CHARACTER OF MARY MAGDALENE IN IGNJAT ĐURĐEVIĆ’S EPIC
Keywords:
New Testament, Dubrovnik Literature, Mary Magdalene, woman, prostitute
Abstract
Mary Magdalene is, on the cultural plain, one of the most famous biblical characters. The lack of facts about her life made possible the different interpretations of her significance and function in gospel stories. One interpretation of the character of Mary Magdalene was also offered by Ignjat Đurđević, who harmonized it with the time in which he lived and the needs of the society he was trying to teach. In this paper we will try to compare the concept of Mandaline The Penitent with the depiction of this character in the New Testament and the Apocrypha.
References
Бојовић, Злата. 1997. Игњат Ђурђевић. Београд: Просвета.
Бојовић, Злата. 2014. Историја дубровачке књижевности. Београд: Српска књижевна задруга.
Вилари, Розарио. 2004. Ликови Барока. Београд: Клио.
Драгутиновић, Предраг. 2015. Који чита да разуме. Београд: Хришћански културни центар „Др Радован Биговић”.
Еко, Умерто. 2004. Историја лепоте. Београд: Плато.
Комбол, Миховил. 1945. „Уздаси Мандалијене покорнице”. Спремност IV, 153.
Макманерс, Џон. 2004. Оксфордска историја хришћанства. Београд: Клио.
Матановић, Јулијана. 1992. „Примарна и секундарна генеричка обележја у Ђурђевићевим Уздасима Мандалијене Покорнице”. Барок из сувремености гледан. Осијек.
Павић, Милорад. 1970. Историја сепске књижевности барокног доба. Београд: Нолит.
Павловић, Драгољуб. 1971. Старија југословенска књижевност. Београд: Научна књига.
Томановић, Васо. 1928. „Света Марија Магдалена у талијанској и дубровачкој књижевности”. Записи II, 31–41.
Шпадијер, Ирена. 1992. „Житије Марије Египћанке у рановизантијском књижевном контексту”. Књижевна историја XXIV, 87. Београд: Институт за књижевност и уметност.
Бојовић, Злата. 2014. Историја дубровачке књижевности. Београд: Српска књижевна задруга.
Вилари, Розарио. 2004. Ликови Барока. Београд: Клио.
Драгутиновић, Предраг. 2015. Који чита да разуме. Београд: Хришћански културни центар „Др Радован Биговић”.
Еко, Умерто. 2004. Историја лепоте. Београд: Плато.
Комбол, Миховил. 1945. „Уздаси Мандалијене покорнице”. Спремност IV, 153.
Макманерс, Џон. 2004. Оксфордска историја хришћанства. Београд: Клио.
Матановић, Јулијана. 1992. „Примарна и секундарна генеричка обележја у Ђурђевићевим Уздасима Мандалијене Покорнице”. Барок из сувремености гледан. Осијек.
Павић, Милорад. 1970. Историја сепске књижевности барокног доба. Београд: Нолит.
Павловић, Драгољуб. 1971. Старија југословенска књижевност. Београд: Научна књига.
Томановић, Васо. 1928. „Света Марија Магдалена у талијанској и дубровачкој књижевности”. Записи II, 31–41.
Шпадијер, Ирена. 1992. „Житије Марије Египћанке у рановизантијском књижевном контексту”. Књижевна историја XXIV, 87. Београд: Институт за књижевност и уметност.
