ЛИК МАРЕ БРАНКОВИЋ – ИЗМЕЂУ ВЛАСТЕЛИНСКОГ И ДЕМОНСКОГ
Ključne reči:
Мара Бранковић, вештица, властелинка, Јерина, уклета
Apstrakt
Лик Маре Бранковић је вишеструко занимљив како проучаваоцима историје, тако и српске књижевности. Разлог томе је највероватније у својеврсном специфичном односу народне и писане књижевности према овој српској племкињи и султанији. У овом раду ћемо покушати да синтетишемо неколико мишљења и запажања о лику Маре Бранковић значајних проучаваоца српске књижевности, као и да подаримо свој скромни допринос одређеним запажањем у перцепцији лика Јеринине кћери.Reference
Вукићевић, Миленко (2007). „Проклета Јерина“. Знамените жене и владарке српске. Београд: Свет књиге.
Ђорђевић, Р. Тихомир (1989). Вештица и вила у нашем народном веровању и предању. Београд: Народна библиотека Србије.
Карановић, Зоја (2010). „Братско-сестрински инцест хијерогамије и родоскрвног греха“; „Родоскрвни грех између брата и сестре у српским и јужнословенским баладама“. Небеска невеста. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије.
Љуштановић-Пешикан, Љиљана (2006). „Свете и проклете – жене из породице Бранковић у историји и усменој традицији“. Смедеревски зборник. Смедерево: Музеј у Смедереву.
Љуштановић-Пешикан, Љиљана (2004). „Мара Бранковић у усменопоетској традицији Јужних Словена“. Научни састанак слависта у Вукове дане, 32/2. Београд.
Павловић, Миодраг (1999). „Вилин град“. Антологија лирске народне поезије. Београд: Просвета.
Ређеп, Јелка (1985). „Кћери деспота Ђурђа.“ Научни састанак слависта у Вукове дане, 14/1. Београд.
Томин, Светлана; Петровић, Соња (2004). „Ослепљење Гргура и Стефана Бранковића у српској средњовековној и народној књижевности.“ Научни састанак слависта у Вукове дане, 33/2. Београд, 39–56.
Томин, Светлана (2007). Књигољубиве жене српског средњег века. Нови Сад: Академска књига.
Чајкановић, Веселин (1994). Стара српска религија и митологија. „Вештица“; „Виле“. Београд: Српска књижевна задруга.
Ђорђевић, Р. Тихомир (1989). Вештица и вила у нашем народном веровању и предању. Београд: Народна библиотека Србије.
Карановић, Зоја (2010). „Братско-сестрински инцест хијерогамије и родоскрвног греха“; „Родоскрвни грех између брата и сестре у српским и јужнословенским баладама“. Небеска невеста. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије.
Љуштановић-Пешикан, Љиљана (2006). „Свете и проклете – жене из породице Бранковић у историји и усменој традицији“. Смедеревски зборник. Смедерево: Музеј у Смедереву.
Љуштановић-Пешикан, Љиљана (2004). „Мара Бранковић у усменопоетској традицији Јужних Словена“. Научни састанак слависта у Вукове дане, 32/2. Београд.
Павловић, Миодраг (1999). „Вилин град“. Антологија лирске народне поезије. Београд: Просвета.
Ређеп, Јелка (1985). „Кћери деспота Ђурђа.“ Научни састанак слависта у Вукове дане, 14/1. Београд.
Томин, Светлана; Петровић, Соња (2004). „Ослепљење Гргура и Стефана Бранковића у српској средњовековној и народној књижевности.“ Научни састанак слависта у Вукове дане, 33/2. Београд, 39–56.
Томин, Светлана (2007). Књигољубиве жене српског средњег века. Нови Сад: Академска књига.
Чајкановић, Веселин (1994). Стара српска религија и митологија. „Вештица“; „Виле“. Београд: Српска књижевна задруга.
