POSTHUMANI PROMETEJ: FRANKENŠTAJN MERI ŠELI I BLEJD RANER RIDLIJA SKOTA
Apstrakt
U ovom radu biće razmotrena dva uticajna dela naučne fantastike, Frankenštajn Meri Šeli i kultni film Ridlija Skota Blejd raner. Film će biti sagledan kao interpretacija priče o Frankenštajnu, smeštena u budućnosti u kojoj se genetičkim inženjeringom proizvode artificijelna ljudska bića. Kao što podnaslov romana ukazuje, „moderni Prometej“ predstavlja centralnu figuru u Frankenštajnu, a samim tim i u Blejd raneru. Vremenom figura Prometeja od mitskog titana poprima obličje naučnika, kakvi su Viktor Frankenštajn i Eldon Tajrel, koji se zahvaljujući moći koju im pruža nauka, i sami odvažuju na poduhvat kreiranja ljudskih bića. Ovaj rad ukazaće na to kako ubrzani razvoj nauke i tehnologije utiče na naše razumevanje toga šta je čovek i na koji način likovi Čudovišta i replikanata doprinose podrivanju ograničenog humanističkog viđenja čoveka. Zašto se ova bića smatraju inferiornim, dok istovremeno samim svojim postojanjem predstavljaju opasnost po poredak, biće objašnjeno kroz teoriju posthumanog.
Reference
https://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/8265
Bertek, T. (2014). The Authenticity of the Replica: A Post-Human Reading of Blade Runner. SIC – a journal of literature, culture and literary translation. Preuzeto sa
https://hrcak.srce.hr/file/196272
Blanariu, N. (2017). Transmedial Prometheus: from the Greek Myth to Contemporary Interpretations. Icono 14, 15(1), 88‒107.
Brajdoti, R. (2016). Posthumano. Prevod: Mirjana Stošić. Beograd: FMK knjige.
Clayton, J. (2013). Frankenstein’s Futurity: replicants and robots. In Schor, E. (Ed.), The Cambridge Companion to Mary Shelley, (pp. 84‒100). Cambridge: Cambridge University Press.
Haravej, D. (1991). Manifest kiborga. Prevod: Branka Arsić. (Iz: Donna J. Haraway, Simians, Cyborgs, and Women, The Reinvention of Nature, Routledge, New York 1991). Preuzeto 14. 8. 2021, sa
http://www.womenngo.org.rs/sajt/sajt/izdanja/zenske_studije/zs_s2/kibor.html
Kant, I. (1975). Kritika moći suđenja. Prevod: Nikola Popović. Beograd: Beogradski izdavačko-grafički zavod.
Langer, J. (2013). Case Studies in Reading 2: Key Theoretical and Critical Texts in Science Fiction Studies. In Hubble, N. & Mousoutzanis, A. (Eds.), The Science Fiction Handbook (pp. 100‒125). Bloomsbury.
Lussier, M. & Gowan, K. (2012). The Romantic Roots of “Blade Runner”. The Wordsworth Circle, 43(3), 165‒172. Preuzeto 14. 8. 2021, sa
http://www.jstor.org/stable/24043987
Mousley, A. (2016). The Posthuman. In Smith, A. (Ed.), The Cambridge Companion to Frankenstein (pp. 158–172). Cambridge: Cambridge University Press.
Müller, J. & Haubner, S. (2013). The 80s: Cinema of Surfaces. In Müller, J. (Ed.), 100 All-Time Favorite Movies, Volume 2: 1960‒2000 (pp. 642‒654). Köln: Taschen.
Parikka, J. (2018). Anthropocene. In Braidotti, R. & Hlavajova, M. (Eds.), The Posthuman Glossary (pp. 51‒53). Bloomsbury.
Raggio, O. (1958). The Myth of Prometheus: Its Survival and Metamorphoses up to the Eighteenth Century. Journal of the Warburg and Courtauld Institutes, 21(1/2), 44–62. Preuzeto sa
https://doi.org/10.2307/750486
Grupa autora. (1986). Rečnik književnih termina. Beograd: Nolit.
Scott, R. (1982). Blade Runner. United States: Warner Bros.
Steadman, J. M. (1976). The Idea of Satan as the Hero of Paradise Lost. Proceedings of the American Philosophical Society, 120(4), 253–94. Preuzeto 20. 3. 2022, sa
http://www.jstor.org/stable/986321. (20.03. 2022.)
Šeli, M. (2015). Frankenštajn. Prevod: Slavka Stevović. Beograd: Vulkan.
