ПЛУСКВАМПЕРФЕКАТ У КООРДИНИРАНИМ РЕЧЕНИЦАМА У САВРЕМЕНОМ СТАНДАРДНОМ СРПСКОМ ЈЕЗИКУ: НА ПРИМЕРИМА ИЗ БЕЛЕТРИСТИЧКОГ ФУНКЦИОНАЛНОГ СТИЛА
Ključne reči:
координација, координиране копулативне реченице, координиране адверзативне реченице, плусквамперфекат, тип глаголске ситуације
Apstrakt
У раду се анализирају координиране копулативне и адверзативне двопредикатске и вишепредикатске сентенцијалне структуре у којима плусквамперфекат има функцију предиката. Пажња ће бити усмерена ка примерима ексцерпираним из текстова који припадају белетристичком функционалном стилу савременог стандардног српског језика. Најпре ће бити изложено образложење теоријско-методолошког полазишта, те сагледани основни циљеви истраживања и корпус на којем ће анализа бити спроведена, да би се потом приступило сагледавању основних карактеристика плусквамперфекта као наративног средства у датом типу реченичних структура.
Reference
Антонић, Ивана (2005). Синтакса и семантика падежа. У: Предраг Пипер и др. Синтакса савре¬менога српског језика. Проста реченица. Београд: Институт за српски језик САНУ; Бео¬градска књига – Нови Сад: Матица српска. 119–300.
Антонић, Ивана (2006). О књизи и поводом књиге: Predrag Novakov. Glagolski vid i tip glagolske situacije u engleskom i srpskom jeziku. Novi Sad: Futura publikacije, 2005, 148. Јужнословенски филолог LXII. 376–390. [приказ]
Антонић, Ивана (2015). „Прилошке лексеме као индикатори значења изненадног појављивања у времену”. Грковић-Мејџор, Јасмина, Ружић, Владислава (Ур.). Лингвистичке свеске 10. Српски језик и његове норме (дијахроно-синхрони аспекти). 143–159.
Ивић, Милка (1958). „Систем личних глаголских облика за обележавање времена у српскохрватском језику”. Нови Сад: Годишњак Филозофског факултета, књ. 3. 139–152.
Ивић, Милка (1980). „О значењу српскохрватског плусквамперфекта”. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 23/1. 93–100.
Курешевић, Марина (2009). „Употреба претериталних времена у Српској Александриди”. Београд: Научни састанак слависта у Вукове дане: Развојни процеси и иновације у српском језику. 38/1. 253–266.
Пипер, Предраг (2018). Напоредносложене реченице. У: Пипер Предраг, Алановић Миливој, Павловић Слободан, Антонић Ивана, Николић Марина, Војводић Дојчил, Поповић Људмила, Танасић Срето, Марић Биљана. Синтакса сложене реченице у савременом српском језику. 35–90.
Поповић, Људмила (2012а). „Функције плусквамперфекта у савременом српском и украјинском језику”. Јужнословенски филолог LXVIII. 113–145.
Поповић, Људмила (2012б). Контрастивна граматика српског и украјинског језика: таксис и евиденцијалност. Београд: САНУ. Одељење језика и књижевности. Српски језик у поређењу са другим језицима. Књига 3.
Танасић, Срето (2005). Синтакса глагола. У: Предраг Пипер и др. Синтакса савре¬менога српског језика. Проста реченица. Београд: Институт за српски језик САНУ; Бео¬градска књига – Нови Сад: Матица српска. 345–476.
***
Antonić, Ivana (2000). „Aspekatska vrednost predikacije s faznim / modalnim glagolom na primeru rečenice s temporalnom klauzom”. Јужнословенски филолог. LVI 1/2. 93–101.
Antonić, Ivana (2001). Vremenska rečenica. Sremski Karlovci – Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.
Klikovac, Duška (2008). „Iz problematike funkcionalnih stilova u srpskom jeziku”. U: Jezik i moć. Beograd: Biblioteka XX vek. 111–134.
Novakov, Predrag (2005). Glagolski vid i tip glagolske situacije u engleskom i srpskom jeziku. Novi Sad: Futura publikacije.
Radovanović, Milorad (1975). „Značenja i funkcije pluskvamperfekta u Romanu o Londonu Miloša Crnjanskog”. Novi Sad: Godišnjak Filozofskog fakulteta, knj. 18, sv. 1. 165–179.
Radovanović, Milorad (1990). „O narativnim glagolskim oblicima”. U: Spisi iz sintakse i semantike. Sremski Karlovci – Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića. 167–179.
Антонић, Ивана (2006). О књизи и поводом књиге: Predrag Novakov. Glagolski vid i tip glagolske situacije u engleskom i srpskom jeziku. Novi Sad: Futura publikacije, 2005, 148. Јужнословенски филолог LXII. 376–390. [приказ]
Антонић, Ивана (2015). „Прилошке лексеме као индикатори значења изненадног појављивања у времену”. Грковић-Мејџор, Јасмина, Ружић, Владислава (Ур.). Лингвистичке свеске 10. Српски језик и његове норме (дијахроно-синхрони аспекти). 143–159.
Ивић, Милка (1958). „Систем личних глаголских облика за обележавање времена у српскохрватском језику”. Нови Сад: Годишњак Филозофског факултета, књ. 3. 139–152.
Ивић, Милка (1980). „О значењу српскохрватског плусквамперфекта”. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 23/1. 93–100.
Курешевић, Марина (2009). „Употреба претериталних времена у Српској Александриди”. Београд: Научни састанак слависта у Вукове дане: Развојни процеси и иновације у српском језику. 38/1. 253–266.
Пипер, Предраг (2018). Напоредносложене реченице. У: Пипер Предраг, Алановић Миливој, Павловић Слободан, Антонић Ивана, Николић Марина, Војводић Дојчил, Поповић Људмила, Танасић Срето, Марић Биљана. Синтакса сложене реченице у савременом српском језику. 35–90.
Поповић, Људмила (2012а). „Функције плусквамперфекта у савременом српском и украјинском језику”. Јужнословенски филолог LXVIII. 113–145.
Поповић, Људмила (2012б). Контрастивна граматика српског и украјинског језика: таксис и евиденцијалност. Београд: САНУ. Одељење језика и књижевности. Српски језик у поређењу са другим језицима. Књига 3.
Танасић, Срето (2005). Синтакса глагола. У: Предраг Пипер и др. Синтакса савре¬менога српског језика. Проста реченица. Београд: Институт за српски језик САНУ; Бео¬градска књига – Нови Сад: Матица српска. 345–476.
***
Antonić, Ivana (2000). „Aspekatska vrednost predikacije s faznim / modalnim glagolom na primeru rečenice s temporalnom klauzom”. Јужнословенски филолог. LVI 1/2. 93–101.
Antonić, Ivana (2001). Vremenska rečenica. Sremski Karlovci – Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.
Klikovac, Duška (2008). „Iz problematike funkcionalnih stilova u srpskom jeziku”. U: Jezik i moć. Beograd: Biblioteka XX vek. 111–134.
Novakov, Predrag (2005). Glagolski vid i tip glagolske situacije u engleskom i srpskom jeziku. Novi Sad: Futura publikacije.
Radovanović, Milorad (1975). „Značenja i funkcije pluskvamperfekta u Romanu o Londonu Miloša Crnjanskog”. Novi Sad: Godišnjak Filozofskog fakulteta, knj. 18, sv. 1. 165–179.
Radovanović, Milorad (1990). „O narativnim glagolskim oblicima”. U: Spisi iz sintakse i semantike. Sremski Karlovci – Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića. 167–179.
