ПАВИЋ И ПУШКИН: АСПЕКТИ ПОЕТИЧКИХ СРОДНОСТИ
Ključne reči:
Павић, Пушкин, енциклопедичност, стварност, фикција, читалац, игра
Apstrakt
У раду се полази од више околности које доводе у везу стваралачке опусе Милорада Павића и Александра Сергејевича Пушкина. Павић је преводилац Пушкина, приређивач његових дјела, пише есеје о њему, као и предговоре његовим књигама, Пушкин се појављује као јунак у Павићевој прози, али не само он, већ и људи из Пушкиновог окружења, као и Пушкинов афрички прадјед и ликови из Пушкинових дјела истовремено постоје и као јунаци у Павићевом свијету. Павићева опсесија Пушкином одразила се и на сâму структуру његове прозе, па се у Павићевом дјелу дају сагледати бројне поетичке сродности са руским писцем. Сродности се у раду анализирају кроз различите аспекте и то: однос према жанру, однос према читаоцу, однос према тексту, однос стварности и фикције, однос према игри, коцки, картама, картању, гатању, енциклопедичности.
Reference
ИЗВОРИ
Павић, М. (2014). Последња љубав у Цариграду – Уникат. Београд: Вулкан издаваштво.
Павић, М. (2019). Хазарски речник : роман лексикон у 100.000 речи : мушки примерак. Београд – Подгорица: Космос издаваштво – Нова књига.
Павић, М. (2022). Све приче. Београд: Вулкан издаваштво.
Пушкин, А. С. (1967). Пикова дама (и друге приче). Београд: Југославија.
Пушкин, А. С. (2020). Евгеније Оњегин. Београд: Лагуна.
ЛИТЕРАТУРА
Вежбицкая, А. (1996). Язык. Культура. Познание. Москва: Pуcские словари.
Дамјанов, С. (1994). Постмодернизација фантастике код Павића. У Вукашиновић, В. (уред.), Зборник излагања са Деветих књижевних сусрета „Савремена српска проза“ (стр. 63‒69). Трстеник – Београд: Народни универзитет – ТИЛТ – Металограф – Сфаирос.
Дамјанов, С. (2012). Павићев лавиринт. Шта то беше српска постмодерна? (стр. 189‒192). Београд: Службени гласник.
Делић, Ј. (2000). Неодољива намигуша с бодежом. Политика, 26.2.2000, 28.
Еко, У. (2003). Шест шетњи кроз наративне шуме. Београд: Народња књига – Алфа.
Јоцић, М. (2019). Шта је играо Павић? : о лудолошко-наративним аспектима видео-игара авантуристичког жанра кроз читање Милорада Павића. Књижевна историја, 51(168), 199‒218.
Лотман, Ю. М. (1975). ʻПиковая дама’ и тема карт и карточной игры в русской литературе начала XIX века. Москва: Фундаментальная электронная библиотека „Русская литература и фольклор“. Преузето 17.7.2023, са http://feb-web.ru/feb/classics/critics/lotman/lot/lot-786-.htm
Лоџ, Д. (1988). Начини модерног писања : метафора, метонимија и типологија модерне књижевности. Загреб: Глобус – Стварност.
Марићевић Балаћ, Ј. (2016). Барок у белетристичком опусу Милорада Павића. Нови Сад: Филозофски факултет. Преузето 17.7.2023, са http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/46229/Disertacija6436.pdf
Милошевић, П. (2010). О трик-роману – есеј и белешке. У Дамјанов, С. (прир.), Павићеви палимпсести : зборник радова (стр. 125‒138). Бајина Башта: Фондација Рачанска баштина.
Мустур, М. (2020). Између историје и метафизике ‒ лексиконска форма Хазарског речника и културно памћење. У Сувајџић, Б. (уред.), Научни састанак слависта у Вукове дане. Књ. 49/2. Лексикографско-енциклопедијска парадигма у српској прози ; Савина Српска архиепископија (1219‒2019) ‒ осам векова развоја српске писмености и духовности (стр. 279‒288). Београд: Филолошки факултет, Међународни славистички центар.
Ненин, М. (2013). Химна пријатељству или необична прећуткивања : писма Милорада Павића Боривоју Маринковићу. Летопис Матице српске, 189(492-4), 530‒545.
Олах, К. (2012). Књига-бог – (Постмодерна) духовност у Хазарском речнику Милорада Павића. Београд: Институт за књижевност и уметност.
Павић, М. (1963). Предговор. У Пушкин, А. С. Драме : Поеме : Песме (стр. 7‒38). Београд: Просвета.
Павић, М. (1976). Језичко памћење и песнички облик. Нови Сад: Матица српска.
Павић, М. (1991). Хазари, или обнова византијског романа : разговори са Милорадом Павићем. Београд: БИГЗ.
Павић, М. (2005). Роман као држава и други огледи. Београд: Плато.
Павловић, М. (1990). Херман и стара грофица. Пушкин: Пикова дама. Читање замишљеног (стр. 99‒102). Нови Сад: Братство-јединство.
Радоњић, Г. (2014). Метафизичка детекција у „Хазарском речнику“. Летопис Матице српске, 190(494-1/2), 53‒60.
Раловић, И. М. (2016). Спољашња и унутрашња хронологија: два аспекта времена у Пушкиновом Евгенију Оњегину. У Димитријевић, Б. & Ђигић, Г. (уред.), Савремена наука о језику и књижевности : тематски зборник радова (стр. 101‒114). Ниш: Филозофски факултет.
Татаренко, А. (2008). Роман укрштених судбина и традиција (Последња љубав у Цариграду Милорада Павића). Место сусрета : огледи о српској прози (стр. 75‒84). Београд: Српски ПЕН центар.
Шмид, В. (1999). Поетско читање Пушкинове прозе : Белкинове приче. Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Павић, М. (2014). Последња љубав у Цариграду – Уникат. Београд: Вулкан издаваштво.
Павић, М. (2019). Хазарски речник : роман лексикон у 100.000 речи : мушки примерак. Београд – Подгорица: Космос издаваштво – Нова књига.
Павић, М. (2022). Све приче. Београд: Вулкан издаваштво.
Пушкин, А. С. (1967). Пикова дама (и друге приче). Београд: Југославија.
Пушкин, А. С. (2020). Евгеније Оњегин. Београд: Лагуна.
ЛИТЕРАТУРА
Вежбицкая, А. (1996). Язык. Культура. Познание. Москва: Pуcские словари.
Дамјанов, С. (1994). Постмодернизација фантастике код Павића. У Вукашиновић, В. (уред.), Зборник излагања са Деветих књижевних сусрета „Савремена српска проза“ (стр. 63‒69). Трстеник – Београд: Народни универзитет – ТИЛТ – Металограф – Сфаирос.
Дамјанов, С. (2012). Павићев лавиринт. Шта то беше српска постмодерна? (стр. 189‒192). Београд: Службени гласник.
Делић, Ј. (2000). Неодољива намигуша с бодежом. Политика, 26.2.2000, 28.
Еко, У. (2003). Шест шетњи кроз наративне шуме. Београд: Народња књига – Алфа.
Јоцић, М. (2019). Шта је играо Павић? : о лудолошко-наративним аспектима видео-игара авантуристичког жанра кроз читање Милорада Павића. Књижевна историја, 51(168), 199‒218.
Лотман, Ю. М. (1975). ʻПиковая дама’ и тема карт и карточной игры в русской литературе начала XIX века. Москва: Фундаментальная электронная библиотека „Русская литература и фольклор“. Преузето 17.7.2023, са http://feb-web.ru/feb/classics/critics/lotman/lot/lot-786-.htm
Лоџ, Д. (1988). Начини модерног писања : метафора, метонимија и типологија модерне књижевности. Загреб: Глобус – Стварност.
Марићевић Балаћ, Ј. (2016). Барок у белетристичком опусу Милорада Павића. Нови Сад: Филозофски факултет. Преузето 17.7.2023, са http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/46229/Disertacija6436.pdf
Милошевић, П. (2010). О трик-роману – есеј и белешке. У Дамјанов, С. (прир.), Павићеви палимпсести : зборник радова (стр. 125‒138). Бајина Башта: Фондација Рачанска баштина.
Мустур, М. (2020). Између историје и метафизике ‒ лексиконска форма Хазарског речника и културно памћење. У Сувајџић, Б. (уред.), Научни састанак слависта у Вукове дане. Књ. 49/2. Лексикографско-енциклопедијска парадигма у српској прози ; Савина Српска архиепископија (1219‒2019) ‒ осам векова развоја српске писмености и духовности (стр. 279‒288). Београд: Филолошки факултет, Међународни славистички центар.
Ненин, М. (2013). Химна пријатељству или необична прећуткивања : писма Милорада Павића Боривоју Маринковићу. Летопис Матице српске, 189(492-4), 530‒545.
Олах, К. (2012). Књига-бог – (Постмодерна) духовност у Хазарском речнику Милорада Павића. Београд: Институт за књижевност и уметност.
Павић, М. (1963). Предговор. У Пушкин, А. С. Драме : Поеме : Песме (стр. 7‒38). Београд: Просвета.
Павић, М. (1976). Језичко памћење и песнички облик. Нови Сад: Матица српска.
Павић, М. (1991). Хазари, или обнова византијског романа : разговори са Милорадом Павићем. Београд: БИГЗ.
Павић, М. (2005). Роман као држава и други огледи. Београд: Плато.
Павловић, М. (1990). Херман и стара грофица. Пушкин: Пикова дама. Читање замишљеног (стр. 99‒102). Нови Сад: Братство-јединство.
Радоњић, Г. (2014). Метафизичка детекција у „Хазарском речнику“. Летопис Матице српске, 190(494-1/2), 53‒60.
Раловић, И. М. (2016). Спољашња и унутрашња хронологија: два аспекта времена у Пушкиновом Евгенију Оњегину. У Димитријевић, Б. & Ђигић, Г. (уред.), Савремена наука о језику и књижевности : тематски зборник радова (стр. 101‒114). Ниш: Филозофски факултет.
Татаренко, А. (2008). Роман укрштених судбина и традиција (Последња љубав у Цариграду Милорада Павића). Место сусрета : огледи о српској прози (стр. 75‒84). Београд: Српски ПЕН центар.
Шмид, В. (1999). Поетско читање Пушкинове прозе : Белкинове приче. Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
