СТАРО ВРЕМЕ, НОВО ВРЕМЕ И МИТСКО ВРЕМЕ У ПРИПОВЕЦИ „КИР ГЕРАС” СТЕАВАНА СРЕМЦА

Apstrakt

Време (земан или вакат) у приповеци Стевана Сремца „Кир Герас” одвија се у три равни за које би се могло рећи да у себи носе извесне рефлексе народне књижевности, али и грчког мита. Те три равни су: митско време, старо време (које симболички представљају кир Наун и кир Герас) и ново време „пошљедње вријеме” (које представљају Герасова деца). У приповеци је евидентна конфронтација та два света, односно времена која доводи до смрти старог времена, и његовог васкрсавања у новом поретку кроз усаглашавање са њим. Под претпоставком да митско време, у овом случају, представља задату „космичку архепричу” о тој метаморфози света, према којој се ова друга времена усаглашавају, циљ је да се кроз пажљиво читање и анализу приповетке докаже и опише та „смена” кроз кризу старог времена сублимирану у судбини кир Гераса, односно начину на који он прихвата промену кроз лажну смрт и поновно рађање.