ZBORNIK ZA JEZIKE I KNJIŽEVNOSTI FILOZOFSKOG FAKULTETA U NOVOM SADU http://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik ZBORNIK ZA JEZIKE I KNJIŽEVNOSTI FILOZOFSKOG FAKULTETA U NOVOM SADU FILOZOFSKI FAKULTET, NOVI SAD sr-RS@latin ZBORNIK ZA JEZIKE I KNJIŽEVNOSTI FILOZOFSKOG FAKULTETA U NOVOM SADU 2217-7221 ПЛУСКВАМПЕРФЕКАТ У КООРДИНИРАНИМ РЕЧЕНИЦАМА У САВРЕМЕНОМ СТАНДАРДНОМ СРПСКОМ ЈЕЗИКУ: НА ПРИМЕРИМА ИЗ БЕЛЕТРИСТИЧКОГ ФУНКЦИОНАЛНОГ СТИЛА http://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2200 <p>У раду се анализирају координиране копулативне и адверзативне двопредикатске и вишепредикатске сентенцијалне структуре у којима плусквамперфекат има функцију предиката. Пажња ће бити усмерена ка примерима ексцерпираним из текстова који припадају белетристичком функционалном стилу савременог стандардног српског језика. Најпре ће бити изложено образложење теоријско-методолошког полазишта, те сагледани основни циљеви истраживања и корпус на којем ће анализа бити спроведена, да би се потом приступило сагледавању основних карактеристика плусквамперфекта као наративног средства у датом типу реченичних структура.</p> Ивона З. Илић ##submission.copyrightStatement## 2019-04-04 2019-04-04 8 8 11 26 10.19090/zjik.2018.8.11-26 БЕСЕДА КАО ТЕЛО: О ЕСТЕТИЦИ ТЕКСТУАЛНОГ ЗАДОВОЉСТВА http://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2201 <p>Пошавши од Сократове тврдње у Платоновом дијалогу <em>Федар или о Лепоти</em>, која гласи да је свака беседа састављена као живо биће, чија је целовитост, функција и естетска димензија представљена кроз органицистичку метафору тела, уочава се веза са савременим књижевно-теоријским поставкама о узајамном еросу текста и читаоца, односно реципијента. Сократовска представа беседе, односно текста, као тела пронашла је своје потоње утемељење у каснијим, нешто измењеним, књижевним теоријама, као што је концепт текста Ролана Барта (Roland Barthes) као <em>par excellence</em> еротског тела у којем се, као у наслади, ужива. Преко обједињујуће идеје о текстуалној телесности, у предстојећем раду се, кроз феномен ероса текста, покушава објаснити однос текста и реципијента путем довођења у везу Мерло-Понтијеве (Maurice Merleau-Ponty) идеје о феноменологији речи и статуса израза и Бартове идеје о тексту као задовољственом објекту. Циљ рада јесте да се путем Мерло-Понтијевих импликација о корпореалности свести и интенционалности тела тумаченим у блиској спрези са Бартовом теоријском позицијом о тексту као фетишу који нас жели, заводи и обистињује се као „списак језичких ватри” дође до плодоносног разумевања чина читања/слушања као својеврсног задовољственог доживљаја, односно – да се, у комуникацији Мерло-Понтијеве и Бартове теоријске позиције, покуша разумети телесна структура беседе, као и однос говорника, естетске ауре тела беседе и њеног ефекта на публикум.</p> Марија М. Булатовић ##submission.copyrightStatement## 2019-04-04 2019-04-04 8 8 27 38 10.19090/zjik.2018.8.27-38 ЛИК МАРИЈЕ МАГДАЛЕНЕ У СПЕВУ ИГЊАТА ЂУРЂЕВИЋА http://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2203 <p>Марија Магдалена је на културолошком плану један од најпознатијих библијских ликова. Недостатак чињеница о њеном животу омогућио је различите интерпретације њеног значаја и функције у јеванђеоским причама. Једно тумачење лика Марије Магдалене понудио је и Игњат Ђурђевић ускладивши га са временом у ком је живео и са потребама друштва које је настојао да поучи. У раду ћемо покушати да упоредимо представу <em>Мандалијене покорнице </em>са новозаветном и апокрифном представом ове личности.</p> Исидора Ана Д. Стамболић ##submission.copyrightStatement## 2019-04-04 2019-04-04 8 8 39 50 10.19090/zjik.2018.8.39-50 ЛИК СЕСТРЕ И ЛИК МАЈКЕ У ДЈЕЛИМА АНЂЕЛИЈЕ ЛАЗАРЕВИЋ И ЛАЗЕ ЛАЗАРЕВИЋА http://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2204 <p>Рад се бави женским ликовима у приповијеткама Анђелије Лазаревић ,,Паланка у планини” и ,,Лутања” и женским ликовима у приповијеткама ,,Ветар” и ,,Швабица” Лазе Лазаревића. Пореде се ликови мајки и сестара у дјелима Анђелије Лазаревић и Лазе Лазаревића, чиме се указује на представу о женама, прије свега на представу о мајци и сестри коју има једна кћерка и њен отац. Показује се да у опису ликова постоје извјесне сличности, али је више разлика. Лик мајке код ауторке је представљен изразито негативније него код њеног оца, али ни код њега није сасвим лишен негативних примјеса. Лик сестре у дјелима Лазе Лазаревића није доминантан, а код Анђелије Лазаревић има важно мјесто у релизацији главне радње.</p> Драгана В. Ристић ##submission.copyrightStatement## 2019-04-04 2019-04-04 8 8 51 59 10.19090/zjik.2018.8.51-59 ЕЛЕМЕНТИ КАРНЕВАЛИЗАЦИЈЕ И ВИШЕГЛАСЈА У ДЕЛУ НИЋИФОРА НИНКОВИЋА ЖИЗНИОПИСАНИЈА МОЈА http://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2205 <p>У овом раду приступа се мемоарима Нићифора Нинковића с аспекта Бахтинових истраживања. При томе се пажња усмерава на елементе карневализације и вишегласја који се могу пронаћи у делу <em>Жизниописанија моја</em>. Циљ рада је да се истакну хуморни елементи, као и мотив детронизације јунака како би се осветлила чињеница да је реч о писцу који је био испред свог времена</p> Саша Р. Козић ##submission.copyrightStatement## 2019-04-04 2019-04-04 8 8 61 73 10.19090/zjik.2018.8.61-73 РАБЛЕОВСКИ НИЗОВИ ЈЕЛА И ПИЋА У РОМАНУ ЈАКОВА ИГЊАТОВИЋА МИЛАН НАРАНЏИЋ http://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2206 <p>У раду се анализира функционалност раблеовских низова јела и пића у наративној структури романа српског реализма <em>Милан Наранџић</em>. Истражено је на који начин храна и пиће учествују у карактеризацији ликова и обликују реалистичну атмосферу дела, као и коју улогу имају у формирању слике друштва с краја 19. века и почетком 20. века. Циљ рада је утврђивање замена које се одвијају на позадинском семантичком плану дела, а које показују да се на место отровне огорчености поставља „здрав смех”, а на место лажног аскетизма весела гозба. Указује се, међутим, и на разлике које постоје између веселе гозбе код Раблеа и код Јакова Игњатовића, као и на начин на који овакве разлике доприносе скицирању лика модерног антијунака, Милана Наранџића. На основу примера из романа приказује се пишчево варирање приказа раблеовских низова и њиховог коришћења у функцији основне идеје дела. Резултати рада показују да је Јаков Игњатовић вештом инкорпорацијом гозбених слика у фабулативну структуру свог дела, допринео његовом укључивању у шири контекст српске и европске књижевности.</p> Сања П. Веселиновић ##submission.copyrightStatement## 2019-04-04 2019-04-04 8 8 75 86 10.19090/zjik.2018.8.75-86 СТАРО ВРЕМЕ, НОВО ВРЕМЕ И МИТСКО ВРЕМЕ У ПРИПОВЕЦИ „КИР ГЕРАС” СТЕАВАНА СРЕМЦА http://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2207 <p>Време (земан или вакат) у приповеци Стевана Сремца „Кир Герас” одвија се у три равни за које би се могло рећи да у себи носе извесне рефлексе народне књижевности, али и грчког мита. Те три равни су: митско време, старо време (које симболички представљају кир Наун и кир Герас) и ново време „пошљедње вријеме” (које представљају Герасова деца). У приповеци је евидентна конфронтација та два света, односно времена која доводи до смрти старог времена, и његовог васкрсавања у новом поретку кроз усаглашавање са њим. Под претпоставком да митско време, у овом случају, представља задату „космичку архепричу” о тој метаморфози света, према којој се ова друга времена усаглашавају, циљ је да се кроз пажљиво читање и анализу приповетке докаже и опише та „смена” кроз кризу старог времена сублимирану у судбини кир Гераса, односно начину на који он прихвата промену кроз лажну смрт и поновно рађање.</p> Фата А. Егановић ##submission.copyrightStatement## 2019-04-04 2019-04-04 8 8 87 96 10.19090/zjik.2018.8.87-96 GRAD, PUSTINJA, PUT: AMERIČKI HRONOTOPI U PODZEMLJU DONA DELILA http://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2208 <p>Kada govorimo o savremenim proučavanjima prostora u književnosti i teoriji, često se ovaj pojam koristi da bi se kritikovalo i opisivalo društvo koje pomenuti prostor nastanjuje. U savremenoj američkoj prozi, čini se da je pojam Bahtinovog hronotopa jedan od najboljih načina da se posmatra društvo savremene Amerike. Ovo se da primetiti na primeru romana savremenog američkog pisca Dona DeLila. Štaviše, <em>u Podzemlju</em> može se pratiti značaj tri tipična američka hronotopa, a to su: hronotop grada, hronotop pustinje i hronotop puta. Svi oni su, u manjoj ili većoj meri, moderna paralela originalnih Bahtinovih tipova hronotopa, i u pomenutim delima funkcionišu samostalno ili se međusobno prepliću. U ovom ili onom slučaju, ipak, moguće ih je interpretirati kao prostor gde ne postoji ništa, jer DeLilovi junaci u njih odlaze kako bi nestali.</p> Slađana S. Stamenković ##submission.copyrightStatement## 2019-04-04 2019-04-04 8 8 97 108 10.19090/zjik.2018.8.97-108 ПИТАЊЕ ИДЕНТИТЕТА У ТАМНОМ СКЕНИРАЊУ ФИЛИПА КИНДРЕДА ДИКА http://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2209 <p><em>Тамно скенирање</em> је роман са постмодернистичким обележјима. Једно од тих обележја се везује за питање идентитета људи и светова у којима живе (аутентичних и лажних). Технологија „проблематизације” идентитета приказана је кроз узимање психоактивних супстанци и последично кроз симулацију стварности путем које се постепено губи, или потпуно нестаје, разлика између аутентичне (објективне) и лажне (илузијом произведене) стварности. Тако се отвара питање идентитета. Крију се многе замке на путу разумевања овог питања. На први поглед, може се рећи да се оно поставља из уверења у огромну снагу симулираних светова и идентитета, а што се постиже халуцинантним сновима кроз употребу психоактивних супстанци. Међутим, то уверење само је мотив да се питање постави и отвори. У крајњем исходишту читав роман <em>Тамно скенирање</em> је покушај аутора да пружи одговор на то питање, али уз низ ограда, додатних питања и опасности које изводи из сурове конкуренције лажних светова према аутентичној стварности. Изводи се закључак да је слика те конкуренције утолико тамнија уколико лажни свет све озбиљније прети победом над аутентичним светом, што у великој мери отежава проналажење одговора на постављено питање идентитета. Ипак, порука је – идентитет треба тражити у стварном, аутентичном свету.</p> Војислав П. Јовановић ##submission.copyrightStatement## 2019-04-04 2019-04-04 8 8 109 130 10.19090/zjik.2018.8.109-130 GOTIKA NA EKRANU: PARODIJA GOTSKOG ŽANRA U FILMU ,,TAMNE SENKE” TIMA BARTONA http://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2210 <p>Otkako je objavljeno prvo gotsko književno delo <em>Otrantski zamak</em> Horasa Volpola 1746. godine, gotski žanr se neprekidno menjao i razvijao. Kako je jedan od glavnih ciljeva ove književnosti uvek bila društvena kritika, gotski žanr je morao da se menja zajedno sa društvom. U dvadesetom, a posebno u dvadesetprvom veku, sa dolaskom novih tehnologija, gotika se preselila sa papira na ekran. Film i televizija pružili su postmodernističkim autorima gotskih dela sijaset novih mogućnosti da se iskažu. Jedan od takvih umetnika je svakako američki režiser Tim Barton, poznat upravo po svom mračnim komedijama koje su skoro bez izuzetka pune elemenata gotskog žanra. U ovom radu, autor pokazuje kako je u svom filmu <em>Tamne senke</em> iz 2012. godine Tim Barton koristio parodiju da bi stvorio ekranizovani pastiš gotskih elemenata upakovan u mračnu komediju za prave ljubitelje gotskog žanra i time stvorio istinski primer postmodernog gotskog dela.</p> Mila N. Stričević Gladić ##submission.copyrightStatement## 2019-04-04 2019-04-04 8 8 131 143 10.19090/zjik.2018.8.131-143 ЗБИРКА НОВЕЛА ЗИД ЖАН-ПОЛ САРТРА КАО СИМБОЛ НЕМОГУЋНОСТИ ОСТВАРИВАЊА СЛОБОДЕ http://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2211 <p><em>Зид, </em>једина збирка новела Жан-Пол Сартра, садржи главне елементе његове филозофије: бесмисао егзистенције, концепте <em>самообмане</em> и <em>пакла других</em> те агонију коју изазива терет слободног избора. Немогућност остваривања слободе, чији узроци леже у бекству од егзистенције и комплексном односу са <em>другим</em> који представља препреку ка остварењу аутентичности појединца – тема је овог рада. Свака новела представља вид бекства од егзистенције, бекства која су увек неуспешна јер су заустављена <em>зидом.</em> Ослањајући се на постулате Сартровог егзистенцијализма, рад истражује на који начин су ликови збирке, изоловани и од себе и од других, одрази његове филозофије. Полазна тачка рада је Сартрова идеја да је књижевност облик уништења света у којем је немогуће живети. <em>Зид </em>и јесте деструктиван јер уништава буржоаску концепцију света. Грађански морал представља као лажан пошто служи као препрека слободном испољавању појединца, егзистенцију као апсурдну пошто је коначна, а човекову суштину као непостојећу. За Достојевског све је дозвољено ако бог не постоји. За Сартра <em>ако</em> је сувишно.</p> Софија С. Јанић ##submission.copyrightStatement## 2019-04-04 2019-04-04 8 8 145 157 10.19090/zjik.2018.8.145-157 РЕЦЕПЦИЈА ИВАНА ФРАНКА У КЊИЖЕВНИМ ДЕЛИМА МИХАЈЛА КОВАЧА http://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2212 <p>У овом раду се анализира рецепција Ивана Франка у делима Михајла Ковача. Иван Франко (1856–1916) је класик украјинске књижевности, а Михајло Ковач (1909–2005) је русински писац који је своје књижевно дело формирао на традицији украјинских класика, али никад није био писац епигон. Пошто је опус оба писца веома обиман, а обојица су писала поезију, прозу и драму, у овом раду сам одабрала по једно дело из поезије, прозе и драме Ивана Франка и приказала рецепцију тих дела у делима Михајла Ковача.</p> Ана В. Римар Симуновић ##submission.copyrightStatement## 2019-04-04 2019-04-04 8 8 159 171 10.19090/zjik.2018.8.159-171 Рибајев Идиотикон као доказ о словачком лексичком фонду с краја 18. и почетка 19. Века : Miroslav Dudok. 2017. Ribayov Idiotikon. Báčsky Petrovec: Slovenské vydavateľské centrum, 212 strana. http://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2213 Јасна Ухларик ##submission.copyrightStatement## 2019-04-04 2019-04-04 8 8 175 177 10.19090/zjik.2018.8.175-177 Злата, Бојовић... [и др.]. 2016. Дубровачка књижевност у српској историји књижевности. Речник проучавалаца. Београд: Филолошки факултет Универзитета, 549 страна. http://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2214 Невена П. Варница ##submission.copyrightStatement## 2019-04-04 2019-04-04 8 8 179 182 10.19090/zjik.2018.8.179-182