DRUGOST KOD NABOKOVLJEVIH HERMANA, HAMBERTA I KINBOTA
Apstrakt
Kao jedan od ključnih pojmova u teoriji postmodernizma, Drugost se definiše kad karakteristična različitost i odvojenost od onoga što se podrazumeva pod pojmom Jastva. U teoriji postmodernizma, ovaj pojam još se može objasniti u okvirima binarne opozicije centar-margina o kojoj pišu razni teoretičari, a među kojima je najistaknutija Linda Hačion. No, pre nego što će se teorija pojaviti, tri romana Vladimira Nabokova već su se bavila pojmom Drugosti. U svakom od ovih romana, protagonista može se definisati kao Drugi. Herman u Očajanju, Hambert u Loliti i Kinbot u Bledoj vatri redom zauzimaju poziciju Drugog u sredinama u kojima se nalaze i to na više nivoa. Ova ih činjenica navodi da za sebe stvore svako svoju alternativnu realnost u kojoj margina postaje centar.
Reference
Harold, Brent. 1975. Lolita: Nabokov's Critique of Aloofness. Papers on Language and Literature 11.1. 71.
Cuddon, J. A., Claire Preston. 1999. The Penguin Dictionary of Literary Terms and Literary Theory. London: Penguin.
Galef, David. 1985. The Self-Annihilating Artists of Pale Fire. Twentieth century literature 31.4. 421-437.
Hutcheon, Linda. 1988. A Poetics of Postmodernism: History, Theory, Fiction. London: Routledge.
Nabokov, Vladimir. 1962. Pale Fire. New York: Berkley.
Nabokov, Vladimir. 1965. Despair. New York: Vintage Books.
Nabokov, Vladimir. 1992. Lolita. New York: Knopf.
Paunović, Zoran. 1997. Gutači blede vatre. Beograd: Prosveta.
Sims, Chantélle. 2012. From Hostility To Hope: Beauvoir's Joyful Turn To Hegel In The Ethics Of Ambiguity. South African Journal Of Philosophy 31.4. 676-691.
Vujin, Bojana. 2019. Lolita na pozornici. Novi Sad: Filozofski fakultet.
