ЛИК МАРИЈЕ МАГДАЛЕНЕ У СПЕВУ ИГЊАТА ЂУРЂЕВИЋА
Ključne reči:
Нови завет, дубровачка књижевност, Марија Магдалена, жена, проститутка
Apstrakt
Марија Магдалена је на културолошком плану један од најпознатијих библијских ликова. Недостатак чињеница о њеном животу омогућио је различите интерпретације њеног значаја и функције у јеванђеоским причама. Једно тумачење лика Марије Магдалене понудио је и Игњат Ђурђевић ускладивши га са временом у ком је живео и са потребама друштва које је настојао да поучи. У раду ћемо покушати да упоредимо представу Мандалијене покорнице са новозаветном и апокрифном представом ове личности.
Reference
Бојовић, Злата. 1997. Игњат Ђурђевић. Београд: Просвета.
Бојовић, Злата. 2014. Историја дубровачке књижевности. Београд: Српска књижевна задруга.
Вилари, Розарио. 2004. Ликови Барока. Београд: Клио.
Драгутиновић, Предраг. 2015. Који чита да разуме. Београд: Хришћански културни центар „Др Радован Биговић”.
Еко, Умерто. 2004. Историја лепоте. Београд: Плато.
Комбол, Миховил. 1945. „Уздаси Мандалијене покорнице”. Спремност IV, 153.
Макманерс, Џон. 2004. Оксфордска историја хришћанства. Београд: Клио.
Матановић, Јулијана. 1992. „Примарна и секундарна генеричка обележја у Ђурђевићевим Уздасима Мандалијене Покорнице”. Барок из сувремености гледан. Осијек.
Павић, Милорад. 1970. Историја сепске књижевности барокног доба. Београд: Нолит.
Павловић, Драгољуб. 1971. Старија југословенска књижевност. Београд: Научна књига.
Томановић, Васо. 1928. „Света Марија Магдалена у талијанској и дубровачкој књижевности”. Записи II, 31–41.
Шпадијер, Ирена. 1992. „Житије Марије Египћанке у рановизантијском књижевном контексту”. Књижевна историја XXIV, 87. Београд: Институт за књижевност и уметност.
Бојовић, Злата. 2014. Историја дубровачке књижевности. Београд: Српска књижевна задруга.
Вилари, Розарио. 2004. Ликови Барока. Београд: Клио.
Драгутиновић, Предраг. 2015. Који чита да разуме. Београд: Хришћански културни центар „Др Радован Биговић”.
Еко, Умерто. 2004. Историја лепоте. Београд: Плато.
Комбол, Миховил. 1945. „Уздаси Мандалијене покорнице”. Спремност IV, 153.
Макманерс, Џон. 2004. Оксфордска историја хришћанства. Београд: Клио.
Матановић, Јулијана. 1992. „Примарна и секундарна генеричка обележја у Ђурђевићевим Уздасима Мандалијене Покорнице”. Барок из сувремености гледан. Осијек.
Павић, Милорад. 1970. Историја сепске књижевности барокног доба. Београд: Нолит.
Павловић, Драгољуб. 1971. Старија југословенска књижевност. Београд: Научна књига.
Томановић, Васо. 1928. „Света Марија Магдалена у талијанској и дубровачкој књижевности”. Записи II, 31–41.
Шпадијер, Ирена. 1992. „Житије Марије Египћанке у рановизантијском књижевном контексту”. Књижевна историја XXIV, 87. Београд: Институт за књижевност и уметност.
