ЕГЕРИЋЕВО ПРОУЧАВАЊЕ КЊИЖЕВНО-КРИТИЧКОГ ДЕЛА ЂОРЂА ЈОВАНОВИЋА И ПРИРОДА ОДНОСА АНТИДОГМАТСКЕ КРИТИКЕ ПРЕМА ПРЕДРАТНОЈ ЛИТЕРАТУРИ

Apstrakt

У раду је најпре анализирано Егерићево тумачење опуса Ђорђа Јовано-вића и утврђено је да књига Реч у времену, имајући пре свега у виду идеолошки вокабуларкоји је коришћен, није на нивоу других Егерићевих остварења. Уочено је затим да је такавприступ предратној литератури карактеристичан уопште за модерне послератне српске кри-тичаре (чак све до 90-их година 20. века), и проблематизована је природа односа антидог-матске критике према предратним писцима и критичарима. Назначивши да је реч о недо-вољно расветљеном идеолошком односу, у оквиру којег постоје унутрашње нелогичностии недоследности, истакнута је – према уверењу аутора – анахроност и неодрживост таквихкњижевно-историјских ставова.