ABOUT EUPHEMISMS IN THE RUSSIAN AND SERBIAN PRESS
Abstract
This paper deals with euphemisms in Russian and Serbian. The selected material from the Russian and Serbian press is used to establish their formal-linguistic and lexical-semantic features. The contrastive method is applied in order to determine the similarities and differences in the process of euphemization in the two languages. The theoretical framework is represented by research on euphemisms, primarily by E. P. Senickina, as well as V. P. Moskvin, D. N. Shmeljov, L. P. Krisin et al. It has been established that the means for teaching euphemisms belong to all language levels, such as morphological, lexical, syntactic and stylistic means. Also, it has been established that euphemisms are often characteristic of social areas such as politics, diplomacy, wars and conflicts between states, crime and other illegal activities, issues related to sensitive categories of the population, such as the position of women, children, existentially endangered population, elderly population, etc. The analysis showed that the means for building euphemisms are very similar in Russian and Serbian and so are the thematic areas in which they are most often used. The differences occur mostly on the morphological level because the use of affixes, primarily the prefix ne-, in order to soften the meaning, which is more typical of the Russian language than of Serbian.
References
Евгеньева, А. П. (1985–1988). Словарь русского языка в четырех томах. Москва: Русский язык. Преузето 17.10.2022, са
Розенталь, Д. Э., & Теленкова, М. А. (1985). Словарь справочник лингвистических терминов. Москва: Просвещение. Преузето 16.09.2023, са http://rus-yaz.niv.ru/doc/linguistic-terms/fc/slovar-221.htm#zag-1852
Аргументы и факты. Преузето 22.10.2022, са https://aif.ru/
Danas. Преузето 20.10.2022, са https://www.danas.rs/
ЛИТЕРАТУРА
Грицкат, И. (1961). О неким проблемима негације у српскохрватском језику. Јужнословенски филолог, 25, 115–136.
Ковачевић, М. (2006). О типовима и стилским особинама дисфемизама и еуфемизама. Годишњак за српски језик и књижевност, 20(8), 193–226.
Ковшова, М. Л. (2007). Семантика и прагматика эвфемизмов. Москва: Гнозис.
Матијашевић, Ј. (2019). Еуфемизми и синонимија. У Васић, В., & Стефановић, М. (уред.), Дериватолошко-лексиколошка истраживања руског и српског језика (стр. 194– 203). Нови Сад: Филозофски факултет.
Мирић, Д. (2007). О статусе категории смягчения в русском языке. Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, 32, 355–364.
Москвин, В. П. (2007). Выразительные средства современной русской речи. Тропы и фигуры. Ростов-на-Дону: Феникс.
Ристић, С. (2002). Актуелни аспекти експресивизације и еуфемизације у савременом српском језику. Научни састанак слависта у Вукове дане, 30(1), 167–178.
Сеничкина, Е. П. (2022). Эвфемизмы русского языка. Спецкурс. Москва: Издательство «Флинта».
Стијовић, Р. (1983). Префиксација придева у српскохрватском књижевном језику. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 26(1), 99–130.
Стојановић, М. (2021). Еуфемизми и њихова обрада у савременим речницима српског језика. У Ристић, С., Лазић Коњик, И., & Ивановић, Н. (уред.), Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема (стр. 223–238). Београд: Институт за српски језик САНУ.
Шмелёв, Д. Н. (1977). Современный русский язык. Лексика. Москва: «Просвещение».