ШАЉИВА ПРИЧА, АНЕГДОТА И ПРЕДАЊЕ КАО МИКРОСТРУКТУРЕ У ВУКАДИНУ СТЕВАНА СРЕМЦА

  • Александар Б. Чегар
Ključne reči: усмена књижевност, предање, анегдота, шаљива прича, српски реализам

Apstrakt

Рад се бави функцијама приповедне микроструктуре или најједноставнијих облика у роману Вукадин Стевана Сремца. У роману су нарочито присутни жанрови усмене књижевности као што су шаљива прича, анегдота и предање. Овакви жанрови углавном чине основу Сремчевог дела, а поготово такву улогу имају анегдоте из стварног живота док су шаљиве приче у Вукадину уметнуте у комични дискурс и у блиској су повезаности са анегдотом. Предање као микроструктура је посебно значајна због самог начина приповедања Стевана Сремца и који кроз главног јунака не слика само једну комичну и крајње гротескну личност у многобројним анегдотама, него представља Вукадина као носиоца једне традиције, а једино кроз предање главни јунак истиче свој идентитет. Овај рад има задатак да докаже да је овакав тип јунака и даље могућ, јер се његова актуелност огледа у непрекидном сукобу модерног и традиционалног, моралног и неморалног, али и урбаног и руралног. Кроз анализу одређених микроструктура које потичу из усмене књижевности потребно је одредити функцију коју оне врше и како утичу на грађење фабуле, стварање комике и дигресивних момената у роману. Поред овога потребно је истражити присуство кратких усмених жанрова током описивања паланачког простора, али и коју улогу имају у одређивању типова јунака у Вукадину.

##submission.authorBiography##

Александар Б. Чегар

Дневник Војводина прес Доо, Нови Сад

Мастер професор српске књижевности и језика

Reference

ИЗВОРИ

Сремац, С. (1981). Вукадин. Београд: Нолит.

ЛИТЕРАТУРА

Кашанин, М. (1968). Судбине и људи. Београд: Просвета.

Лесковац, М. (1966). Порекло и смисао завршне сцене Сремчева „Вукадина“. Зборник Матице српске за књижевност и језик, 14(1), 61‒66.

Максимовић, Г. (1998). Магија Сремчевог смијеха. Ниш: Просвета.

Милошевић-Ђорђевић, Н. (2006). Од бајке до изреке. Београд: Друштво за српски језик и књижевност.

Младеновић, Ј. (2005). Заоставштина Стевана Сремца: каталог збирке. Ниш: Народни музеј.

Новаковић, Б. (1966). Стеван Сремац и Пирот. Зборник Матице српске за књижевност и језик, 14(2), 376‒378.

Пешикан-Љуштановић, Љ. (2009). Усмена књижевност и традиционална култура у роману „Поп Ћира и поп Спира“ – заступљеност и комичка функција. У Пешикан-Љуштановић, Љ. (уред.), Усмено у писаном (стр. 51‒64). Београд: Београдска књига.

Пешић, Р. & Милошевић-Ђорђевић, Н. (1997). Народна књижевност. Београд: Требник.

Селимовић, М. (2007). Писци, мишљења и разговори. Подгорица: Јумедиа монт: Октоих.

Скерлић, Ј. (1964). Књиге и писци III. Београд: Просвета.

Соврлић, А. (2018). Пословице и изреке у Сремчевом Вукадину – заступљеност и функција. Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, XLVIII(1), 81‒93.

Томић, Д. (1999). Стеван Сремац. У Томић, Д. & Андрић, Љ. (уред.), Знаменити Срби у анегдотама (стр. 161‒163). Нови Сад: Прометеј.
Objavljeno
18. 01. 2023.
Sekcija
Članci