ЗБИРКА НОВЕЛА ЗИД ЖАН-ПОЛ САРТРА КАО СИМБОЛ НЕМОГУЋНОСТИ ОСТВАРИВАЊА СЛОБОДЕ
Apstrakt
Зид, једина збирка новела Жан-Пол Сартра, садржи главне елементе његове филозофије: бесмисао егзистенције, концепте самообмане и пакла других те агонију коју изазива терет слободног избора. Немогућност остваривања слободе, чији узроци леже у бекству од егзистенције и комплексном односу са другим који представља препреку ка остварењу аутентичности појединца – тема је овог рада. Свака новела представља вид бекства од егзистенције, бекства која су увек неуспешна јер су заустављена зидом. Ослањајући се на постулате Сартровог егзистенцијализма, рад истражује на који начин су ликови збирке, изоловани и од себе и од других, одрази његове филозофије. Полазна тачка рада је Сартрова идеја да је књижевност облик уништења света у којем је немогуће живети. Зид и јесте деструктиван јер уништава буржоаску концепцију света. Грађански морал представља као лажан пошто служи као препрека слободном испољавању појединца, егзистенцију као апсурдну пошто је коначна, а човекову суштину као непостојећу. За Достојевског све је дозвољено ако бог не постоји. За Сартра ако је сувишно.
Reference
Зуровац, Мирко. 1986. Умјетност као истина и лаж бића. Нови Сад: Матица српска.
Коен-Солал, Ани. 2007. Сартр (1905–1980). Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Сартр, Жан-Пол. 1980. Зид и друге приповетке. Београд: Издавачка радна организација „Рад”.
Сартр, Жан-Пол. 1981. Филозофски списи. Београд: Нолит.
Сартр, Жан-Пол.1981. Шта је књижевност. Београд: Нолит.
Тарле, Јере.1982. Повјест свјетске књижевности. Загреб: Младост.
Фром, Ерих. 1989. Бекство од слободе. Београд: Нолит.
***
Baudelaire, Charles. 1880. L’Art romantique. Paris: Calmann-Lévy.
Helkkula, Mervi. 2009. Narration omniscient ou récit sans narrateur?.https://www.cairn.info/revue-poetique-2009-4-page-397.html (21. 06. 2017).
Jongeneel, Els. 2009. Madness in Sartre’s Room. https://www.jstor.org/stable/10.5325/style.43.3.341 (18. 06. 2017).
Kadish, Doris. 1975. From Isolation to Integration: Jean Paul Sartre’s Le Mur in Modern Language studies. https://www.jstor.org/stable/i360178 (19. 06. 2017).
Lanson, Gustave. 1952. Histoire de la littérature française; remaniée et complétée pour la période 1850–1950 par Paul Tuffrau. Paris: Hachette.
Louette, Jean-François. 2013. Sartre et la mort: ʿLe Murʾ et après dans: Études françaises 492.
Marfella, Salvatore. 2007. Il Baudelaire di Sartre: un uomo in fuga dalla libertà. http://sens-public.org/article481.html?lang=fr (23. 06. 2017).
Perez, Carmen. 1997. Nouvelles du XX siècle: De l’anthologie au recueil dans: La nouvelle de langue française aux fronières des autres genres, du Moyen Âge à nos jours. Academia Bruylant: 266–272.
Sartre, Jean-Paul. 1972. Le Mur. Paris: Gallimard.
Sartre, Jean-Paul. 1976. Huis Clos suivi de Les Mouches. Paris: Gallimard.
Sartre, Jean-Paul. 1981. Oeuvres romanesques. Paris: Gallimard.