http://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/issue/feed ZBORNIK ZA JEZIKE I KNJIŽEVNOSTI FILOZOFSKOG FAKULTETA U NOVOM SADU 2020-04-04T15:44:39+00:00 Predrag Novakov zbornikjk@ff.uns.ac.rs Open Journal Systems ZBORNIK ZA JEZIKE I KNJIŽEVNOSTI FILOZOFSKOG FAKULTETA U NOVOM SADU http://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2215 SLIKOVNE SHEME U POSLOVICAMA KOJE SADRŽE SOMATIZME U ENGLESKOM I SRPSKOM JEZIKU: IZ KOGNITIVNOLINGVISTIČKE PERSPEKTIVE 2020-04-04T15:44:39+00:00 Slađana D. Mandić smandic2018@gmail.com <p>Predmet istraživanja u ovom radu su slikovne sheme SADRŽATELJ, SILA, RAVNOTEŽA, CENTAR–PERIFERIJA, GORE–DOLE, i PREDMET (Johnson 1987: 126) u poslovicama koje sadrže somatizme u engleskom i srpskom jeziku poput, <em>Place one’s head in the lion’s mouth</em> / <em>Staviti glavu na kocku</em>. U istraživanju je korišćen korpus sačinjen od 30 poslovica engleskog i istog broja poslovica srpskog jezika. Cilj istraživanja jeste da se definišu metaforički pojmovni obrasci kojima je motivisana upotreba somatizama u posmatranim poslovicama, kao i da se predstave slikovne sheme kroz princip utelovljenja kao univerzalne kategorije. Kognitivnolingvističkom analizom pojmovnih obrazaca stiče se uvid u stepen sličnosti načina na koji govornici engleskog i srpskog jezika konceptualizuju apstraktne pojmove polazeći od delova ljudskog tela kao izvornih domena.</p> 2020-01-17T00:00:00+00:00 ##submission.copyrightStatement## http://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2216 POJMOVNI MEHANIZMI NASTANKA PROŠIRENIH ZNAČENJA GLAGOLA JEDENJA I PIJENJA U ENGLESKOM JEZIKU I NJIHOVI EKVIVALENTI U SRPSKOM 2020-04-04T15:44:39+00:00 Jelena Lj. Biljetina jelena.biljetina@gmail.com <p>Rad se bavi analizom glagola jedenja i pijenja u engleskom i srpskom jeziku sa aspekta kognitivne lingvistike kako bi se utvrdilo koji pojmovni mehanizmi dovode do proširenih značenja ovih glagola. Korpus čine glagoli jedenja i pijenja uzeti iz romana <em>Hari Poter</em>, odnosno iz engleskih izvornika i njihovih srpskih prevoda. U radu se vrši analiza engleskih glagola koji se u svom primarnom značenju odnose na jedenje i pijenje, a koji proširuju svoja značenja na neki od drugih pojmova. Cilj analize je utvrđivanje pojmovnih mehanizama koji utiču na stvaranje proširenih značenja ovih glagola. Tokom procesa analize engleski glagoli se kontrastiraju sa prevodnim rešenjima u srpskom jeziku kako bi se utvrdilo u kojoj meri se pojmovni mehanizmi u ova dva jezika preklapaju. Analiza je pokazala da glagoli proširena značenja ostvaruju najčešće putem pojmovne metafore, ređe i putem pojmovne metonimije, kao i da za gotovo sve engleske glagole postoje i prevodni ekvivalenti na srpskom, koji putem istovetnih kognitivnih mehanizama izražavaju istovetne pojmove. Može se zaključiti da preklapanja u pogledu leksikalizacije i konceptualizacije pojmova jedenja i pijenja u engleskom i srpskom jeziku, kao i u pogledu mehanizama njihovog nastanka, odražavaju biološku uslovljenost i univerzalnost samih procesa jedenja i pijenja.</p> 2020-01-17T00:00:00+00:00 ##submission.copyrightStatement## http://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2217 MEĐUKULTURALNA ANALIZA KONCEPTUALNIH METAFORA BREGZITA: PRIMERI IZ ENGLESKOG, NEMAČKOG I SRPSKOG JEZIKA 2020-04-04T15:44:38+00:00 Katharina Peterke katarina.peterke@gmail.com <p>Metafore se od pre nekoliko decenija više ne gledaju kao jezičko nego kao kognitivno sredstvo u kom se ogleda mentalitet i pogledi na svet (Lejkof &amp; Džonson, 2003: 3). Kao takvo mogu da utiču na našu percepciju i emocije (Gibs et al., 2002: 129), što je posebno važno u političkom diskursu. Ovo istraživanje se bavi konceptualnim metaforama u kontekstu Bregzita: napuštanja EU od strane Velike Britanije.</p> <p>Posmatra se upotreba konceptualnih metafora u medijskom diskursu u 2018. godini u kojoj je održan veliki broj pregovora o uslovima izlaska Velike Britanje iz Evropske unije. Izvršena je analiza medijskih onlajn izvora Velike Britanje kao aktera (<em>BBC news, The Independent, The Guardian</em>), Nemačke kao druge EU članice (<em>Der Tagesspiegel, Der Spiegel, Die Zeit, Die Welt</em>) i Srbije kao države koja nije član EU i dosad nije direktno pogođena razvojem situacije (<em>NIN, Danas online, Politika online</em>). Cilj istraživanja je poređenje metafora korišćenih u medijskom diskursu ove tri kulturološki i politički različite države. Metafore iz 20 članaka za svaki jezik su identifikovane MIPVU procedurom, a klasifikovane prema konceptima.</p> <p>Analiza je pokazala da su uglavnom korišćene iste konceptualizacije u sva tri jezika: države su bračni drugovi, bregzit je putovanje, politika je igra, država je telo. Razlika u korišćenju navedenih konceptualizacija je u različitoj frekventnosti koncepata i u različitim jezičkim metaforama koje proizilaze iz tih koncepata. U prikupljenim engleskim i nemačkim tekstovima primećuje se povećana upotreba metafora koje imaju potencijal za polarizaciju što ukazuje na njihovu veću pogođenost političkim razvojem u odnosu na srpsko govorno područje.</p> 2020-01-17T00:00:00+00:00 ##submission.copyrightStatement## http://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2218 UPOTREBA MODALNIH GLAGOLA U PRAVNIM TEKSTOVIMA NA ENGLESKOM I NJIHOVI SRPSKI EKVIVALENTI 2020-04-04T15:44:37+00:00 Aleksandra Erić-Bukarica aleksandra.eric@yahoo.com <p>Cilj ovog rada je da se kontrastivnom analizom engleskog i srpskog pravnog teksta istraže i opišu sličnosti i razlike u upotrebi i učestalosti modalnih glagola u okviru pravnog funkcionalnog stila ova dva jezika. Korpus se sastoji iz engleske verzije teksta <em>Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta</em> i njenog zvaničnog prevoda na srpski. Rezultati istraživanja govore u prilog tezi da se u pravnom diskursu na engleskom modal <em>shall</em> ističe po frekvenciji u odnosu na ostale modale, ali i da se kao njegov prevodni ekvivalent na srpskom vrlo retko javlja neki modalni glagol. Najčešće se deontička značenja naredbe i dozvole ili zabrane u srpskom pravnom diskursu iskazuju prezentom indikativa. Analiza korpusa takođe pokazuje da se kao prevodni ekvivalenti ostalih engleskih modala najčesšće javljaju odgovarajući srpski modali ili lekseme koje su im slične po značenju.</p> 2020-01-17T00:00:00+00:00 ##submission.copyrightStatement## http://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2219 SUKOB TELESNE I DUHOVNE LJUBAVI U STVARALAŠTVU MARGERITE NAVARSKE 2020-04-04T15:44:37+00:00 Anastasija B. Gorgiev anastasija.gorgiev@gmail.com <p>Ovaj rad se bavi ispitivanjem odnosa telesne i duhovne ljubavi u delima renesansne kraljice Margerite Navarske. Glavna problematika ovoga rada fokusirana je na sukobu telesne i duhovne ljubavi, pre svega kroz analizu nekih novela iz <em>Heptamerona</em>, ali i kroz Margeritin <em>Komad u</em> <em>Mon de Marsanu</em> i poemu „Razdor što ga u čoveku pravi sukob između duha i ploti“. Kroz odabrana dela može se zaključiti da se u mnogim situacijama duhovna ljubav preobražava u putenu, te da ona teško opstaje u svom izvornom obliku i svojoj prvobitnoj nameri. Kao takva, putena ljubav izaziva najniže strasti kod književnih likova pa ona ima ili tragičan kraj za junake novela, tj. završava se smrću jednog ili dvoje ljubavnika, ili pak muškarac nasilnim putem želi da pridobije ženu. Premda po kvantitetu preovladavaju teme koje prednost daju ovom zaključku, ipak u Margeritinim delima postoje primeri kada duhovna i telesna ljubav mogu biti u skladu. Srećan ishod po ljubavnike je redak ali nije nemoguć po Margeriti, a on se postiže usmeravanjem profane ljubavi ka veri.</p> 2020-01-17T00:00:00+00:00 ##submission.copyrightStatement## http://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2220 ЖЕНСКИ ЛИКОВИ У ОСМАНУ ЏИВА ГУНДУЛИЋА И ЊИХОВА СУДБИНА У МАЖУРАНИЋЕВОЈ ДОПУНИ 2020-04-04T15:44:36+00:00 Љиљана Ж. Никић jovanov.ljiljana@gmail.com <p>У раду се анализирају женски ликови у <em>Осману</em> Ивана Гундулића. Пажња је посвећена оним јунакињама које су носиоци радњи романтичних епизода, али и јунакињама које су само споменуте у делу, а које су истовремено познате историји. Посебна пажња посвећена је допуни Ивана Мажуранића и 14. и 15. певању. Циљ овог рада јесте да, применом компаративне методе и критичко-интерпретативног поступка, укаже на међусобну повезаност и сличност између јунакиња романтичних епизода, указујући на значај осталих женских ликова, али и на значај Мажуранићеве допуне у којој су приказане њихове судбине.</p> 2020-01-17T00:00:00+00:00 ##submission.copyrightStatement## http://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2221 ФУНКЦИЈА И ЗНАЧЕЊЕ ФЕМИНИНОСТИ У ДРАМАМА МАСКА, ВУЧЈАК И ПРОЛЕЋЕ СЕ ВРАЋА 2020-04-04T15:44:36+00:00 Јелена И. Маринков j.marinkov.93@gmail.com <p>У раду ће бити размотрени модуси функционисања фемининости у трима драмама: <em>Маски</em> Милоша Црњанског, Крлежином <em>Вучјаку</em> и драми <em>Пролеће</em><em> се</em><em> враћа</em> Душана Васиљева. Време настанка ових драма обележено је зачецима промене односа у патријархално устројеним друштвеним структурама, што се манифестује и у авангардним покретима, које одликује полемички став спрам свих формално и неформално утврђених институционализованих категорија, стога и отвореност ка демаргинализовању феминине позиције. Иако се веома разликују по својим формалним карактеристикама, ове драме повезане су на тематском плану – на афирмативан начин тематизују проблем „бивања женом“ у контексту ригидности патријархата. Испитивањем различитих репрезентација фемининог – кроз феноменологију двојништва, аспекат женске телесности и заузимање „мушке“ позиције – показује се да анализа ових драма може бити веома инспиративна за истраживање формирања слике женског у култури и друштву.</p> 2020-01-17T00:00:00+00:00 ##submission.copyrightStatement## http://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2222 РЕКОНСТРУКЦИЈА МИТА О ЛИЛИТ НА ПРИМЈЕРУ РОМАНА ПОВРАТАК ФИЛИПА ЛАТИНОВИЋА МИРОСЛАВА КРЛЕЖЕ 2020-04-04T15:44:35+00:00 Кристина Н. Топић kristinatopic550@gmail.com <p>У овом истраживачком раду ћемо одредити особине демонског бића Лилит. У којим облицима се оно јавља од најранијих почетака па све до примјене лилитовских мотива у савременој књижевности, тј. конкретно у роману <em>Повратак Филипа Латиновића</em> Мирослава Крлеже. Коришћењем инструмената психоанализе и фолклористичког метода представићемо како фатална, лилитовска жена дјелује на јунаке романа, превасходно на Филипа Латиновића. Главне особине које ћемо интерпретирати путем ова два метода јесу прождирање и завођење. Прождирање je схваћено у дословном и пренесеном значењу будући да долази до растројстава у личности главног лика које се емитује на плану конкретног и апстрактног. Завођење је схваћено као резултат неконтролисаних тјелесних прохтјева свих јунака у роману. Методом пажљивог читања (engl. <em>close reading</em>) издвојићемо најважније дијелове романа у којима се очитују ове особине и показати да из њих произилазе и друге карактеристике које се доводе у везу са лилитовским демоном – раздор, тама, лудило, еротско, агресивност, декаденција и сл.</p> 2020-01-17T00:00:00+00:00 ##submission.copyrightStatement## http://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2223 МОТИВ БРВНАРЕ (ШУМСКЕ КУЋИЦЕ) У ПОЕЗИЈИ МИЛАНА ДЕДИНЦА 2020-04-04T15:44:35+00:00 Сања П. Перић veselinovic3223@gmail.com <p>У раду се истражује однос традиције и надреализма у поезији Милана Дединца на примеру традиционалног мотива брвнаре, „шумске кућице“, који највише простора добија у последњем циклусу песничке књиге <em>Од немила до недрага</em> (1957), <em>Песнички огледи с путовања по Црној Гори</em>. Песник је при томе у уводном делу рада постављен у контекст авангарде, односно надреализма, како би се утврдио значај надреалистичких тенденција у његовој поезији. У фокусу рада је начин на који је мотив брвнаре функционализован у оквиру песничке структуре, специфичне због необичног односа песника и самог лирског субјекта, представљеног кроз фигуру усамљеног путника по црногорским врлетима. Шумска кућица је наглашено лиминални простор у којем лирски субјект истовремено покушава да оствари комуникацију са трансцедентним, и сједини се са природом која га окружује. Сумња и упитаност константе су у појавама овог мотива у Дединчевој поезији. Контемплација у пустој брвнари покушај је да се властити идентитет заштити под кровом куће замишљене у оквиру фолклорног наслеђа, при чему се у песмама уочава нарастајућа свест лирског субјекта да таква заштита више није могућа. Циљ рада је анализа значења и симболике традиционалног мотива шумске кућице у песмама Милана Дединца, у контексту сложеног односа традиције и авангарде уопште.</p> 2020-01-17T00:00:00+00:00 ##submission.copyrightStatement## http://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2224 ЖАНРОВСКА ВАРИЈАТИВНОСТ ЧУДА У ЈАБНЕЛУ БОРИСЛАВА ПЕКИЋА: УНИВЕРЗАЛНОСТ И ТРАГИЧНОСТ ЧУДА 2020-04-04T15:44:34+00:00 Сара Мајсторовић sara.majstorovic93@gmail.com <p>У раду се анализира радио-драма Борислава Пекића <em>Чисти и нечисти </em>спрам њене прозне варијанте <em>Чудо у Јабнелу, </em>са циљем утврђивања естетских резултата таквог жанровског варирања. Увиђа се да кроз употребу драмског израза настају нова значења. Анализа се заснива на структуралистичком приступу тексту, као и на његовом сагледавању у контексту теорије модерне драме. Утврђује се да je, упркос површинској сличности између варијанти, реч ипак о два одвојена дела, са различитим тематским тежиштем и идејном подлогом. Прозна варијанта је превасходно дијалог са библијским предлошком, док кроз драмски текст писац оживљава насилно искуство неуклопљености у затвореној заједници. Имплементацијом елемената комичног и трагичног, Пекић потцртава основну идеју о трагичности сваког наметнутог добра. Постоји нада де ће овај рад допринети бољем разумевању својстава и места драме у опусу Борислава Пекића.</p> 2020-01-17T00:00:00+00:00 ##submission.copyrightStatement## http://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2225 ПРЕДВИЂАЊЕ И ЕФЕКАТ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА У РОМАНИМА ИЗЛЕТ НА ПУЧИНУ И ЏЕЈКОБОВА СОБА ВИРЏИНИЈЕ ВУЛФ 2020-04-04T15:44:34+00:00 Драган Б. Бабић draganb.com@gmail.com <p>При читању и истраживању дела Вирџиније Вулф, већина истраживача и читалаца се задржава на неколицини наслова: романима <em>Госпођа Даловеј</em>, <em>Ка светионику</em> и <em>Таласи</em>, те обимним есејистичким делима <em>Сопствена соба</em> и <em>Три гвинеје</em>. Док је тај поступак услед квалитета тих наслова апсолутно разумљив, он није потпуно праведан. Улазећи дубље у њен рад, можемо открити и друге наслове вредне пажње, као што су њен први роман <em>Излет на пучину</em>, те трећи, <em>Џејкобова соба</em>. Значај ових дела није само у њиховом антиципирајућем фактору – јер они заиста антиципирају <em>Госпођу Даловеј</em>, <em>Таласе</em> и друга прозна дела која је ауторка писала након њих – већ и у начину на који се опходе према теми Првог светског рата. Наиме, иако је овај догађај изразито битан у животу и раду ауторке, он не заузима централно место у овим романима. Они су објављени током и након рата – 1915, односно 1922. године – и садрже јунаке који учествују у рату и погођени су њиме, али се ка њима не односе на очигледан и отворен начин. Уместо тога, они наговештавају рат и његове последице употребом више различитих приповедних и стилских техника, а управо ће те технике, као и њихов значај, бити у фокусу овог рада.</p> 2020-01-17T00:00:00+00:00 ##submission.copyrightStatement## http://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2226 DRUGOST KOD NABOKOVLJEVIH HERMANA, HAMBERTA I KINBOTA 2020-04-04T15:44:33+00:00 Slađana Stamenković sladjana.stamenkovic@ff.uns.ac.rs <p>Kao jedan od ključnih pojmova u teoriji postmodernizma, Drugost se definiše kad karakteristična različitost i odvojenost od onoga što se podrazumeva pod pojmom Jastva. U teoriji postmodernizma, ovaj pojam još se može objasniti u okvirima binarne opozicije centar-margina o kojoj pišu razni teoretičari, a među kojima je najistaknutija Linda Hačion. No, pre nego što će se teorija pojaviti, tri romana Vladimira Nabokova već su se bavila pojmom Drugosti. U svakom od ovih romana, protagonista može se definisati kao Drugi. Herman u Očajanju, Hambert u Loliti i Kinbot u Bledoj vatri redom zauzimaju poziciju Drugog u sredinama u kojima se nalaze i to na više nivoa. Ova ih činjenica navodi da za sebe stvore svako svoju alternativnu realnost u kojoj margina postaje centar.</p> 2020-01-17T00:00:00+00:00 ##submission.copyrightStatement## http://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/2227 ЖОЗЕФ ПОНТИС. 2019. НА ЛИНИЈИ: ФАБРИЧКЕ ЦЕДУЉЕ. 2020-04-04T15:44:32+00:00 Бојана В. Анђелић mala.bonnana@gmail.com 2020-01-17T00:00:00+00:00 ##submission.copyrightStatement##