HAPPY END ИГОРА БОЈОВИЋА КАО ТРАГЕДИЈА ДЕВОЈЧИЦЕ У ПАТРИЈАРХАЛНОЈ ДИВЉИНИ

  • Лука З. Николић Универзитет у Новом Саду Филозофски факултет
Ključne reči: Happy End, Јефимија, трагедија, девојчица, патријархално насиље, патрицид

Apstrakt

Критичка рецепција драме Happy End Игора Бојовића испрва је била одређена ратним аспектом текста као његовом доминантом. Циљ овог рада јесте да понуди читање драме на другачији начин – кроз призму јунакиње Јефимије, или, како је други називају, Дивче. Читана из Јефимијиног угла, драма се не открива као примарно антиратни комад, већ као трагедија девојчице у патријархалној дивљини, изгубљене у сопственом идентитету девојчице и у егзистенцијалном моделу потлачености. Такође, овакво читање драме отвара и многа далекосежна питања која се тичу њене интерпретације, због чега оно може бити посебно инспиративно за нове реализације значењских потенцијала текста, нарочито оних који се тичу односа међу драмским персонама.

##submission.authorBiography##

##submission.authorWithAffiliation##

Студент докторских студија

Reference

ИЗВОР

Бојовић, И. Happy End (Кратка прича о помирењу). Београд: Пројекат Растко. Преузето 17.07.2023, са https://www.rastko.rs/drama/savremena/iboj_happyend_c.html

ЛИТЕРАТУРА

Andrić, I. (2018). Mara milosnica. Priče. Beograd: Laguna.

Anđelković, S. (2006). Espaces mimétique, diégétique et géopolitique dans les drames sur les guerres balkaniques des années 1990. Revue des études slaves, 77(1/2), 81–97.

Aristotel. (2008). O pesničkoj umetnosti. Beograd: Dereta.

Barthes, R. (1986). Teorija o tekstu. Republika, 9/10, 1098–1110.

Barthes, R. (1999а). Smrt autora. U Beker, M. (ured.), Suvremene književne teorije (str. 197–201). Zagreb: Matica hrvatska.

Barthes, R. (1999б). Od djela do teksta. U Beker, M. (ured.), Suvremene književne teorije (str. 202–207). Zagreb: Matica hrvatska.

Bojović, I. (2017). Svemu mora doći i taj srećan kraj. Novosti. Preuzeto 17.07.2023, sa https://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:690692-Igor-Bojovic-Svemu-mora-doci-i-taj-srecan-kraj

Волк, П. (1994). Дивче. Илустрована Политика. Преузето 17.07.2023, са https://teatroslov.mpus.org.rs/digitalizacija.php?id=7520

Дојчиновић, Б. (2018). Андрићеве приче о насиљу над женама: „Мара милосница“ и „Злостављање“. У Вранеш, А. (уред.), Иво Андрић у нашем времену (стр. 275–293). Вишеград: Андрићев институт (Београд: Белпак).

Doyle, R. E. (1984). Ἄτη. Its Use and Meaning: A Study in the Greek Poetic Tradition from Homer to Euripides. New York: Fordham University Press.

Jovanović, Ž. (1994). „Divče“, već viđeno. Borba. Preuzeto 17.07.2023, sa https://teatroslov.mpus.org.rs/digitalizacija.php?id=7519

Милосављевић, А. (1994). У свету малих дивова. Политика. Преузето 17.07.2023, са https://teatroslov.mpus.org.rs/digitalizacija.php?id=7517

Стаменковић, В. (1994). Извештај с лица места. НИН. Преузето 17.07.2023, са https://teatroslov.mpus.org.rs/digitalizacija.php?id=7518

Tomić, S. (2009). A New Understanding of Laza K. Lazarević’s Story To Matins with Father for the First Time and One Hundred Years of the Interpretative Norm. Serbian Studies, 23(2), 181–318.

Hall, E. (2010). Greek Tragedy: Suffering under the Sun. Oxford – New York: OUP.

Halperin, D. M. (1983). Before Pastoral: Theocritus and the Ancient Tradition of Bucolic Poetry. New Haven – London: Yale University Press.
Objavljeno
23. 05. 2024.
Sekcija
Članci