THE TRAGEDY OF THE MALE IN THE DRAMA KOŠTANA BY BORA STANKOVIĆ
Abstract
In this paper, through the perspective of the male characters Mitka, Stojan, Hadži-Toma and Arsa, it is shown that in the patriarchal system neither men nor women are spared. The pressure based on social roles and the need to confirm themselves in the system lead to violent initiations with different fates, which is why they remain in the liminal phase – “wounded and eager”, emotionally damaged, deeply unhappy, in the gap between desires and possibilities. By placing heroes belonging to different generations in the same environment and facing the same temptation, heroes with and with different behavior, Stanković shows the inevitability of tragedy. Erotological analysis of behavior in relation to the object of desire distinguishes three different layers - awakened eros in Stojan, revived eros in Mitka and Hadži-Toma, and deeply suppressed eroticism in Arsa. Opposite all of them stands Koštana, who is an erotic temptation for everyone except Arsa. As such, Koštana appears as an antagonist whose appearance threatens the stability of the established order. The carnival atmosphere dominated by dance and song is the opposite of everyday life in which everyone is tied to a specific role.
References
Бодријар, Ж. (2001). О завођењу. Подгорица: Октоих.
Бурдје, П. (2001). Владавина мушкарца. Подгорица: Универзитет Црне Горе.
Васиљевић, Л. (2008). Феминистичке критике питања брака, породице и родитељства. У Захаријевић, А. (уред), Неко је рекао феминизам?: како је феминзам утицао на жене XXI века? (стр. 94‒119). Нови Сад: АртПринт.
Вукићевић, Д. (2017). Еротско криптограмско писмо и патријархални свет. Romanoslavica, LII(4), 99‒105.
Вукићевић, Д. (2017). Фигуре љубавног говора – на Бартовом трагу. Књижевна историја – часопис за науку о књижевности, 49(162), 179‒193.
Вулетић, А. (2006). Власт мушкараца – покорност жена – између идеологије и праксе. У Столић, А. & Макуљевић, Н. (уред.), Приватни живот код Срба у деветнаестом веку од краја осамнаестог века до Првог светског рата (стр. 112–133). Београд: Clio.
Де Бовoар, С. (1983). Други пол I. Београд: Београдски издавачки завод.
Ђорђевић, Т. (1930). Наш народни живот 2. Београд: Издавачка књижарница Геце Кона.
Ђурић, В. (2010). Самотници у Коштани. У Зборник радова Борисав Станковић у Врањанском гласнику (стр. 153‒168). Врање: Књижевна заједница Борисав Станковић.
Захаријевић, А. (2010). Постајање женом. Београд: Реконструкција женски фонд.
Кокић, М. (2006). Жртвена криза у Коштани Борисава Станковића. Свеске, књижевност, уметност, култура, 17(80), 220‒225.
Копања, Ј. (2022). Функција цвећа у књижевном опусу Борисава Станковића. У Бубања, Н., Бошковић, Д. & Ковачевић, М. (уред.) Зборник радова са научног округлог стола] Цвеће: Еко(по)етика у књижевности, језику и уметности: [у оквиру XVI међународног научног скупа] Српски језик, књижевност, уметност (стр. 253‒247). Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет, Андрићград: Андрићев институт.
Меденица, И. (2015). Трагедија иницијације, или непостојани принц. Београд: Clio, ФДУ.
Мисаиловић, М. (2010). Поетика трагике Боре Станковића. У Зборник радова Борисав Станковић у Врањанском гласнику (стр. 236‒263). Врање: Књижевна заједница Борисав Станковић.
Најдановић, М. (2010). Оријентални колорит у ширем спектру локалне боје у стваралаштву Борисава Станковића, Светозара Ћоровића и Алексе Шантића. У Зборник радова Борисав Станковић у Врањанском гласнику (стр. 330‒376). Врање: Књижевна заједница Борисав Станковић.
Нели, Р. (1981). Тирезија или метаморфозе страсти. У Комненић, М. (уред.), Горопадни ерос (огледи о еротизму) (стр. 140‒153). Београд: Просвета.
Ортнер, Ш. (2003). Антропологија жене. Београд: Библиотека ХХ век.
Пандуревић, Ј. (2016). Фолклорни еротикон између обредне и поетске метафоре. Књижевна историја – часопис за науку о књижевности, 48(159), 9‒36.
Пешикан-Љуштановић, Љ. (2008). Борисав Станковић – између традиције модерности. У Пешикан-Љуштановић, Љ. (уред.), Изабрана дела / Борисав Станковић (стр. 5‒49). Нови Сад ‒ Сремски Карловци: Издавачка књижарица Зорана Стојановића.
Пешикан-Љуштановић, Љ. (2011). Сакрални, социјални, историјски и психолошки простори љубавне усмене лирике. У Делић, Ј. & Јовановић, А. (уред.), Зборник радова Језик, књижевност, култура – Новици Петковићу у спомен (стр. 339–364). Београд: Институт за књижевност и уметност – Филолошки факултет.
Протић, П. (1991). Унутрашња театралност Коштане Борисава Станковића. У Протић, П. Из Скерлићевог доба. Београд: Српска књижевна задруга.
Раичевић, Г. (2013). Ерос и жртва у српској модерни: колективистички и индивидуалистички принцип у делу Милана Ракића и Борисава Станковића. У Томин, С., Пешикан-Љуштановић, Љ. & Половина, Н. (уред.), Зборник у част Марији Клеут (стр. 497‒514). Нови Сад: Филозофски факултет.
Скерлић, Ј. (1964). О Коштани. У Скерлић, Ј. Писци и књиге (стр. 176‒181). Београд: Бранко Ђоновић.
Стаменковић, В. (1974). Значајна драма или површна скица. У Драме / Борисав Станковић (стр. 345‒349). Београд: Просвета.
Ценић, В. (2010). Персонификација старих Врањанаца у делима Боре Станковића. У Зборник радова Борисав Станковић у Врањанском гласнику (стр. 17‒43). Врање: Књижевна заједница Борисав Станковић.
Чолак, Б. (2008). Стереотипне представе о мушком идентитету и књижевно дело Борисава Станковића. Књижевна историја – часопис за науку о књижевности, 40(136), 485–499.