ТРАГИКА МУШКОГ У КОШТАНИ
Ključne reči:
Коштана, мушко, патријархат, трагика, ерос
Apstrakt
У домену родних студија, последњих деценија отвара се питање равноправности полова, где се под утицајем феминистичке теорије углавном истиче обесправљеност жена и њихов подређени друштвени положај. Међутим, уколико се анализира однос патријархалне средине и појединца, губи се представа о родним разликама, због чега се и мушкарци неретко налазе у улози жртве и трпе различите видове насиља. У овом раду анализираће се ликови Митке, хаџи-Томе, Стојана и Арсе са аспекта пробуђеног, оживљеног и потиснутог еротског са циљем да се покаже да без обзира на године и на друштвени статус ни мушкарци у патријахалној култури нису поштеђени. Притисак утемељен на друштвеним улогама и потреба да се потврде у систему доводе до насилних иницијација, због чега они остају у лиминалној фази – „рањави и жељни“, емоционално окрњени, дубоко несрећни, у раскораку између жеља и могућности. Стављајући у исти амбијент и пред исто искушење јунаке који припадају различитим генерацијама, јунаке са различитим судбинама и са различитим понашањем, Станковић показује неминовност трагичности.
Reference
Батај, Ж. (1981). Шта је еротизам? У Комненић, М. (уред.), Горопадни ерос (огледи о еротизму). Београд: Просвета.
Бодријар, Ж. (2001). О завођењу. Подгорица: Октоих.
Бурдје, П. (2001). Владавина мушкарца. Подгорица: Универзитет Црне Горе.
Васиљевић, Л. (2008). Феминистичке критике питања брака, породице и родитељства. У Захаријевић, А. (уред), Неко је рекао феминизам?: како је феминзам утицао на жене XXI века? (стр. 94‒119). Нови Сад: АртПринт.
Вукићевић, Д. (2017). Еротско криптограмско писмо и патријархални свет. Romanoslavica, LII(4), 99‒105.
Вукићевић, Д. (2017). Фигуре љубавног говора – на Бартовом трагу. Књижевна историја – часопис за науку о књижевности, 49(162), 179‒193.
Вулетић, А. (2006). Власт мушкараца – покорност жена – између идеологије и праксе. У Столић, А. & Макуљевић, Н. (уред.), Приватни живот код Срба у деветнаестом веку од краја осамнаестог века до Првог светског рата (стр. 112–133). Београд: Clio.
Де Бовoар, С. (1983). Други пол I. Београд: Београдски издавачки завод.
Ђорђевић, Т. (1930). Наш народни живот 2. Београд: Издавачка књижарница Геце Кона.
Ђурић, В. (2010). Самотници у Коштани. У Зборник радова Борисав Станковић у Врањанском гласнику (стр. 153‒168). Врање: Књижевна заједница Борисав Станковић.
Захаријевић, А. (2010). Постајање женом. Београд: Реконструкција женски фонд.
Кокић, М. (2006). Жртвена криза у Коштани Борисава Станковића. Свеске, књижевност, уметност, култура, 17(80), 220‒225.
Копања, Ј. (2022). Функција цвећа у књижевном опусу Борисава Станковића. У Бубања, Н., Бошковић, Д. & Ковачевић, М. (уред.) Зборник радова са научног округлог стола] Цвеће: Еко(по)етика у књижевности, језику и уметности: [у оквиру XVI међународног научног скупа] Српски језик, књижевност, уметност (стр. 253‒247). Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет, Андрићград: Андрићев институт.
Меденица, И. (2015). Трагедија иницијације, или непостојани принц. Београд: Clio, ФДУ.
Мисаиловић, М. (2010). Поетика трагике Боре Станковића. У Зборник радова Борисав Станковић у Врањанском гласнику (стр. 236‒263). Врање: Књижевна заједница Борисав Станковић.
Најдановић, М. (2010). Оријентални колорит у ширем спектру локалне боје у стваралаштву Борисава Станковића, Светозара Ћоровића и Алексе Шантића. У Зборник радова Борисав Станковић у Врањанском гласнику (стр. 330‒376). Врање: Књижевна заједница Борисав Станковић.
Нели, Р. (1981). Тирезија или метаморфозе страсти. У Комненић, М. (уред.), Горопадни ерос (огледи о еротизму) (стр. 140‒153). Београд: Просвета.
Ортнер, Ш. (2003). Антропологија жене. Београд: Библиотека ХХ век.
Пандуревић, Ј. (2016). Фолклорни еротикон између обредне и поетске метафоре. Књижевна историја – часопис за науку о књижевности, 48(159), 9‒36.
Пешикан-Љуштановић, Љ. (2008). Борисав Станковић – између традиције модерности. У Пешикан-Љуштановић, Љ. (уред.), Изабрана дела / Борисав Станковић (стр. 5‒49). Нови Сад ‒ Сремски Карловци: Издавачка књижарица Зорана Стојановића.
Пешикан-Љуштановић, Љ. (2011). Сакрални, социјални, историјски и психолошки простори љубавне усмене лирике. У Делић, Ј. & Јовановић, А. (уред.), Зборник радова Језик, књижевност, култура – Новици Петковићу у спомен (стр. 339–364). Београд: Институт за књижевност и уметност – Филолошки факултет.
Протић, П. (1991). Унутрашња театралност Коштане Борисава Станковића. У Протић, П. Из Скерлићевог доба. Београд: Српска књижевна задруга.
Раичевић, Г. (2013). Ерос и жртва у српској модерни: колективистички и индивидуалистички принцип у делу Милана Ракића и Борисава Станковића. У Томин, С., Пешикан-Љуштановић, Љ. & Половина, Н. (уред.), Зборник у част Марији Клеут (стр. 497‒514). Нови Сад: Филозофски факултет.
Скерлић, Ј. (1964). О Коштани. У Скерлић, Ј. Писци и књиге (стр. 176‒181). Београд: Бранко Ђоновић.
Стаменковић, В. (1974). Значајна драма или површна скица. У Драме / Борисав Станковић (стр. 345‒349). Београд: Просвета.
Ценић, В. (2010). Персонификација старих Врањанаца у делима Боре Станковића. У Зборник радова Борисав Станковић у Врањанском гласнику (стр. 17‒43). Врање: Књижевна заједница Борисав Станковић.
Чолак, Б. (2008). Стереотипне представе о мушком идентитету и књижевно дело Борисава Станковића. Књижевна историја – часопис за науку о књижевности, 40(136), 485–499.
Бодријар, Ж. (2001). О завођењу. Подгорица: Октоих.
Бурдје, П. (2001). Владавина мушкарца. Подгорица: Универзитет Црне Горе.
Васиљевић, Л. (2008). Феминистичке критике питања брака, породице и родитељства. У Захаријевић, А. (уред), Неко је рекао феминизам?: како је феминзам утицао на жене XXI века? (стр. 94‒119). Нови Сад: АртПринт.
Вукићевић, Д. (2017). Еротско криптограмско писмо и патријархални свет. Romanoslavica, LII(4), 99‒105.
Вукићевић, Д. (2017). Фигуре љубавног говора – на Бартовом трагу. Књижевна историја – часопис за науку о књижевности, 49(162), 179‒193.
Вулетић, А. (2006). Власт мушкараца – покорност жена – између идеологије и праксе. У Столић, А. & Макуљевић, Н. (уред.), Приватни живот код Срба у деветнаестом веку од краја осамнаестог века до Првог светског рата (стр. 112–133). Београд: Clio.
Де Бовoар, С. (1983). Други пол I. Београд: Београдски издавачки завод.
Ђорђевић, Т. (1930). Наш народни живот 2. Београд: Издавачка књижарница Геце Кона.
Ђурић, В. (2010). Самотници у Коштани. У Зборник радова Борисав Станковић у Врањанском гласнику (стр. 153‒168). Врање: Књижевна заједница Борисав Станковић.
Захаријевић, А. (2010). Постајање женом. Београд: Реконструкција женски фонд.
Кокић, М. (2006). Жртвена криза у Коштани Борисава Станковића. Свеске, књижевност, уметност, култура, 17(80), 220‒225.
Копања, Ј. (2022). Функција цвећа у књижевном опусу Борисава Станковића. У Бубања, Н., Бошковић, Д. & Ковачевић, М. (уред.) Зборник радова са научног округлог стола] Цвеће: Еко(по)етика у књижевности, језику и уметности: [у оквиру XVI међународног научног скупа] Српски језик, књижевност, уметност (стр. 253‒247). Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет, Андрићград: Андрићев институт.
Меденица, И. (2015). Трагедија иницијације, или непостојани принц. Београд: Clio, ФДУ.
Мисаиловић, М. (2010). Поетика трагике Боре Станковића. У Зборник радова Борисав Станковић у Врањанском гласнику (стр. 236‒263). Врање: Књижевна заједница Борисав Станковић.
Најдановић, М. (2010). Оријентални колорит у ширем спектру локалне боје у стваралаштву Борисава Станковића, Светозара Ћоровића и Алексе Шантића. У Зборник радова Борисав Станковић у Врањанском гласнику (стр. 330‒376). Врање: Књижевна заједница Борисав Станковић.
Нели, Р. (1981). Тирезија или метаморфозе страсти. У Комненић, М. (уред.), Горопадни ерос (огледи о еротизму) (стр. 140‒153). Београд: Просвета.
Ортнер, Ш. (2003). Антропологија жене. Београд: Библиотека ХХ век.
Пандуревић, Ј. (2016). Фолклорни еротикон између обредне и поетске метафоре. Књижевна историја – часопис за науку о књижевности, 48(159), 9‒36.
Пешикан-Љуштановић, Љ. (2008). Борисав Станковић – између традиције модерности. У Пешикан-Љуштановић, Љ. (уред.), Изабрана дела / Борисав Станковић (стр. 5‒49). Нови Сад ‒ Сремски Карловци: Издавачка књижарица Зорана Стојановића.
Пешикан-Љуштановић, Љ. (2011). Сакрални, социјални, историјски и психолошки простори љубавне усмене лирике. У Делић, Ј. & Јовановић, А. (уред.), Зборник радова Језик, књижевност, култура – Новици Петковићу у спомен (стр. 339–364). Београд: Институт за књижевност и уметност – Филолошки факултет.
Протић, П. (1991). Унутрашња театралност Коштане Борисава Станковића. У Протић, П. Из Скерлићевог доба. Београд: Српска књижевна задруга.
Раичевић, Г. (2013). Ерос и жртва у српској модерни: колективистички и индивидуалистички принцип у делу Милана Ракића и Борисава Станковића. У Томин, С., Пешикан-Љуштановић, Љ. & Половина, Н. (уред.), Зборник у част Марији Клеут (стр. 497‒514). Нови Сад: Филозофски факултет.
Скерлић, Ј. (1964). О Коштани. У Скерлић, Ј. Писци и књиге (стр. 176‒181). Београд: Бранко Ђоновић.
Стаменковић, В. (1974). Значајна драма или површна скица. У Драме / Борисав Станковић (стр. 345‒349). Београд: Просвета.
Ценић, В. (2010). Персонификација старих Врањанаца у делима Боре Станковића. У Зборник радова Борисав Станковић у Врањанском гласнику (стр. 17‒43). Врање: Књижевна заједница Борисав Станковић.
Чолак, Б. (2008). Стереотипне представе о мушком идентитету и књижевно дело Борисава Станковића. Књижевна историја – часопис за науку о књижевности, 40(136), 485–499.
