kulturu, 26(253), 101–105.

Радоњић, М. (2007). Мотив Находа Симеона код Јована Стерије Поповића, Тодора Манојловића и Милене Марковић. У Симовић, Љ. (уред.), Јован Стерија Поповић. 1806–1856–2006 (стр. 63‒76). Београд: САНУ.

Радојчић, М. (1939). Наход Симеун – драма човечанства. Београд: Графички институт.

Радуловић, К. (2018). Наход Симеон: српска верзија мита о Едипу у нашој драми и позоришту. Зборник радова Факултета драмских уметности, 33, 49–62.

Rank, O. (2007). Mit o rođenju junaka: pokušaj psihološkog tumačenja mita. Novi Sad: Akademska knjiga.

Rilkem, Dž. P. (1996). Modernistički esej: slučaj T. S. Eliota. Reč: časopis za književnost i kulturu, 3(18), 75–78.

Словенска митологија. Енциклопедијски речник. (2001). Толстој, М. С. & Раденковић, Љ. Београд: Zepter Book World.

Sondi, P. (1995). Teorija moderne drame. Beograd: Lapis.

Стојановић-Пантовић, Б. (1998). Српски експресионизам. Нови Сад: Матица српска.

Тополовачки, М. (2001). Драмско дело песника Тодора Манојловића. Критичари и писци о Тодору Манојловићу. Приредио Михајло Пантић. Зрењанин: Народна библиотека „Жарко Зрењанин“.

Fraj, N. (1986). Veliki (kod)eks. Beograd: Zavod.

Фрајнд, М. (1997). Драмски текстови Тодора Манојловића (поговор, стр. 471–490). У Манојловић, Тодор. Драме. Зрењанин: Народна библиотека „Жарко Зрењанин“.

Фрајнд, М. (2019). Драмски кругови Тодора Манојловића. У Песници у позоришту (стр. 11–28). Београд: Службени гласник.

Хајдуковић, Л. (2000). Повест о Mанојловићевом Находу и Српском народном позоришту. Улазница: часопис за културу, уметност и друштвена питања, 34(170), 15–23.

Ходел, Р. (2013). Мотив инцеста и његова функција у Настасијевићевој поезији „Седам лирских кругова“. У Сувајџић, Б. & Бојовић, З. (уред.), Развојни токови српске поезије. 42. Научни састанак слависта у Вукове дане 2/2 (стр. 693–706). Београд: Међународни славистички центар.

Cvetković, K. (2017). Čitanje (ne)sceničnosti dramskih tekstova Momčila Nastasijevića. Beograd: Univerzitet umetnosti, Fakultet dramskih umetnosti.

Чајкановић, В. (1994а). Студије из српске религије и фолклора 1910–1924. Сабрана дела из српске религије и митологије у пет књига. Књига 1. Прир. Ђурић, В. Београд: СКЗ – БИГЗ – Просвета – Партенон М. А. М, Београд: Српска књижевна задруга.

Чајкановић (1994б). Студије из српске религије и фолклора 1925–1942. Сабрана дела из српске религије и митологије у пет књига. Књига 2. Прир. Ђурић, В. Београд: СКЗ – БИГЗ – Просвета – Партенон М. А. М, Београд: Српска књижевна задруга.