СИНЕСТЕЗИЈА ТАКТИЛНОГ, ВИЗУЕЛНОГ И АУДИТИВНОГ У РОМАНУ ЂАКОН БОГОРОДИЧИНЕ ЦРКВЕ ИСИДОРЕ СЕКУЛИЋ

Apstrakt

Суштинска инстанца овог истраживања подразумева критичко-аналитички приказ и опис појединих (тактилних, визуелних и аудитивних) мотива романа Ђакон Богородичине цркве Исидоре Секулић, како би се, посредством њих, у делу издвојиле ауторкине представе љубави у религији и религиозног у љубави. Поступци плетења и преплитања издвојени су као основна начела композиције романа, те је и фокус истраживања усмерен ка оним романескним сензацијама произведеним различитим облицима синестетичког прожимања. У том контексту, изнађени су уметнички чворови у тексту из којих се пробија тематизовање другости и другачијости главне јунакиње у односу на друштвену средину којој припада, као и радикалне последице њеног одступања од нормираног и очекиваног. Поред тога, при овој анализи поједини одломци романа доведени су у везу са великим музичким и ликовним остварењима, те је изведена и кратка мотивацијска подлога за такав компаративни приступ.