КОМПАРАТИВНА ПОЕТИКА: СА ЗАПАДА НА ИСТОК

Apstrakt

Компаративна поетика се као појам јавља средином двадесeтог века у француској компаратистици, након чега доживљава бројне теоријске апропријације и преображаје. Док је француска теорија схвата пре свега као превазилажење књижевно-поетичких оквира, у правцу других уметности и облика изражавања, овај рад приказује њену рецепцију у оквиру англосаксонско-оријенталистичке школе, која је прихвата и развија у оквиру постколонијалне теорије. Рад нуди преглед кључних проблема компаративне поетике, почевши од конституисања књижевности као аутономног дискурса, присуства и одсуства појединих жанрова у различитим књижевностима, преко проблема подражавања и афективности, све до самих основа фикционалности у књижевностима Истока и Запада. У раду се тематизују и методолошки основи поређења поетика, уз посебан осврт на пропусте које су теоретичари Запада чинили, пројектујући сопствене категорије на друге културе. Компаративна поетика се тако сагледава као једна врста критике империјализма и као могућност отварања простора за аутентично међусобно разумевање различитих култура, уз пуну свест о потешкоћама оваквог подухвата.