PAVIC AND PUSHKIN: ASPECTS OF POETIC SIMILARITIES
Keywords:
Pavic, Pushkin, encyclopedicity, reality, fiction, reader, game
Abstract
This work is based on several circumstances that connect the creative works of the writers Milorad Pavic and Alexander Sergeyevich Pushkin. Pavic was a translator of Pushkin, an editor of his works and wrote essays about him, as well as prefaces to his books; Pushkin himself appears as a protagonist in Pavic's prose, together with the people from his surroundings, including his African great-grandfather and the characters from Pushkin's works simultaneously exist in Pavic's world. Pavic's obsession with Pushkin was, in addition, reflected in the very structure of his prose; therefore numerous poetic kinships with the Russian writer can be seen in the works of Pavic. This paper analyzes similarities through different aspects, namely: the relationship with the genre, the relationship with the reader, the relationship with the text, the relationship between reality and fiction, attitudes towards games, dice, cards, playing cards, divination and encyclopedicity.
References
ИЗВОРИ
Павић, М. (2014). Последња љубав у Цариграду – Уникат. Београд: Вулкан издаваштво.
Павић, М. (2019). Хазарски речник : роман лексикон у 100.000 речи : мушки примерак. Београд – Подгорица: Космос издаваштво – Нова књига.
Павић, М. (2022). Све приче. Београд: Вулкан издаваштво.
Пушкин, А. С. (1967). Пикова дама (и друге приче). Београд: Југославија.
Пушкин, А. С. (2020). Евгеније Оњегин. Београд: Лагуна.
ЛИТЕРАТУРА
Вежбицкая, А. (1996). Язык. Культура. Познание. Москва: Pуcские словари.
Дамјанов, С. (1994). Постмодернизација фантастике код Павића. У Вукашиновић, В. (уред.), Зборник излагања са Деветих књижевних сусрета „Савремена српска проза“ (стр. 63‒69). Трстеник – Београд: Народни универзитет – ТИЛТ – Металограф – Сфаирос.
Дамјанов, С. (2012). Павићев лавиринт. Шта то беше српска постмодерна? (стр. 189‒192). Београд: Службени гласник.
Делић, Ј. (2000). Неодољива намигуша с бодежом. Политика, 26.2.2000, 28.
Еко, У. (2003). Шест шетњи кроз наративне шуме. Београд: Народња књига – Алфа.
Јоцић, М. (2019). Шта је играо Павић? : о лудолошко-наративним аспектима видео-игара авантуристичког жанра кроз читање Милорада Павића. Књижевна историја, 51(168), 199‒218.
Лотман, Ю. М. (1975). ʻПиковая дама’ и тема карт и карточной игры в русской литературе начала XIX века. Москва: Фундаментальная электронная библиотека „Русская литература и фольклор“. Преузето 17.7.2023, са http://feb-web.ru/feb/classics/critics/lotman/lot/lot-786-.htm
Лоџ, Д. (1988). Начини модерног писања : метафора, метонимија и типологија модерне књижевности. Загреб: Глобус – Стварност.
Марићевић Балаћ, Ј. (2016). Барок у белетристичком опусу Милорада Павића. Нови Сад: Филозофски факултет. Преузето 17.7.2023, са http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/46229/Disertacija6436.pdf
Милошевић, П. (2010). О трик-роману – есеј и белешке. У Дамјанов, С. (прир.), Павићеви палимпсести : зборник радова (стр. 125‒138). Бајина Башта: Фондација Рачанска баштина.
Мустур, М. (2020). Између историје и метафизике ‒ лексиконска форма Хазарског речника и културно памћење. У Сувајџић, Б. (уред.), Научни састанак слависта у Вукове дане. Књ. 49/2. Лексикографско-енциклопедијска парадигма у српској прози ; Савина Српска архиепископија (1219‒2019) ‒ осам векова развоја српске писмености и духовности (стр. 279‒288). Београд: Филолошки факултет, Међународни славистички центар.
Ненин, М. (2013). Химна пријатељству или необична прећуткивања : писма Милорада Павића Боривоју Маринковићу. Летопис Матице српске, 189(492-4), 530‒545.
Олах, К. (2012). Књига-бог – (Постмодерна) духовност у Хазарском речнику Милорада Павића. Београд: Институт за књижевност и уметност.
Павић, М. (1963). Предговор. У Пушкин, А. С. Драме : Поеме : Песме (стр. 7‒38). Београд: Просвета.
Павић, М. (1976). Језичко памћење и песнички облик. Нови Сад: Матица српска.
Павић, М. (1991). Хазари, или обнова византијског романа : разговори са Милорадом Павићем. Београд: БИГЗ.
Павић, М. (2005). Роман као држава и други огледи. Београд: Плато.
Павловић, М. (1990). Херман и стара грофица. Пушкин: Пикова дама. Читање замишљеног (стр. 99‒102). Нови Сад: Братство-јединство.
Радоњић, Г. (2014). Метафизичка детекција у „Хазарском речнику“. Летопис Матице српске, 190(494-1/2), 53‒60.
Раловић, И. М. (2016). Спољашња и унутрашња хронологија: два аспекта времена у Пушкиновом Евгенију Оњегину. У Димитријевић, Б. & Ђигић, Г. (уред.), Савремена наука о језику и књижевности : тематски зборник радова (стр. 101‒114). Ниш: Филозофски факултет.
Татаренко, А. (2008). Роман укрштених судбина и традиција (Последња љубав у Цариграду Милорада Павића). Место сусрета : огледи о српској прози (стр. 75‒84). Београд: Српски ПЕН центар.
Шмид, В. (1999). Поетско читање Пушкинове прозе : Белкинове приче. Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Павић, М. (2014). Последња љубав у Цариграду – Уникат. Београд: Вулкан издаваштво.
Павић, М. (2019). Хазарски речник : роман лексикон у 100.000 речи : мушки примерак. Београд – Подгорица: Космос издаваштво – Нова књига.
Павић, М. (2022). Све приче. Београд: Вулкан издаваштво.
Пушкин, А. С. (1967). Пикова дама (и друге приче). Београд: Југославија.
Пушкин, А. С. (2020). Евгеније Оњегин. Београд: Лагуна.
ЛИТЕРАТУРА
Вежбицкая, А. (1996). Язык. Культура. Познание. Москва: Pуcские словари.
Дамјанов, С. (1994). Постмодернизација фантастике код Павића. У Вукашиновић, В. (уред.), Зборник излагања са Деветих књижевних сусрета „Савремена српска проза“ (стр. 63‒69). Трстеник – Београд: Народни универзитет – ТИЛТ – Металограф – Сфаирос.
Дамјанов, С. (2012). Павићев лавиринт. Шта то беше српска постмодерна? (стр. 189‒192). Београд: Службени гласник.
Делић, Ј. (2000). Неодољива намигуша с бодежом. Политика, 26.2.2000, 28.
Еко, У. (2003). Шест шетњи кроз наративне шуме. Београд: Народња књига – Алфа.
Јоцић, М. (2019). Шта је играо Павић? : о лудолошко-наративним аспектима видео-игара авантуристичког жанра кроз читање Милорада Павића. Књижевна историја, 51(168), 199‒218.
Лотман, Ю. М. (1975). ʻПиковая дама’ и тема карт и карточной игры в русской литературе начала XIX века. Москва: Фундаментальная электронная библиотека „Русская литература и фольклор“. Преузето 17.7.2023, са http://feb-web.ru/feb/classics/critics/lotman/lot/lot-786-.htm
Лоџ, Д. (1988). Начини модерног писања : метафора, метонимија и типологија модерне књижевности. Загреб: Глобус – Стварност.
Марићевић Балаћ, Ј. (2016). Барок у белетристичком опусу Милорада Павића. Нови Сад: Филозофски факултет. Преузето 17.7.2023, са http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/46229/Disertacija6436.pdf
Милошевић, П. (2010). О трик-роману – есеј и белешке. У Дамјанов, С. (прир.), Павићеви палимпсести : зборник радова (стр. 125‒138). Бајина Башта: Фондација Рачанска баштина.
Мустур, М. (2020). Између историје и метафизике ‒ лексиконска форма Хазарског речника и културно памћење. У Сувајџић, Б. (уред.), Научни састанак слависта у Вукове дане. Књ. 49/2. Лексикографско-енциклопедијска парадигма у српској прози ; Савина Српска архиепископија (1219‒2019) ‒ осам векова развоја српске писмености и духовности (стр. 279‒288). Београд: Филолошки факултет, Међународни славистички центар.
Ненин, М. (2013). Химна пријатељству или необична прећуткивања : писма Милорада Павића Боривоју Маринковићу. Летопис Матице српске, 189(492-4), 530‒545.
Олах, К. (2012). Књига-бог – (Постмодерна) духовност у Хазарском речнику Милорада Павића. Београд: Институт за књижевност и уметност.
Павић, М. (1963). Предговор. У Пушкин, А. С. Драме : Поеме : Песме (стр. 7‒38). Београд: Просвета.
Павић, М. (1976). Језичко памћење и песнички облик. Нови Сад: Матица српска.
Павић, М. (1991). Хазари, или обнова византијског романа : разговори са Милорадом Павићем. Београд: БИГЗ.
Павић, М. (2005). Роман као држава и други огледи. Београд: Плато.
Павловић, М. (1990). Херман и стара грофица. Пушкин: Пикова дама. Читање замишљеног (стр. 99‒102). Нови Сад: Братство-јединство.
Радоњић, Г. (2014). Метафизичка детекција у „Хазарском речнику“. Летопис Матице српске, 190(494-1/2), 53‒60.
Раловић, И. М. (2016). Спољашња и унутрашња хронологија: два аспекта времена у Пушкиновом Евгенију Оњегину. У Димитријевић, Б. & Ђигић, Г. (уред.), Савремена наука о језику и књижевности : тематски зборник радова (стр. 101‒114). Ниш: Филозофски факултет.
Татаренко, А. (2008). Роман укрштених судбина и традиција (Последња љубав у Цариграду Милорада Павића). Место сусрета : огледи о српској прози (стр. 75‒84). Београд: Српски ПЕН центар.
Шмид, В. (1999). Поетско читање Пушкинове прозе : Белкинове приче. Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
