ЖЕНСКО-МУШКИ ПОЕТСКИ ДИЈАЛОГ: НАЧИНИ КОНСТИТУИСАЊА ИДЕНТИТЕТА У ЗБИРЦИ ГЛАВА ИЗНАД ВОДЕ НАЂЕ ЛАЗАРЕВИЋ
Ključne reči:
Нађа Лазаревић, Глава изнад воде, поетски дијалог, интроспекција, идентитет
Apstrakt
Основна намера рада јесте анализа специфичног поетског дијалога уоченог у збирци песама Глава изнад воде Нађе Лазаревић. Након маркирања иницијалне тачке из које дијалог израста, фокус истраживања биће усмерен ка праћењу динамике којом се он одвија. Истовремено пажња ће бити посвећена и учесницима, лирским јунацима, као и начинима помоћу којих се разоткривају њихове идентитетске особености. Неопходност комуникације, исказана посредством принципа дијалогичности, долази у додир са неопходношћу интроспекције, повезаности са самим собом подједнако добро као и са спољним светом. Из овог споја пројављује се једна од централних тема читаве збирке.
Reference
ИЗВОР
Лазаревић, Н. (2019). Глава изнад воде. Шабац: Суматра издаваштво.
ЛИТЕРАТУРА
Дојчиновић, Б. (2018). Српске песникиње у Књиженству – часопис, зборник, база. У Вранеш, А. (уред.), Српске песникиње: зборник радова (стр. 171–208). Вишеград: Андрићев институт. Београд: Задужбина „Десанка Максимовић“.
Ђурић, Д. (2016). Субјект који пише и субјект који се конструише у српској женској поезији након 1970. године. Књиженство, часопис за студије књижевности, рода и културе, 6(6). Преузето 6. 6. 2022, са
http://www.knjizenstvo.rs/uploads/files/tekstovi/2016/1.%20DDjuric.pdf
Јеротић, В. Човек и његов идентитет. Преузето 6. 6. 2022, са
http://irka.org.rs/wp-content/uploads/2016/02/Covek_i_njegov_identitet-1.pdf
Крагујевић, Т. (2016). Поезија будућности. Летопис Матице српске, 498(1/2), 29–37.
Пауновић, А. (2018). Интимне (и друге) историје у лирици Милене Марковић. У Вранеш, А. (уред.), Српске песникиње: зборник радова (стр. 209–235). Вишеград: Андрићев институт. Београд: Задужбина „Десанка Максимовић“.
Радић, Ј. (2022). Поезија може бити врло еротска и стимулативна (интервју са Нађом Лазаревић). Преузето 6. 6. 2022, са
https://redportal.rs/vesti/15174/ljudi-govore-na%C4%91a-lazarevic-poezija-moze-biti-vrlo-erotska-i-stimulativna
Стојановић Пантовић, Б. (2019). Чист облик екстазе: студије и есеји о модерној српској поезији. Краљево: Народна библиотека „Стефан Првовенчани“.
From, E. (1985). Umijeće ljubavi. Zagreb: Naprijed.
Шеатовић, С. (2018). Поезија Десанке Максимовић и Ане Ристовић – облици аутохтоног песничког развоја. У Вранеш, А. (уред.), Српске песникиње: зборник радова (стр. 67–88). Вишеград: Андрићев институт. Београд: Задужбина „Десанка Максимовић“.
Лазаревић, Н. (2019). Глава изнад воде. Шабац: Суматра издаваштво.
ЛИТЕРАТУРА
Дојчиновић, Б. (2018). Српске песникиње у Књиженству – часопис, зборник, база. У Вранеш, А. (уред.), Српске песникиње: зборник радова (стр. 171–208). Вишеград: Андрићев институт. Београд: Задужбина „Десанка Максимовић“.
Ђурић, Д. (2016). Субјект који пише и субјект који се конструише у српској женској поезији након 1970. године. Књиженство, часопис за студије књижевности, рода и културе, 6(6). Преузето 6. 6. 2022, са
http://www.knjizenstvo.rs/uploads/files/tekstovi/2016/1.%20DDjuric.pdf
Јеротић, В. Човек и његов идентитет. Преузето 6. 6. 2022, са
http://irka.org.rs/wp-content/uploads/2016/02/Covek_i_njegov_identitet-1.pdf
Крагујевић, Т. (2016). Поезија будућности. Летопис Матице српске, 498(1/2), 29–37.
Пауновић, А. (2018). Интимне (и друге) историје у лирици Милене Марковић. У Вранеш, А. (уред.), Српске песникиње: зборник радова (стр. 209–235). Вишеград: Андрићев институт. Београд: Задужбина „Десанка Максимовић“.
Радић, Ј. (2022). Поезија може бити врло еротска и стимулативна (интервју са Нађом Лазаревић). Преузето 6. 6. 2022, са
https://redportal.rs/vesti/15174/ljudi-govore-na%C4%91a-lazarevic-poezija-moze-biti-vrlo-erotska-i-stimulativna
Стојановић Пантовић, Б. (2019). Чист облик екстазе: студије и есеји о модерној српској поезији. Краљево: Народна библиотека „Стефан Првовенчани“.
From, E. (1985). Umijeće ljubavi. Zagreb: Naprijed.
Шеатовић, С. (2018). Поезија Десанке Максимовић и Ане Ристовић – облици аутохтоног песничког развоја. У Вранеш, А. (уред.), Српске песникиње: зборник радова (стр. 67–88). Вишеград: Андрићев институт. Београд: Задужбина „Десанка Максимовић“.
