ИРАЦИОНАЛНОСТ У РУСКОЈ ЈЕЗИЧКОЈ СЛИЦИ СВЕТА
на примеру лексема осенить и озарить
Apstrakt
Рад разматра ирационалност као једну од изражених црта руског националног карактера на примеру глагола осенить и озарить. Дате лексеме одражавају процес у којем логика и закључивање нису елемент разумевања, већ се знање на неки начин „спушта“ у људску свест. Интересовало нас је како се ове лексеме понашају у различитим контекстима, у којим врстама конструкција се појављују и које су основне разлике у њиховој семантици. На истраживање нас је, с једне стране, подстакла неодређеност процеса ирационалног разумевања који се не може тачно лоцирати, за разлику од рационалног разумевања, за које је јасно да се одиграва у уму; али са друге стране, привукла нас је и унутрашња форма ових глагола која указује на потпуно супротну семантику, иако они у руском језику функционишу као синоними. Резултати анализе показују разлике у семантици и говоре о томе да се ирационално разумевање не може тачно лоцирати, иако донекле можемо имати јасну представу о извору информација на основу метафора које су у основи датих глагола.
Reference
Александрова, З. Е. (2001). Словарь синонимов русского языка : практический справочник : около 11 000 синонимических рядов. Москва: „Русский Язык“.
Виноградов, В. В. (1999). История слов : около 1500 слов и выражений и более 5000 слов, с ними связанных. Москва: Российская академия наук. Преузето 24.05.2023, са https://www.sinykova.ru/library/vinogradov-istorija-slov/
Ильичев, Л. Ф., Федосеев, П. Н., Ковалев С. М., & Панов, В.Г. (под ред.) (1983). Философский энциклопедический словарь. Москва: „Советская энциклопедия“.
Ковтун, Л. С., & Шмелева, И. Н. (редакторы тома) (1959). Словарь современного русского литературного языка, Т8. Москва, Ленинград: Академия наук СССР.
Крылов, Г. А. (2005). Этимологический словарь русского языка. СПб.: ООО „Полиграфуслуги“.
Национальный корпус русского языка. 2003‒2023. Преузето 24.05.2023, са https://ruscorpora.ru./
Словарь русского языка в 4-х томах (МАС). (1999). Москва: „Русский язык”; Полиграфресурсы. Преузето 24.05.2023, са http://feb-web.ru/feb/mas/mas-abc/default.asp
ЛИТЕРАТУРА
Апресян, Ю. Д. (1995). Интегральное описание языка и системная лексикография. Избранные труды том 2. Москва: „Языки Славянской Культуры“.
Болдырев, Н. Н. (2014). Когнитивная семантика. Введение в когнитивную лингвистику: курс лекций. Тамбов: Издательский дом ТГУ имени Г. Р. Державина.
Вежбицкая, А. (1996). Язык. Культура. Познание. Москва: „Русские словари“.
Иомдин, Б. Л. (1999). Семантика глаголов иррационального понимания. Вопросы языкознания, 4, 71‒90.
Иомдин, Б. Л. (2002). Лексика иррационального понимания. Автореферат диссертаци на соискание ученой степени кандидата филологических наук. Москва: РАН, Институт русского языка имени В. В. Виноградова.
Кортунов, В. В. (1998). За пределами рационального. Москва: Изд. центр науч. и учеб. прогр.
Лубский, А. В. (Отв. редактор.) (1998) Древняя Русь и Московское государство. У истоков Российской цивилизации. Учебное пособие. Ростов-на-Дону: Издательство „НМЦ Логос“.
Лубский, А. В. (2008). Географическая среда и культурный архетип. Культурология. Ростов-на-Дону: „Феникс“.
Рябцева, Н. К. (2005). Язык и естественный интеллект. Москва: „Academia“.
Степанов, Ю. (2004). Константы: словарь русской культуры. Москва: „Академический Проект“.
Шемякин, Я. Г. (2008). Россия в западном восприятии (специфика образов «пограничных» цивилизаций. Общественные науки и современность, 1, 133‒144.
