КО ЈЕ УБИО АНДРИЋА?! ГРОТЕСКНА ПРЕДСТАВА И КАРНЕВАЛИЗАЦИЈА СТВАРНОСТИ КАО ПОСТМОДЕРНИСТИЧКА ОБЕЛЕЖЈА РОМАНА "АНДРИЋЕВА ЛЕСТВИЦА УЖАСА" СВЕТИСЛАВА БАСАРЕ

  • Јована М. Копања
Ključne reči: Басара, Андрић, постмодернизам, гротеска, карневализација

Apstrakt

Роман Светислава Басаре Андрићева лествица ужаса критика је друштвене стварности и идеје колективизма, где се једини српски нобеловац својата и спушта на ниво баналности. Централне теме у роману су приказ друштвене стварности, односно друштвеног неукуса и психолошке кризе балканског човека који је опседнут проблемом југословенства, југоносталгије, национализма, „великосрпског“ шовинизма и „србопаразитизма“. У бошовском маниру Басара у роману представља гротескну слику света са елементима бахтиновске карневализације. Имајући у виду да се Басарина проза везује за ПОСТмодернизам, циљ овог рада је да се карневалистичка представа стварности и гротеска анализирају као постмодернистичке тенденције. Поред тога, у раду су размотрене просторне схеме и положај тела у роману као постмодернистички амблеми.

##submission.authorBiography##

Јована М. Копања

Универзитет у Новом Саду
Филозофски факултет
Студент докторских студија

Reference

Антић, Ања, 2012. „Однос према стварности и стваралаштву у драмама Светислава Басаре“. Зборник за језике и књижевност Филозофског факултета у Новом Саду II.

Басара, Светислав, 2016. Андрићева лествица ужаса. Београд: Лагуна.

Бахтин, Михаил. 1989. О роману. Београд: Нолит.

Бахтин, Михаил. 1978. Стваралаштво Франсоа Раблеа и народна култура средњег века и ренесансе. Београд: Нолит.

Брехт, Бертолт. 1966. Дијалектика у театру. Београд: Нолит.

Брукс, Питер. 2000. „Тело и приповедање“. Реч: часопис за књижевност и културу бр. 57(3): 247–267.

Дамјанов, Сава. 1990. Шта то беше ‘млада српска проза’? записи о ‘младој српској прози’ осамдесетих, Питања (тезе) о ‘младој српској прози’ (почетком осамдесетих). Нови Сад: Књижевна заједница Новог Сада.

Иго, Виктор. 1967. Предговор Кромвелу. превела: Милица Царцарачевић. Романтизам: 114–138.

Кајзер, Волфганг. 2004. Гротескно у сликарству и песништву. Нови Сад: Светови.

Лотман, Јуриј. 1993. Уметнички простор у Гогољевој прози. Београд: Трећи програм Радио Београда. бр. 96–99: 263–310.

Негришорац, Иван. 1988. „Колачи постмодернистичког нонсенса: прилог истраживању обмане и савршенства“. Поља 352 (34): 281–284

Пантић, Михајло. 1994. Александријски синдром 2: огледи и критике о савременој српској прози. Београд: Српска књижевна задруга.

Пантић, Михајло. 2013. „О неколиким својствима романа Успон и пад Паркисонове болести Светислава Басаре“. Савремена српска проза. Зборник бр. 25. Трстеник: 21–28.

Поповић, Тања. 2010. Речник књижевних термина. Београд: Логос.

Рогач, Маја. 2013. „Портрет једне пародије“. Савремена српска проза 25, стр.11–20.

Станојевић, Добривоје. 1985. Форма или не о љубави. Београд: Књижевна омладина Србије.

Татаренко, Ала. 2013. Поетика форме у прози српског постмодернизма. Београд: Службени гласник.

Хачн, Линда. 1996. „Постмодернистичко представљање“. Књижевна критика: часопис за савремену југословенску књижевност, стр. 45–67.

Шкреб, Зденко. 1957. „Волфганг Кајзер, гротескни дух, његов израз у сликарству и пјесништву.“ Умјетност ријечи 4.
Objavljeno
22. 12. 2024.
Sekcija
Članci