ГОВОРНИ ЧИН ОБЕЋАЊА У АПОДОЗИ КОНДИЦИОНАЛНИХ РЕЧЕНИЦА

Марина Ј. Шафер

doi:10.19090/zjik.2020.10.11-26

Марина Ј. Шафер

DOI: https://doi.org/10.19090/zjik.2020.10.11-26

Ključne reči: кондиционална реченица, аподоза, протаза, обећање, комисив

Apstrakt

У раду се испитују кондиционалне реченице чија аподоза има вредност говорног чина обећања. Посматра се и комуникативна функција протазе – у неким примерима (1) то је индиректни директив, молба/ предлог/ препорука и сл., и такве конструкције одликује погађање између адресата и адресанта, док се у другим примерима (2) протазом само описује каква ситуација, повољна за остварење обећања (а тиме и за саговорника), односно проблемска ситуација коју ће говорник решити. Даје се осврт и на синтаксичко-семантичке карактеристике овакве кондиционалне реченице. За корпус су одабране домаће телевизијске серије различитих жанрова (хумористички, драмски и криминалистички), а потом и бајке Гроздане Олујић и Десанке Максимовић. Протазни предикат у највећем броју примера оформљен је презентом глагола перфективног вида, док је аподозни предикат најчешће у облику футура првог. Иако протаза препонована аподози одсликава логички условно-последични след, у ексцерпираним примерима прилично је фреквентан и обрнут редослед – аподоза заузима прву позицију.

##submission.authorBiography##

Марина Ј. Шафер

Универзитет у Новом Саду

Филозофски факултет

Студент докторских студија

Reference

Белић, Александар. 1941. О језичкој природи и језичком развитку: лингвистичка испитивања. Београд: Српска краљевска академија.

Војводић, Дојчил. 2018. ,,Погодбена условљеност“. Синтакса сложене реченице у савременом српском језику (ур. П. Пипер). Београд: Институт за српски језик САНУ, Београдска књига; Нови Сад: Матица српска, 458–467.

Ивић, Милка. 1981. ,,Српскохрватски глаголски облици за исказивање појава које постоје у садашњости“. Јужнословенски филолог XXXIII: 12–24.

Ковачевић, Милош. 2013. ,,Реченице с реалноусловним везницима у савременом српском језику“. Радови Филозофског факултета Пале, Филолошке науке, бр. 15, књига 1: 9–32.

Пипер, Предраг, Клајн, Иван. 2013. Нормативна граматика српског језика. Нови Сад: Матица српска.

Поповић, Људмила. 2005. ,,Комуникативне функције просте реченице“. Синтакса савременога српског језика (ур. М. Ивић). Београд: Институт за српски језик САНУ, Београдска књига; Нови Сад: Матица српска, 983–1057.

Танасић, Срето (2005), ,,Синтакса глагола“. Синтакса савременога српског језика (ур. М. Ивић). Београд: Институт за српски језика САНУ, Београдска књига; Нови Сад: Матица српска, 345–470.

Zvekić-Dušanović, Dušanka. 2011. Modalnost: Motivaciona modalnost u srpskom i mađarskom jeziku. Novi Sad: Filozofski fakultet, Odsek za srpski jezik i lingvistiku.

Ivić, Milka. 1983. ,,O srpskohrvatskim pogodbenim rečenicama“. Lingvistički ogledi. Beograd: Prosveta.

Mrazović, Pavica, Vukadinović, Zora. 2009. Gramatika srpskog jezika za strance. Sremski Karlovci – Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.

Nikolić-Novaković, Lidija. 2017. Forenzička lingvistika. Primena metoda forenzičke lingvistike u kriminalističkim istragama pretnje. Banjaluka: Evropski defendologija centar za naučna, politička, ekonomska, socijalna, bezbjednosna, sociološka i kriminološka istraživanja.

Ostin, Džon L. 1994. Kako delovati rečima. Novi Sad: Matica srpska.

Serl, Džon. 1991. Govorni činovi. Ogled iz filozofije jezika. Beograd: Nolit.

Silić, Josip, Pranjković, Ivo. 2005. Gramatika hrvatskoga jezika za gimnazije i visoka učilišta. Zagreb: Školska knjiga.

Yule, George. 1996. Pragmatics. New York: Oxford University Press.
Salgueiro, Antonio. 2010. “Promises, Threats and the Foundation of Speech Act Theory”. Pragmatics: 213–228.